Bocko lepi: saznajte sve o ježu i nežnosti koja se krije ispod bodljikavog oklopa

Većina vas je bar jednom u svom životu videlo ježa. Da li ste upamtili svoju reakciju tada? Obično vlada strah zbog bodlji koje ježevi imaju na sebi. To je još jedna greška čoveka prema prirodi i životinjama i onoj prokletoj čovekovoj potrebi da „knjigu cene na osnovu korica“. U nastavku teksta upoznajte se sa detaljima vezanim za ovu malu životinju koji su nepoznati među ljudima i usudite se da pomazite ili pripitomite ježa – moguće je!

Gde žive ježevi?

Nećete verovati, ali ježevi ne žive daleko u šumama gde nema naselja i sl. Ježevi žive u neposrednoj blizinii ljudi, kuća, u parkovima, na livadama, baštama. Tokom dana ježevi spavaju u svojim skloništima, a noću su budni. To je razlog zašto ih ljudi ne viđaju često.

U našim krajevima žive belogrudi ježevi, koji maksimalno mogu izrasti do 400 g težine i 35 cm dužine. Smatra se da ima oko 17 vrsta ježeva na svetu.

Ježevi su noćne životinje i njihov život počinje od sumraka do zore, a vrlo često se javljaju i posle letnjih kiša. Dok ljudi žive danju, ježići leže u svojim jamam iskopanim u našoj bliskoj okolini.

Ukoliko želite da uđete u trag ježu pratite više noći zaredom njegovo kretanje, jer oni izlaze uvek u isto vreme iz svoje jame i kreću se utabanim stazama, putem, jer ježevi ne vole da idu tamo gde ima prepreka.

Ježevi su jako korisni za prirodu, jer uništavaju mnoge štetočine: insekte koji napadaju biljke, različite crve, larve, puževe, pa i gmizavce. Ne žive u grupama osim kada je period parenja – krajem marta.

Ženak ježa može da izlegne do pet malih ježića i sama ih odgaja, jer se od mužjaka razdvaja odmah nakon oplodnje .  U zavisnosti od vrste, ženke ježeva mladunce nose od 35 do 58 dana. Mali ježići posle pete ili šeste nedelje napuštaju gnezdo i započinju samostalni život.

Životni vek ježa najviše je osam godina, a u proseku je pet.

Ježevi zimu prespavaju, jer nemaju krzno, koje bi ih štitilo od hladnoće, kao ostale sisare.

Ježevi nemaju krzno, ali imaju bodlje koje ih štite od mnogih neprijatelja. Ove male sisare jedino mogu savladati jazavci i lisice.

Bodlje ježeva

Bodljikavi oklop ježa čini oko šest hiljada bodlji, ravnomerno saspoređenih po telu, izuzev trbuha, lica i nogu. Bodlje su usmerne u svim pravcima i potrebno je oko godinu dana da narastu, a obnavljaju se na svake tri godine. Vrh bodlji je oštar i može da povredi neprijatelja. Ipak, nemojte brinuti i plašiti se ježa, on napada samo ako neko prvi napadne njega.

Ježevi su jako plašljive životinje. Iako vam se čini da su surovi i strašni u suštini ježevi su plašljivi i nežni, a bodlje su njihov odbrambeni zid. Zamislite da jež nema bodlje – onda bi bio žrtva napada mnogih životinja.

Uz malo truda ježa možete i pripitomiti, pogotovo ukoliko je mali. Način na koji uzvraćaju pažnju koju vi njima pružate jeste oborenim bodljama kako biste mogli da ih pomazite.

Neke zanimljivosti o ježevima

• Ježevi su imuni na otrov poskoka.
• Prženi jež smatra se tradicionalnim ciganskim jelom. Čudno, zar ne?
• Ježevi se često naseljavaju u blizini farme ili tamo gde ima životinja, jer mnogo vole mleko.
• Iako znaju plivati, ježevi se boje vode.
• Na telu ježa ima mnogo krpelja.
• Ježevi svet vide u bojama.
• Dnevno jež pređe oko 3 km.
• Ježevi imaju sposobnost da se penju po drveću.

Sada kada znate sve o ježevima da li možete reći da su zapravo slični ljudima?

Kada oseti opasnost i čovek stvara neki odbrambeni mehanizam koji ga štiti od određene vrste opasnosti,

npr. kako ne bi bio povređen u ljubavi on se ponaša hladno i nezainteresovano, a vrlo često sebi pridaje neke negativne osobine iako u suštini nisu deo njegove ličnosti.