Greta Garbo – tajanstvena vanvremenska lepota

Greta Garbo je rođena u Stokholmu 1905. godine. Njeno odrastanje u Švedskoj bilo je praćeno konstantnom borbom roditelja za bolji život svoje porodice. Dodatna briga nastala je kada je Greta ostala bez oca, te su o njoj i mlađem bratu nastavile da brinu majka i starija sestra.

Kao siromašno dete iz radničke porodice, Greta je svoje školovanje završila nakon osnovne škole. Kasnije će govoriti o tome kako se zbog nedostatka formalnog obrazovanja uvek osećala manje vrednom u visokom holivudskom društvu. Počela je da radi još kao devojčica, a istovremeno nastavila da sanja o daskama koje život znače. Očaravalo ju je pozorište i gluma uopšte. I zapravo će je njeni prvi poslovi pogurati dalje ka svetu glume i filma.

Naime, dok je radila u prodavnici šešira, primećena je njena vanvremenska lepota, te su je ubrzo izabrali za modela koji će reklamirati šešire. Međutim, Greta je i dalje sanjala o glumačkom pozivu, te je sa sedamnaest godina odlučila da upiše glumu na Kraljevskoj školi dramskih umetnosti. Iste godine (1922) se prvi put pojavila na filmskom platnu, kao statista u komediji Lutalica Petar.

Za Gretinu karijeru naročito je važan film Saga o Gesti Berlingu, reditelja Morica Stilera, jer će tada dobiti pažnju šire javnosti, a sa rediteljem će ostati godinama bliska prijateljica. Nakon uspeha filma Ulica bez radosti, gde je igrala glavnu ulogu, Greta se odlučuje da svoje glumačko umeće pokaže celom svetu – 1925. godine Greta odlazi u Ameriku.

Put uspeha Grete Garbo

Upravo zahvaljujući vezama Morica Stilera, Greta dobija angažman u producentskoj kući Metro-Goldvin-Mejer. Čelnik ove kompanije, Luis Mejer, bio je očaran njenom pojavom. Međutim, valjalo je promeniti Gretino rođeno prezime Gustafson. Bilo je predugačko, teško se pamtilo i nije bilo dovoljno upečatljivo za jednu holivudsku zvezdu. Sada već njen prijatelj, Moric Stiler se setio prezimena Garbo. Najverovatnije je Stiler izabrao ovo prezime jer na norveškom jeziku označava nimfu ili šumskog duha.

Već nakon prve američke uloge (uloga Leonore u filmu Bujica), Greta Garbo privlači pažnju kritike i publike. Usledila je glavna uloga u filmu Zavodnica. Međutim, samo snimanje filma glumici je ostavilo ružne uspomene. Tada joj je umrla starija sestra, ali joj producenti nisu dozvolili da ide na sahranu, pravdajući se nedostatkom sredstava da se samo snimanje oduži. Uistinu, snimanje filma je koštalo toliko da je celokupna novčana zarada bila utrošena na snimanje.

Već u ovim mladim godinama, Greta je na svojoj koži osetila okrutni svet masovne holivudske produkcije, što će kasnije možda biti jedan od glavnih razloga za povlačenje. Međutim, njena gluma bila je zapažena i u drugom filmu, a već u sledećem pobrala je apsolutno sve simpatije publike. Pravi holivudski uspeh stekla je sa filmom Put i đavo iz 1926. godine. Partner na platnu bio joj je Džon Gilbert, a ovaj glumački par biće omiljeni rediteljima, upravo zbog nestvarne i do tada neviđene hemije na filmskom platnu. Kasnije joj je Gilbert bio ljubavnik i u privatnom životu.

Prvi zvučni film

Greta Garbo je snimila još osam nemih filmova, mahom sa Gilbertom, te je tako postala jedna od najvoljenijih glumica širom sveta. Uprkos rasprostranjenoj popularnosti, producenti su se i dalje libili davanja uloga u zvučnim filmovima, prvenstveno zbog Gretinog švedskog akcenta. Međutim, mnoštvo Gretinih nemih filmova producenti su iskoristili kao najbolju reklamu. Prvi zvučni film Grete Garbo – Ana Kristi, reklamiran je pod sloganom Garbo govori!

I zaista, Gretin akcenat se odlično uklopio u ulogu, a film je doživeo izvanredan uspeh. Uloga Ane Kristi Greti je donela prvu nominaciju za Oskara za najbolju glavnu glumicu, a film je bio toliko popularan da je snimljena i nemačka verzija, opet sa Garbo u glavnoj ulozi.

Bilo je to zlatno doba Gretine karijere – filmovi i uspesi su se ređali, a nove nominacije za Oskara doneli su joj filmovi Romansa i Dama s kamelijama. Vrhunac popularnosti dostiže sa filmovima Mata Hari (1931) i Grand hotel (1932). U tom trenutku je već imala izgrađen status u Holivudu, pa je i prilikom obnavljanja ugovora sa producentskom kućom Metro-Goldvin-Mejer postavila nove uslove – želela je slobodu prilikom izbora uloga i partnera na platnu.

Poljuljano samopouzdanje

Premda se činilo da se Greta nosi sa svom popularnošću i znatiželjnim okom publike, ipak je često bila usamljena i nesigurna. O tome nije javno govorila, ali jeste u prepisci sa svojim najbližima. Uplovivši jako mlada u svet glamura i holivudskog života uopšte, Greta se često nije osećala jednakom, dovoljno vrednom i zadovoljnom.

Njeno samopouzdanje dodatno su poljuljali prvi neuspesi. Film Marija Velevska iz 1937. godine označen je kao promašaj – i kritički i finansijski. Ipak, Greta je i dalje bila jedna od najtraženijih glumica, te je ubrzo dobila ulogu za koju će dobiti četvrtu nominaciju za Oskara – Ninočka (1939). Ovaj film je zapravo prva komedija u kojoj je Garbo igrala, te je reklamiran pod sloganom Garbo se smeje!

Nakon ovog uspeha, Garbo je snimila još jednu komediju – Žena sa dva lica. Filmska kritika je i ovaj film odredila kao promašaj, a sama Greta ga je nazvala svojim grobom. Poljuljanog samopouzdanja, Greta odlučuje da se povuče, ne verujući više u lažni sjaj Holivuda i sve što glumačka karijera sa sobom donosi.

Privatni život švedske sfinge

Melanholična i katkad anksiozna, Greta Garbo nije odgovarala na veliko interesovanje javnosti za nju. Nikada nije odgovarala na pisma obožavalaca, niti je često davala intervjue. Zbog svoje introvertnosti i tajanstvenosti koju je nosila sa sobom, nadenut joj je nadimak švedska sfinga.

Gretin privatni život ostao je nedokučen očima javnosti. Volela je da se oblači kao muško. Znalo se da voli muškarce, ali se u više navrata govorilo i o njenoj ljubavi prema ženama. Mnogobrojne su Gretine veze sa ženama – sa Marlen Ditrih, Mecedes de Akosta, Olgom de Rotšild. Ipak, Greta o tome nikada nije govorila. Do kraja se verovalo da joj je najveća ljubav Džon Gilbert, o čemu svedoči njihova prvrženost i u godinama nakon okončane ljubavi.

O Gretinim ljubavnim iskustvima spekulisalo se konstantno. Njena sklonost ka istraživanju dodatno je intrigirala širu javnost. Druženje sa Đorđom Šileom i njegovom suprugom Valentinom trajalo je godinama, a verovalo se i da se među njima razvio ljubavni odnos. Njih troje su neretko viđani zajedno, a njih dve bi uvek bile potpuno isto obučene.

Konačni kraj

Iako je u kasnijim godinama pokušala da se vrati na velike ekrane, dva Gretina pokušaja ostaju bezuspešna. Filmovi Vojvotkinja od Lanžea i U potrazi sa izgubljenim vremenom su obećavali velike uspehe i ozbiljna glumačka imena. Greta je na prvi film pristala 1948. godine, a drugi projekat je bio 1969. Međutim, zbog veličine projekata, oba filma su propala usled nedostatka finansijskih sredstava.

Greta Garbo je američko državljanstvo dobila 1951. godine. Osamdesetih se uspešno izlečila od roka dojke, ali je umrla 1990. godine od upale pluća i srčanih problema.

Njena specifična priroda i nemogućnost da se prilagodi lažnom životu Holivuda verovatno su glavni uzroci njenog iznenadnog povlačenja. Možda je tek u kasnijim godinama Greta konačno pronašla svoj mir – na ulicama Njujorka osamdesetih godina, jedan mladić ju je upitao: Da li ste vi Greta Garbo? Na to je glumica odgovorila: Bila sam Greta Garbo.

Ne želim da budem glupa zavodnica. Ne vidim smisao lepog oblačenja i zavođenja muškaraca, ne radeći pritom ništa osim toga.

Greta Garbo, opisujući sebe u privatnom životu