Činjenica je da ne možemo da zamislimo čoveka današnjice kojem je komunikacija pomoću digitalnih uređaja nepoznanica, koji se ne služi elektronskom poštom, ne koristi društvene mreže i slično. Ma koliko je to olakšalo komunikaciju među ljudima, utoliko je naštetilo književnom jeziku. Srbi su kroz istoriju lako prihvatali  strane reči, počev od grčkih (grecizmi ili grcizmi) […]

U jednom od naših prethodnih tekstova smo se bavili pravilnom upotrebom tačke i zareza. Međutim, ne smemo zapostaviti ni druge znake interpunkcije. Njihov pravi položaj i pravilnu upotrebu pogledajte u nastavku. Crta (‒) Crta kao rečenični znak nema svoju obaveznu primenu. Uglavnom služi da zameni zapetu na mestima gde je potrebno posebno naglašavanje ili odvajanje. […]

Interpunkcija se vezuje isključivo za pisani oblik izražavanja. Ona obuhvata beline u pisanom tekstu i sve pravopisne, tj. interpunkcijske znake. Srpski jezik u osnovi ima logičku interpunkciju, što znači da se pravopisni znaci pišu u zavisnosti od smisla rečenice. S tim u vezi je i intonacija rečenice, jer ona može bitno uticati na beleženje znakova […]

Ljude različitih zanimanja, nivoa obrazovanja i njihovih trenutnih poslova povezuje ista činjenica, a to je potreba da se lepo i pravilno izražavaju i obraćaju svojim saradnicima. To se ne odnosi samo na ljude iz sfere prosvete i obrazovanja koji uče mlade ljude, nego i na bilo koje druge profesije. Zašto da imamo doktore, pravnike, inženjere, […]

Pravopisna pravila u vezi sa odvojenim i spojenim pisanjem svih vrsta reči u srpskom jeziku su uglavnom zamorna, nezanimljiva. Međutim, svakako su korisna kako tokom školovanja, tako i kasnije u životu, jer, čime god da se bavimo, može nam često zatrebati. Zbog toga vam predstavljamo pregled pisanja svih vrsta reči osim imenica. Njima se posvećuje […]

Prema navodima autora Pravopisa srpskoga jezika, ,,Reči se u pisanom tekstu razdvajaju belinama. Sa stanovišta pravopisa, problem se uglavnom svodi na razlikovanje složenica, koje se pišu spojeno, od polusloženica, koje se pišu s crticom, i izraza ili sintagmi (grupe reči povezanih funkcijom i značenjem), koje se pišu ili odvojeno ili spojeno“.  Pravopisna pravila Spojeno se […]

Glasovne promene kod osnovaca spadaju u onu kategoriju najomraženijih oblasti, zajedno sa glagolskim oblicima, tvorbom reči i zavisnim rečenicama. Zato im ovaj rad nudi kompletan pregled svih glasovnih promena koje su im potrebne za polaganje prijemnog ispita na kraju osmog razreda. Autor teksta se iskreno nada da će im sažetim izlaganjem i tipičnim primerima olakšati […]

Antonimija je jezička pojava koja, uz sinonimiju, hiponimiju i leksičke skupove bez grananja, čini grupu sadržinskih paradigmatskih leksičkih odnosa. Antonim je reč grčkog porekla, potiče od reči antónymon (anti = protiv, suprotan i ónyma = ónoma = ime] i predstavlja reč suprotnog značenja. Kriterijumi leksičke antonimičnosti Postoje dva kriterijuma pomoću kojih se utvrđuje da li su […]

Sinonimija je pojava u jeziku koja, uz antonimiju, hiponimiju i leksičke skupove bez grananja, spada u sadržinske paradigmatske leksičke odnose. Osim sadržinskih, postoje još formalni (rimotvornost, tautofonija, tautotonija) i sadržinsko-formalni (paronimija, homonimija). Sinonimi se definišu kao reči različitog glasovnog sklopa, a sličnog ili istog značenja.  Različita mišljenja leksikologa Među uglednim leksikolozima javljalo se nekoliko različitih […]

Tokom komunikacije sa učenicima, primećeno je da sistem zavisnih rečenica ide pod ruku sa sistemom glagolskih oblika kada je u pitanju omraženost od strane učenika. Razlog tome je dvostruk. Najpre, zavisne rečenice zaista jesu teška oblast u okviru srpskog jezika. Ima ih dosta i potrebno je zapamtiti mnogo veznika, priloga, zamenica i vezničkih spojeva pomoću kojih […]

Nezavisne rečenice nalaze se u sistemu predikatskih rečenica nasuprot zavisnih. One samostalno obavljaju komunikativnu funkciju, prenose celovitu poruku i, kao takve, mogu da stoje same, ne zavise od drugih delova više rečenice. Služe, u stvari, kao ,,oslonac“ zavisnim rečenicama u okviru jedne komunikativne rečenice. Dakle, jedna komunikativna rečenica mora u sebi sadržati bar jednu nezavisnu […]

Polisemija označava sposobnost neke lekseme (reči) da ima više značenja, a to je u isto vreme i najčesšći naziv za modele pomoću kojih se višeznačnost razvija (metafora, metonimija, sinegdoha i neki smatraju platisemija). Najvažnija podela leksema je na monosemične (one koje imaju jedno značenje) i polisemične (one koje imaju više značenja). Daleko je više jednoznačnih […]

Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864) čovek je iz ruralne sredine, čovek je iz naroda i sve što je uradio na polju srpskog jezika, uradio je za svoj narod. A uradio je mnogo, verovatno i najviše od svih reformatora, koristeći se svojom seljačkom inteligencijom. Umeo je pametno da isprati rad svojih prethodnika, da sagleda njihove rezultate, sabere […]

Kada je reč o reformi srpskog književnog jezika, svakako je prva asocijacija Vuk Stefanović Karadžić. Rođeni Tršićanin nesumnjivo je čovek koji je na tom polju ostavio neizbrisiv trag, možda čak i najveći. Ali prema jednom čoveku čitava istorija srpskog književnog jezika i naši školski programi učinili su veliku nepravdu, a to je Sava Mrkalj. Ovaj […]

Razvoj srpskog književnog jezika zahteva malo širu priču od one na koju smo navikli kroz školovanje. Valja se podsetiti da je srpski jezik pripadao indoevropskim jezicima, a svi oni postali su od praindoevropskog. Taj je jezik korišćen u krajevima današnje istočne Evrope i zapadne Azije oko III milenijuma p.n.e. U sklopu indoevropskih jezika našle su […]