Bronhijalna astma jedna je od najrasprostranjenijih hroničnih respiratornih bolesti u svetu. Astma se manifestuje hroničnom upalom disajnih puteva, ne usled infektivnog faktora, već usled imunološkog. Najčešće se javlja u detinjstvu, i u većini slučajeva se nastavlja u adolescenciji i odraslom dobu.
Šta izaziva astmu?
Nije lako utvrditi šta izaziva astmu, jer je izaziva višerazličitihfaktora: prvenstveno genetski faktor i faktori životne sredine. U faktore spoljašnje sredine najčešće spadaju alergije. Astma je često povezana sa atopijom, odnosno prekomernom proizvodnjom imunoglobulina E (IgE) protiv uobičajenih alergena iz životne sredine, kao što su:
- Polen
- Grinje
- Prašina
- Životinjska dlaka
- Hrana
- Buđ
- Vlaga
Koja je simptomatologija astme?
Kod ljudi sa alergijama (ukombinovana sa genetskom predispozicijom) kontakt sa alergenima pokreće antitela koja izazivaju upalni odgovor.
Imunološki odgovor izaziva:
- Kontinuiranu proizvodnju sluzi, gusta i viskozna.
- Edem (otok) bronhijalne sluznice, koji smanjuje kalibar bronhija.
Ovaj proces dovodi do simptoma, koji mogu biti manje ili više intenzivni: otežano disanje (dispneja), teško disanje koje se pogoršava noću i iskašljavanje sluzi. U nekim slučajevima dolazi do bronhijalne opstrukcije, usled kontrakcije mišića disajnih puteva, ili zbog edema bronhijalnog zida, i stvaranja čepova sluzi. Najteži oblik astme ogleda se u asmatičnom napadu, prilikom kog dolazi do napada kašlja, hrapavog disanja koji podseća na zvižduk, umora, cijanoze usana ismanjene sposobnosti unošenja kiseonika, nastale usled zadebljanja sluznice respiratornog trakta, ukombinovano sa hiperprodukcijom sluzi.
Koji su „okidači“ za nastanak astme/ asmatičnog napada?
Međutim, postoje faktori rizika koji su prepoznati kao predisponirajući. Prvi je izloženost iritansima kao što je duvanski dim, uključujući i pasivni.
Zagađenje životne sredine prašinom, grinjama, česticama atmosfere i polenom takođe igraju veoma važnu ulogu, kao i prisustvo buđi i vlage u životnoj sredini u kojoj živimo, od viška vlage u životnoj sredini. Gojaznost je još jedan od bitnijih faktora za razvoj astme.
Drugi faktori rizika za razvoj respiratornih bolesti su niska porođajna težina i rane infekcije pluća.
Napad astme može biti uzrokovan i virusniminfekcijamadisajnihputeva, fizičkimvežbama (astma pri naporu) ili atmosferskimpromenama(na primer, snažnim temperaturnim promenama ili naletima vetra).
Savet: Kako prevenirati napad astme?
- Izbegavajte duge boravke na zatvorenim mestima: nedostatak vazduha i boravak u ustajalom vazdušnom okruženju mogu olakšati početak napada
- U slučaju alergije na dlaku kućnih ljubimaca, treba izbegavati posedovanje ljubimaca i boravak u domovima koji ih poseduju.
- Izbegavajte kontakt sa alergenima što je više moguće: generalno, pacijenti sa astmom alergijskog porekla moraju izbegavati izlaganje alergenima, kako respiratornim (buđ, grinje, polen), tako i hrani
- Izbegavajte boravak u kućama punim buđi i vlage
- Ne pušite i ne družite se sa ljudima koji puše uobičajeno ili na mestima na kojima puše
- Ne praktikujte previše fizičkog napora: kod astmatičara čak i kratak trk može izazvati napad
- Dajte prednost položaju koji nije potpuno ispružen tokom sna, što pogoduje gastroezofagealnom refluksu, koji može izazvati refluksnu astmu.
Ishrana i astma:
Izbegavajte:
Iako ne postoji prava dijeta protiv astme, izbor namirnica koje treba uvrstiti u ishranu može pomoći da se simptomi astme drže pod kontrolom. Suočeni sa sve većom populacijom astmatičara, postoje mnoge studije koje su istraživale uticaj faktora životne sredine, uključujući ishranu, na nastanak ili pogoršanje astme.
Veza između hrane i astme još uvek je slabo shvaćena, ali je sve evidentnije da uravnotežena ishrana, bogata voćem i povrćem, može poboljšati kvalitet života astmatičara, kao i da konzumiranje određene hrane i / ili pića može pogoršati kontrola bronhijalne astme.
Bitno je da obratite pažnju na sastav hrane koju jedete. Ne vide se, ali su svakodnevno prisutni na stolu: govorimo o oko 3.000 aditiva koji se koriste u proizvodnji i očuvanju hrane. Neki od njih mogu izazvati reakcije osetljivosti kod astmatičara, uzrokujući početak astmatične krize.
Čitanje etiketa na pakovanjima hrane, pre nego što ih kupite, može biti od velike pomoći u ograničavanju izloženosti aditivima poput:
- sulfiti, koji se koriste kao konzervansi za vino, suvo voće, smrznutu ribu, kisele krastavce
- benzoati, konzervansi alkoholnih i bezalkoholnih pića
- tartrazin, veštačke boje bombona, bezalkoholnih pića, džemova, upakovanih slatkiša
Posebno su ugroženi sulfiti, koji takođe mogu izazvati teške napade bronhospazma. Izgledaju posebno opasni kod osoba koje pate od nekontrolisanog oblika astme. Svega nekoliko miligrama sulfita je dovoljno da izazove simptome.
Grickalice, slatki napici i visoko kalorična hrana mogu izmaći astmu kontroli. Neuravnotežena ishrana nema direktan uticaj na ispoljavanje simptoma astme, ali može prevrnuti vagu, sa negativnim posledicama i na dah: prekomerna težina i gojaznost su faktor rizika za astmu i povezani su sa lošijim upravljanjem bolešću. Takođe se pokazalo da pojedinci sa prekomernom težinom imaju smanjen odgovor na lekove protiv astme. Nedavna istraživanja su potvrdila da mršaviji ljudi manje pate od napada astme, u odnosu na osobe sa nekoliko kilograma viška.
Obično jedemo puno mlečnih proizvoda, a da toga nismo ni svesni, jer su oni prisutni u raznim receptima i namirnicama za svakodnevnu upotrebu: kremaste supe, punjeni deserti, sladoled, makijato, smutiji, puter itd. Kao da to nije dovoljno, konzistencija mlečnih proizvoda povećava proizvodnju sluzi i, posledično, povećava zagušenje. To znatno otežava disanje tokom napada astme.
Dokazano je da agrumi (limun, narandže, mandarine…) i paradajz poseduju mnogo hranljivih materija i vlakana, ali i komponente koje mogu pogoršati simptome kod astmatičara. Međutim, ne smete prestati da ih konzumirate preko noći, već jednostavno postepeno smanjite njihovu potrošnju.
Obavezno koristite:
Pored smanjenja telesne težine, sveže voće i povrće u uravnoteženoj ishrani može imati i „zaštitni“ efekat: antioksidanti poput flavonoida i polifenola, beta–karotena, vitamina C i E pomažu u održavanju zdravih disajnih puteva.
Krucijalan element za bronhijalnu astmu jeste magnezijum. Ovaj mineral je neophodan za opuštanje mišića i respiratornog sistema. Osim toga, on je i antiinflamator i bronhodilatator. Preporučena dnevna doza je 500 mg.
Ako patite od astme, ne ustručavajte se da svojim jelima dodate sledeće namirnice:
- Susam i semenke bundeve
- Soju
- Mahunarke (sočivo, grašak)
- Pšenične klice
- Ulja jagorčevine
- Povrće (spanać, boranija, brokoli, šargarepa, luk)
- Voće (banana, suvo grožđe…)
- Orahe (pistaći)
- Beli luk
*Članak je informativnog karaktera i nije zamena za medicinsku pomoć.*
