Ding Ling: turbulentan život kineske književnice

Đang Bingdži, poznatija pod pseudonimom Ding Ling, bila je jedna od najpoznatijih kineskih književnica 20. veka. Čitavu karijeru trudila se da pomiri svoje dve glavne uloge – ulogu aktivistkinje kineske komunističke partije i ulogu spisateljice. Nažalost, nesposobnost da to učini ju je dovodila u česte sukobe sa vlašću. Izdvajala se po žustroj borbi za sve žene čiji se glas ne čuje, a koje su se u periodu prelaska Kine iz starog, feudalnog, konfucijanskog sistema u savremeni, našle u nezavidnom položaju.

Tokom svoje duge karijere napisala je brojne eseje, pripovetke i novele. Njen roman ,,Sunce nad rekom Sangan’’ bio je prvi kineski roman koji je osvojio Staljinovu nagradu za knjževnost 1951. godine.

Detinjstvo

Rođena je 12. oktobra 1904. godine u provinciji Hunan, u jednoj imućnoj porodici. Njen otac, konfucijanski učenjak, preminuo je kada je Ding Ling imala samo četiri godine. Celo detinjstvo provela je sa majkom, Ju Mandžen, koja ju je samostalno odgajala i školovala. Ju je bila mudra, predostrožna žena koja je kritikovala vlast i društvo, bez obzira na to što se sama nalazila visoko na društvenoj lestvici. Postala je aktivistkinja i veoma žustro se zalagala za političke reforme, a za Ding Ling je predstavljala najveći uzor. Mnogo godina kasnije, Ding Ling joj posvećuje roman pod nazivom ,,Majka”, u kom opisuje majčin život i isustva.

Ding Ling je odrastala u provinciji Hunan – samom centru političkih previranja Kine koja su se odigravala početkom 20. Veka. Uz svoju majku, političku aktivistkinju, izvesno je da je proživela veoma uzbudljivo detinjstvo. Od malih nogu bila je izložena revolucionarnim idejama koje su u datom periodu pristizale sa svih strana. Sledeći majčine stope, veoma rano je postala aktivistkinja, a još u tinejdžerskim godinama izrazila je veliko interesovanje prema zapadnoj književnosti i zapadnim političkim idejama. Bila je očarana zapadnom literaturom i čitala je prevode modernih francuskih, britanskih i ruskih dela. Na nju je posebno uticao Flober, a navodno je njegov roman pod nazivom ,,Gospođa Bovari” pročitala više od deset puta. Kao i većina tadašnjih intelektualaca, Ding Ling je videla književnost kao sredstvo za izražavanje revolta. Stoga, zajedno sa svojom majkom, priključila se studentskim protestima i Pokretu 4. maja.

Odlazak od kuće

Kada je imala 16 godina, 1920. godine Ding Ling napušta Hunan i odlazi u Šangaj, kako bi izbegla pokušaj svojih stričeva da je udaju u ugovoreni brak. Bila je izrevoltirana kineskom tradicijom, koja porodici pruža gotovo potpunu kontrolu nad životom jednog pojedinca. U samom središtu pokreta, stekla je poznanstva sa mnogim mladim ljudima koji će jednog dana postati kineska komunistička elita. Narednih godina preselila se u Nanđing, a potom u Peking, gde je sarađivala sa brojnim kineskim intelektualacima. U ovom periodu se sprijateljila i sa modernim pesnicima. poput Hu Jepina, za koga će se 1925. godine i udati.  

1927. godine, nedugo nakon pojave nacionalističke partije, privremeno je uspostavljena vlada koja je ujedinila zemlju pod vođstvom Čang Kaišeka. U ovom periodu, komunisti su trpeli veoma česte napade, a Ding Ling je živela boemskim životom, deprimirana svojim neuspesima i neuspehom svojih ideala.  Veoma često se opijala, a spekulisalo se da je imala više od jedne ljubavne afere.

U približno slično vreme, ona preuzima pseudonim Ding Ling pod kojim počinje da piše i objavljuje svoja dela. Iako su njene priče o težnjama i razočarenjima savremene kineskinje postigle momentalni uspeh, Hu nije napredovao u svojoj karijeri. Stoga je par odlučio da se preseli u Šangaj kako bi osnovao časopis i objavljivao Hu Jepinova dela. Kako je i ovaj pokušaj njegovog proboja bio bezuspešan, Hu je svoju pažnju u potpunosti preusmerio na politiku. Ding Ling se, u međuvremenu, posvetila pisanju.

Ding Ling i ,,Dnevnik gospođice Sofi”

Njena najpoznatija novela pod nazivom ,,Dnevnik gospođice Sofi”, objavljena je 1928. godine i govori o mladoj ženi i problemima sa kojima se suočava, o njenim nadama, teškoćama i zbunjenosti usled novih, romantičnih i seksualnih osećaja. Iako se narativ novele donekle oslanjao na elemente iz života književnice, ne može se reći da je ovo delo u potpunosti autobiografske prirode. Ipak, većina čitalačke publike je revolucionarni sadržaj novele ocenila upravo takvim, a Ding Ling je u društvu okarakterisana kao niskomoralna. Bez obzira na kritike, narednih par godina je pisala sa velikom strašću i objavljivala je priču za pričom. Do 1930. godine objavila je čak tri zbirke priča i novelu. Kasnije te iste godine rodila je sina, mnogi spekulišu sa ljubavnikom. Hu Jepin se potom pridružio kineskoj komunističkoj partiji, a nacionalističke vlasti su ga uhapsile i pogubile 1931. godine.

Ding Ling i komunistička partija

Nedugo zatim, Ding Ling se i sama priključuje kineskoj komunističkoj partiji, još odlučnija da ostvari svoje snove. Ovo se jasno odražava na njene priče, koje počinju da propagiraju komunističke ideale i vrednosti. Činjenica da je poznavala mnoge lidere stranke joj je verovatno pomogla da se lakše odluči na ovaj korak.

Zbog svojih političkih aktivnosti, 1933. godine biva uhapšena od strane snaga nacionalističke partije i naredne tri godine provodi u pritvoru. O ovoj etapi njenog života se ne zna gotovo ništa, izuzev činjenice da je sa ljubavnikom Fengom rodila ćerku.

1937. godine odlazi na sever Kine koji je bio pod vlašću Mao Cedonga, gde se priključuje crvenoj armiji. Tamo biva postavljena na čelo odeljenja koje se bavilo propagandom. Mada se slagala sa partijskim uverenjem da sve druge vrste reformi moraju biti sekundarne u odnosu na komunističko preuzimanje vlasti, ipak nije smatrala da se pripadnici partije bave statusom žene u društvu u onoj meri u kojoj bi trebalo, što je iskazala u nekim od svojih radova.

Ding Ling i feminizam

U svom članku pod nazivom ,,Misli o 8. martu” ona kritikuje dvostruke standarde koje su muškarci iskazivali prema ženama, jednako ih ismevajući i omalovažavajući bez obzira na to da li su one bile domaćice ili neudate, društveno angažovane žene. Mao Cedong je u jednom od svojih eseja po ovom pitanju izrazio veoma čvrst stav. Objavio je da umetnost mora biti podređena politici i u svakom trenutku mora služiti revoluciji na direktan i očigledan način. Protiv Ding Ling je potom pokrenut disciplinski postupak. Bila je primorana da povuče svoj članak i bila je podvrgnuta javnom ispitivanju.

Život pun preokreta

Ipak, ovaj mračni period za Ding Ling je veoma kratko trajao. Ona je narednih godina mnogo radila i pisala, a takođe je uređivala različite dramske komade i priče. Kada je komunistička partija 1949. godine porazila snage nacionalističke partije, njen uticaj je u nacionalnim književnim i političkim krugovima dostigao vrhunac. U ovom periodu su joj dodeljivane visoke funkcije, kako u stranci, tako i u raznim književnim organizacijama. 1948. godine, Ding Ling objavljuje roman pod nazivom ,,Sunce nad rekom Sangan”; priču o životu seljaka i preraspodeli zemlje koja je u sebi nosila veoma optimističnu poruku. Zbog ovog dela joj je 1951. Godine dodeljena i Staljinova nagrada za književnost.

Posle izvesnog vremena, Mao postaje nezadovoljan konstantnim, ali veoma sporim tempom kineskog napretka. Tada preduzima čitav niz mera koje su za cilj imale da Kinu odvedu napred munjevitom brzinom.  Umetnost biva u potpunosti podređena Maovoj utopijskoj viziji, a mnogi umetnici, među kojima je bila i sama Ding Ling, bivaju okarakterisani kao preveliki indvidualisti, opsednuti svojim sebičnim čežnjama. Ona biva proglašena desničarkom i biva izbačena iz komunističke partije, a njena dela postaju zabranjena. Između ostalih optužbi, Ding Ling se zameralno njeno, navodno, previše slobodno seksualno ponašanje ispoljeno u prošlosti. Kao što to često biva, uverenja i postupci umetnice pobrkani su sa postupcima problematičnih heroina koje je sama umetnica stvorila.

Tokom kulturne revolucije uhapšena je i zatočena od strane Crvene armije. Proterana je u Mandžuriju gde je bila prisiljena da obavlja teške fizičke poslove, a u zatočeništvu je provela deset godina. Oslobođena je tek nakon smrti Mao Cedonga, 1976. godine, kada joj je odana velika počast zbog njenog hrabrog načina života. Kao svetski poznata književnica i aktivistkinja, ostatak životnog veka provela je držeći seminare i predavanja stranim intelektualcima i posetiocima, kao i putujući u inostranstvo. Preminula je od raka u 81. godini života, 1985. godine.

Anđela Simović