Leksika srpskog jezika – savladajte je brzo!

Leksikologija je složena grana nauke o jeziku. Podrazumeva proučavanje reči i njihovo značenje, kao i sferu upotrebe. Leksiologija predstavlja pravi parametar za bogatstvo jezika. Leksika jezika je složena oblast, jer se ne bavi samo oblicima reči, već i njihovim značenjima i poreklom. Sa druge strane, neke reči mogu imati više značenja, što širi domene leksikologije. Pogledajte osnovne osobine i sastav leksike!

Leksika: osnovne podele

Reči se u srpskom jeziku dele na dva različita načina.

Podela po poreklu: reči se dele na domaće (srpske) i pozajmljenice. Iako nam je danas teško da razlikujemo koje su domaće reči, a koje ne, ipak se pod izvornim domaćim rečima smatraju one koje imaju veze sa poljoprivredom (jer su se naši preci bavili tim poslovima): sir, klas, pšenica; ali i vampir, kao najrasprostranjenija domaća reč. Sa druge strane, leksika je bogatija na strani pozajmljenica, koje se mogu podeliti na grecizme, turcizme, bohemizme, hungarizme itd.

Podela s obzirom na sferu upotrebe: istorizmi, arhaizmi, termini, neologizmi i dijalektizmi.

Značenje reči

Reči u srpskom jeziku mogu imati jedno ili više značenja. Zbog toga se dele na jednoznačne i višeznačne. Monosemične (jednoznačne) imaju samo jedno moguće značenje. To su reči poput klavir, doručkovati, kanap, milenijum…

Višeznačne reči su one koje pored svog osnovnog značenja imaju i druga.

Polisemične reči su list (papaira, na drvetu), glava (na telu, šećera, kuće), makaze (alatka, potez u odbojci), zub (deo tela, deo testere)…

Leksika i različiti oblici

Homonimi

Homonimi su reči koje imaju isti oblik, ali različito značenje. Ono što je dodatno važno u vezi sa značenjima homonima je to da nisu međusobno uopšte povezana. Međutim, u homonime spadaju i homografi i homoformi.

Homografi su reči koje se na isti način pišu, odnosno imaju isti grafički izraz, ali im se akcenti razlikuju.

• Sâm sam : sâm u značenju usamljen, sam kao pomoćni glagol
• Grad je pogodio jak grȁd : prva reč je naseljeno mesto, druga je vremenska nepogoda

Homoformi su reči koje su iste samo u određenom gramatičkom obliku. Te reči nisu iste gramatičke vrste (imenica i glagol prilog i pridev itd). Takve reči su: broj : 2. lice jednine imperativa glagola ,,brojati”, ali i imenica ,,broj”; proleće : imenica koja označava godišnje doba, ali i 3. lice jednine prezenta glagola proletati.

Sinonimi

Sinonimi su reči koje imaju potpuno drugačiji oblik, ali im je značenje u potpunosti ili približno slično. Sinonimija predstavlja jezičko bogatstvo, s obzirom na to da se nekada reči, iako se smatraju sinonimima, u nijansama razlikuju.

Primer: zemlja: tlo, zemljište; važan: značajan, bitan; brz: hitar…

Antonimi

Antonimi su reči koje su suprotne i po ,,izgledu” i po značenju. Oni predstavljaju opozite: crn: beo, uzak: širok, lep: ružan, veliki: mali…

Sastav leksike

Leksika se po sastavu deli u nekoliko kategorija.

Podela reči po starini

Jezik je živa stvar i zbog toga se njegov leksički registar neprekidno obnavlja. To znači da reči koje se koriste mogu lako izaći iz upotrebe. Takođe, to znači i da one reči koje se ne koriste mogu lako doživeti ,,rehabilitaciju” i postati aktivne u upotrebi.

Istorizmi su reči koje nisu aktuelne u savremenom jeziku, jer je predmet koji su označavale izašao iz upotrebe. U istorizme spadaju i istorijske pojave koje su u nekom trenutku nestale, pa se ugasila i potreba za rečju koja je predmet obeležavala. U većini slučajeva nemaju pandan u sadašnjem, savremenom jeziku.

Takve reči su: kmet, svadbarina, polk, nahija…

Arhaizmi, za razliku od istorizama, imaju svoje sinonimske parove koji se u modernom jeziku koriste. Reč postaje arhaizam onda kada je zameni nova, ,,modernija” reč. Često služe kao stilsko rešenje da se dočara duh prošlih vremena. Predmeti koje arhaizmi označavaju i dalje postoje.

Primeri: prozor-pendžer, zdanje-građevina, ubog-siromašan/jadan, onaj koji lepo govori-blagoglagoljiv…

Neologizmi su novonastale/novoskovane reči koje se koriste da definišu već postojeće ili novonastale predmete. Kao što nova reč zauzme mesto za već postojeći predmet, tako i otkriće novih predmeta dovodi do neophodnosti za smišljanje novog termina za njegovo definisanje.

Paradoks sa neologizmima je u tome što tehnološka otkrića brzo smenjuju jedno drugo, tako da lako reč koja je bila neologizam postaje istorizam. Takav je primer reči PAROBROD: u vreme kada je parobrod nastao, reč koja ga označava je neologizam. Međutim, parobrodi su brzo izašli iz upotrebe, a tako i ova reč. Tako ona postaje istorizam.

Po teritorijalnoj pripadnosti

Često u govoru čujemo da je nešto ,,pravilno” ili ,,nepravilno”. Pod pravilnim se misli na pravila propisana standardom srpskog književnog jezika. Pod ,,nepravilnim” se podrazumevaju reči koje se koriste u dijalekatskim oblastima i regionalnim vokabularima.

Dijalektizmi su najrasprostranjenija skupina koja se definiše kao ,,nepravilna”. Naravno, ovaj stav je pogrešan: reči koje pripadaju dijalektima nisu nepravilne, samo nisu standardne-pripadaju narodnom govoru jednog kraja.

To su reči poput: leba, šikira (sekira), šušpe (paprike), pićo, orase (orahe)…

Žargonizmi se koriste u govoru određene društvene klase, u većini slučajeva predstavlja govor mladeži. Međutim, iako je u poslednje vreme žargonizam termin koji se koristi za govor mladih, on ipak predstavlja govor bilo kog kružoka: đaka, doktora, učitelja…

Primeri tih reči: matori, buraz, brate, kućo, riba, frajer, faks, bus…

U slučaju da vas ova tema zanima, na ovom linku možete pronaći rečnik arhaizama, a sa ovog možete skinuti rečnik žargona.

Termini su izrazi koje često koristimo, a usko su vezani za određenu branšu. To su izrazi koji mogu biti vezani za umetnost, politiku, medicinu, fiziku, hemiju, pravo i dr. Ljudi koji se kreću u tim stručnim krugovima međusobno koriste i koristeći termine svoje struke se sporazumevaju.