Leksikologija je grana lingvistike koja se bavi proučavanjem značenja reči i veze između njih. Ime je dobila od grčkih reči lexis, lexikos (reč, rečnički) i logos (reč, nauka). Pošto su reči, odnosno leksika, u osnovi leksikologije, jasno je da ova naučna disciplina zavisi od, kako lingvistkinja Rajna Dragićević navodi, ,,života jezičke zajednice“.  I zaista je […]

Priča o dijalektima bilo kog jezika nameće potrebu za vraćanjem u daleku prošlost razvoja toga jezika. Zato je dijalektologija i istorijska koliko i lingvistička naučna disciplina. Razgovora o njoj ne može i ne sme biti bez njenih ′prapočetaka′.  Istorijski pregled razvoja dijalekatske situacije do XV veka Tokom naseljavanja Balkanskog poluostrva (VI i VII vek, pa […]

Leksikologija je složena grana nauke o jeziku. Podrazumeva proučavanje reči i njihovo značenje, kao i sferu upotrebe. Leksiologija predstavlja pravi parametar za bogatstvo jezika. Leksika jezika je složena oblast, jer se ne bavi samo oblicima reči, već i njihovim značenjima i poreklom. Sa druge strane, neke reči mogu imati više značenja, što širi domene leksikologije. […]

Sintagma nije nesavladiva gramatička jedinica, ali može predstavljati problem ako se ne nauči na pravi način. Sintagmom se smatra grupa od dve ili više reči koje su u određenom međusobnom odnosu. Osim što čine celinu, elementi sintagme predstavljaju i deo rečenice kojoj pripadaju. Da bismo mogli uspešno da sintaksički analiziramo rečenicu, neophodno je da savladamo […]

U odnosu na konzervativni srednji vek, u doba renesanse, odnos umetnika prema stvarnosti bitno se menja. Stvarnost počinje da se predstavlja kao lepa sama po sebi. Ovo je period kada se pojavljuje i portret koji postaje veoma značajan u slikarstvu. Na samom početku perioda, bili su to portreti bogatih i znamenitijih članova društva. Kasnije su […]

Činjenica je da ne možemo da zamislimo čoveka današnjice kojem je komunikacija pomoću digitalnih uređaja nepoznanica, koji se ne služi elektronskom poštom, ne koristi društvene mreže i slično. Ma koliko je to olakšalo komunikaciju među ljudima, utoliko je naštetilo književnom jeziku. Srbi su kroz istoriju lako prihvatali  strane reči, počev od grčkih (grecizmi ili grcizmi) […]

U jednom od naših prethodnih tekstova smo se bavili pravilnom upotrebom tačke i zareza. Međutim, ne smemo zapostaviti ni druge znake interpunkcije. Njihov pravi položaj i pravilnu upotrebu pogledajte u nastavku. Crta (‒) Crta kao rečenični znak nema svoju obaveznu primenu. Uglavnom služi da zameni zapetu na mestima gde je potrebno posebno naglašavanje ili odvajanje. […]

Interpunkcija se vezuje isključivo za pisani oblik izražavanja. Ona obuhvata beline u pisanom tekstu i sve pravopisne, tj. interpunkcijske znake. Srpski jezik u osnovi ima logičku interpunkciju, što znači da se pravopisni znaci pišu u zavisnosti od smisla rečenice. S tim u vezi je i intonacija rečenice, jer ona može bitno uticati na beleženje znakova […]

Ljude različitih zanimanja, nivoa obrazovanja i njihovih trenutnih poslova povezuje ista činjenica, a to je potreba da se lepo i pravilno izražavaju i obraćaju svojim saradnicima. To se ne odnosi samo na ljude iz sfere prosvete i obrazovanja koji uče mlade ljude, nego i na bilo koje druge profesije. Zašto da imamo doktore, pravnike, inženjere, […]

Pravopisna pravila u vezi sa odvojenim i spojenim pisanjem svih vrsta reči u srpskom jeziku su uglavnom zamorna, nezanimljiva. Međutim, svakako su korisna kako tokom školovanja, tako i kasnije u životu, jer, čime god da se bavimo, može nam često zatrebati. Zbog toga vam predstavljamo pregled pisanja svih vrsta reči osim imenica. Njima se posvećuje […]

Prema navodima autora Pravopisa srpskoga jezika, ,,Reči se u pisanom tekstu razdvajaju belinama. Sa stanovišta pravopisa, problem se uglavnom svodi na razlikovanje složenica, koje se pišu spojeno, od polusloženica, koje se pišu s crticom, i izraza ili sintagmi (grupe reči povezanih funkcijom i značenjem), koje se pišu ili odvojeno ili spojeno“.  Pravopisna pravila Spojeno se […]

Glasovne promene kod osnovaca spadaju u onu kategoriju najomraženijih oblasti, zajedno sa glagolskim oblicima, tvorbom reči i zavisnim rečenicama. Zato im ovaj rad nudi kompletan pregled svih glasovnih promena koje su im potrebne za polaganje prijemnog ispita na kraju osmog razreda. Autor teksta se iskreno nada da će im sažetim izlaganjem i tipičnim primerima olakšati […]

Antonimija je jezička pojava koja, uz sinonimiju, hiponimiju i leksičke skupove bez grananja, čini grupu sadržinskih paradigmatskih leksičkih odnosa. Antonim je reč grčkog porekla, potiče od reči antónymon (anti = protiv, suprotan i ónyma = ónoma = ime] i predstavlja reč suprotnog značenja. Kriterijumi leksičke antonimičnosti Postoje dva kriterijuma pomoću kojih se utvrđuje da li su […]

Sinonimija je pojava u jeziku koja, uz antonimiju, hiponimiju i leksičke skupove bez grananja, spada u sadržinske paradigmatske leksičke odnose. Osim sadržinskih, postoje još formalni (rimotvornost, tautofonija, tautotonija) i sadržinsko-formalni (paronimija, homonimija). Sinonimi se definišu kao reči različitog glasovnog sklopa, a sličnog ili istog značenja.  Različita mišljenja leksikologa Među uglednim leksikolozima javljalo se nekoliko različitih […]

Tokom komunikacije sa učenicima, primećeno je da sistem zavisnih rečenica ide pod ruku sa sistemom glagolskih oblika kada je u pitanju omraženost od strane učenika. Razlog tome je dvostruk. Najpre, zavisne rečenice zaista jesu teška oblast u okviru srpskog jezika. Ima ih dosta i potrebno je zapamtiti mnogo veznika, priloga, zamenica i vezničkih spojeva pomoću kojih […]