Svi ljudi su zavisni o nečemu, ali nije svaka zavisnost ista. Naš mozak deluje i reaguje na principu hemijskih reakcija, a kroz život shvatimo koje radnje izazivaju one hemijske reakcije bez kojih se čini da ne možemo pregurati dan. Svaka radnja i svaki potez koji napravimo, kao i svaki događaj koji nam se desi, nose sa sobom određene posledice po nas, kako direktne, tako i indirektne. Indirektne su one koje se možda ne manifestuju u tom trenutku, ali nas postepeno oblikuju čak iako toga nismo svesni. Direktne, s druge strane, osetimo momentalno, a njihovo prisustvo u nama tera nas da radimo stvari koje u nekim normalnim situacijama verovatno ne bi. To je zavisnost.
Zavisni možete biti o bilo čemu, a verovatno najtužnija stvar u svemu tome jeste što preterana zavisnost može uistinu i one najlepše moguće situacije i životne trenutke pretvoriti u potpuni košmar. Uzmimo naprimer ljubav koja bi trebala biti jedna od najmoćnijih motivacionih sila i pokretača za svako živo biće, međutim, neretko deluje u potpuno drugom pravcu. Mnogi ljudi kada se zaljube počinju zapostavljati druge delove svog života, sve zbog nemogućnosti da kontrolišu svoje misli i fokusiraju se i na druge bitne stvari koje čine njihov život. Nažalost, to često rezultira i preteranom posesivnošću u vezi, ljubomori, a neretko i zločinima iz strasti.
Jaka volja je ključ svega
Na sličnom principu bazira se i svaka druga zavisnost, terajući nas da postupamo kršeći svaki principijelni deo svoje ličnosti. Zavisnost o određenim porocima je toliko jaka da naprosto menja ljude i čini ih neprepoznatljivim, a ljudi u nemogućnosti da joj se odupru rade i najgore moguće stvari, u potpunosti nesvesni kako to izgleda iz normalne perspektive. No, kada znamo kako zavisnost funkcioniše, da li je možemo pobediti i kako?
Pre svega, u životu je zaista dosta toga moguće, a glavni faktori koji bilo šta čini mogućim jesu neverovatna volja i upornost. Snaga volje pomera granice koje mislimo da su nedodirljive i koje to zaista jesu ako sebe uverimo u to. Međutim, ako verujemo da je nešto moguće i spremni smo uraditi sve što je potrebno da to i dokažemo, onda su i same mogućnosti praktično neograničene.
No, budući da je pobeđivanje zavisnosti zaista jedna od najtežih stvari u životu čoveka, jasno je i da to zahteva ogroman angažman u svakom segmentu rešavanja ovog problema.
Součavanje sa istinom
Razlog zašto je zavisnost tako teško pobediti leži u činjenici da ljudi često žive u poricanju i nemaju hrabrosti supčiti se sami sa sobom. To vodi do negiranja jasnih činjenica i problema koji su u početku i dalje minorne prirode, ali koji s vremenom postaju sve veći i veći, baš kao i karcinom čije metastaze uništavaju zdravo tkivo čoveka ukoliko se ne leči na vreme. Pobediti zavisnost znači i pobediti samog sebe, a to nije moguće ukoliko borbi sa samim sobom ne pristupimo hrabro. U ovom slučaju, hrabrost jeste suočiti se sa istinom.
Istina često zna da boli, no to ne menja činjenicu da je istina i da oslikava realno stanje. Ako imate višak kilograma, izbegavanje da se vagate ili gledate u ogledalo neće vam rešiti problem niti promeniti činjenicu da ste debeli. Isto važi i za bilo koji drugi problem zavisničke prirode. Prvi korak u rešavanju problema jeste suočavanje sa njim i priznavanje sebi da imate problem, jer dijagnozu morate uspostaviti pre nego počnete tražiti tretman.
Razgovori sa bliskim osobama
Kada ste sebi priznali da imate problem, skinuli ste jedan deo tereta, no veći deo istog je i dalje na vama, a veliki je izazov sa time se nositi sam. Također, još veći je izazov nekada naći osobe sa kojima bi vam razgovor o problemu koji imate mogao pomoći da se osećate bolje ili motivisanije za borbu sa njim, jer su ljudi često spremni da osuđuju bez konstruktivnog dijaloga, empatije ili razumevanja situacije u kojoj se nalazite. No, ukoliko poznajete osobe u koje imate poverenja i za koje smatrate da bi vam razgovor sa njima pomogao, ne libite se da im se poverite i kažete sve što vam je na duši.
Naučno je dokazano da kvalitetan razgovor o onome što vas tišti pomaže, a također imajte na umu da mnogi ljudi po prirodi žele da budu od pomoći drugima, te se ne morate osećati postiđeno zbog toga. Pored toga, u razgovoru sa drugim osobama možete čuti i neke konstruktivne savete koji vam mogu otvoriti vrata percepcije i dati potpuno drugu perspektivu gledanja na problem koji imate. Tako da, ukoliko imate pouzdane prijatelje i porodicu, razgovarajte sa njima, a ukoliko ne, podršku uvek možete potražiti i na sastancima grupa za rehabilitaciju zavisnika gde možete videti da niste sami u svojoj borbi i osetiti podršku onih koji imaju isti problem kao i vi.
Postepeno vraćanje samopouzdanja i dostojanstva
Najveći udar koji zavisnost o nečemu može imati na vašu psihu i ego jeste upravo gubitak određenih karakternih osobina i principa koji su vas nekada krasili. Mnogo je osoba koje su važile za mentalno jake, stabilne, dostojanstvene, a koje su nakon ulaska u svet droge, alkohola ili kocke, počeli gubiti ono što je nekada bila njihova glavna snaga. Pretvaranje najjačih aduta koje smo imali u naše najveće slabosti, upravo je ono što zavisnost radi ljudima, te je neophodno na isti način vratiti udarac istoj. Kako? U teoriji jednostavno – vratite sopstveno poverenje u sebe i počnite iznova graditi ono što ste izgubili.
Problem sa zavisnošću gledajte na drugačiji način, odnosno, kao pokazatelj da ipak niste mentalno jaki kao što ste mislili da jeste, te da je sama zavisnost upravo manifestacija tog problema. To ujedno možete videti i kao priliku da popravite sebe i učinite se jačim tamo gde ste se pokazali slabim. Kako da to uradite? Jednostavno, vraćajte poverenje u svoj karakter tako što ćete menjati dosadašnju rutinu i preuzimati kontrolu nad svojim porokom. Postavite sebi manje ciljeve i ispunjavajte ih po svaku cenu, terajte se da radite ono što ne volite i što je izvan vaše komforne zone, a samopouzdanje koje dobijate pobedama u tim malim ciljevima primenjujte i na svoj porok, jer trijumfi u malim pobedama temelj su za pobede i u velikim bitkama, a naposletku i u ratovima.
Budite spremni na trenutke krize i neuspehe
U teoriji je uvek lakše govoriti šta treba raditi nego što je to izvodivo u praksi, no teorija nas naposletku i vodi do prakse, a na nama je da je primenjujemo. Ono što trebate znati u svojoj borbi jeste da će biti mukotrpna i nimalo lagana, te samim tim i propraćena sa mnogo padova i neuspeha. Neka vas to ne sputava, jer ti padovi su samo prepreke do glavnog cilja u koji nikako ne smete sumnjati niti dopustiti tim preprekama da vas pokolebaju na putu do istog. Kvalitetni ste onoliko koliko ste jaki u najtežim trenucima, a u borbi sa zavisnošću najteži trenuci su oni kada imate takozvane ‘momente krize’.
Vrlo je izvesno da ćete mnogo puta morati pasti na njima, no na takve padove gledajte kao na neminovne poraze iz kojih želite učiti svaki put kada vam se dogode. Učenjem iz njih, analiziranjem sebe i primenom onoga što ste zaključili na osnovu toga, znaćete kako da reagujete u momentima krize i sve češće to okretati u svoju korist. Svakom pobedom koju ostvarite u tim trenucima, vaše samopouzdanje će postojati veće, a svetlo na kraju tunela sve bliže i bliže.
A jednom kada konačno dođete do njega, bićete bogatiji za veliko iskustvo i jednu od najvećih pobeda koju čovek može ostvariti u borbama protiv samog sebe. Borbama koje su najteže.
