LjubimciRazno
Trending

Kako lavovi formiraju grivu i zašto je neki imaju, a neki ne?

Lavovi nisu najjače kopnene životinje na svetu, ali se mogu pohvaliti najjačom titulom koju neka životinja može imati – titulom kralja. Nemoguće je ne biti fasciniran ovom divljom mačkom koja zahvaljujući svojim osobinama, izgledom i načinom življenja vekovima fascinira ljude širom sveta i služi kao neiscrpna inspiracija za brojne filmove, simbolične motivacijske izreke, a sve to mu je donelo status kralja u kulturama mnogih naroda.

Nekoliko stvari izdvajaju lavove u odnosu na druge divlje mačke. Jedna od njih je činjenica da su lavovi jedine društvene divlje mačke koje žive, love i jedu u čoporu. Druga bitna karakteristika je ‘griva’ po čemu se lav prepoznaje i koja mu daje zastrašujuć i prekrasan izgled u isto vreme. Upravo je griva jedan od fascinantnih evolucijskih proizvoda koji brojne naučnike širom sveta tera da se pitaju kako uopšte dolazi do formiranja grive kod lavova?


Dužina i gustina grive zavisi od tri faktora

Pretpostavlja se da je nekoliko bitnih faktora uticalo na to da lavovi razviju grivu. Prvi faktor su muški hormoni i visok nivo testosterona koji igraju važnu ulogu s obzirom da lavovi imaju grivu, a lavice nemaju. Visok nivo testosterona može biti i razlog zašto su lavovi najagresivnije divlje mačke koje nikada ne beže od sukoba. No, budući da je i kod pojedinih lavova koji nemaju grivu zabeležen isti nivo testosterona, to podrazumeva da ulogu u formiranju grive kod lavova igraju i neki drugi faktori, kao što je i temperatura. Ispostavilo se da je kod lavova koji su odrastali u mestima sa hladnim zimskim noćima zabeleženo formiranje guste grive, dok lavovi koji odrastaju u toplijim, južnijim afričkim podnebljima završe gotovo bez rasta iste.

Budući da su istraživači želeli da isključe druge divlje uslove iz računice prilikom istraživanja faktora zbog kojih dolazi do formiranja lavlje grive, istraživanja su se vršila u zoološkim vrtovima gde su se mogli kontrolisati mnogi faktori. Ukrštanje zooloških lavova je otkrilo da čak polovina varijacija u dužini i gustini grive nastaje usled srednje temperature u januaru, odnosno; što je temperatura hladnija, griva je duža i punija.

No, pitanje koje naučnike zamara jeste da li zaista sama spoljna temperatura utiče na obrasce rasta grive na telima lavova? Mišljenje većine njih je da temperatura to ne može učiniti direktno, ali indirektno da. Laički rečeno, lavovi verovatno imaju interno programiranje koje određenu nisku temperaturu vide kao podsticaj za rast grive.


Biološki termometri

Biološki termometri predstavlja naziv za specijalizovane nervne završetke kod sisara koji otkrivaju i šalju podatke o temperaturi u mozak. Mozak ima uputstva za obradu tih podataka i šalje signale kao odgovarajuće odgovore. Na primer, kada osnovna temperatura ljudskog tela padne ispod određenog nivoa, mozak se prilagođava tome i slanjem poruke govori mišićima da nekontrolisano drhte, stisnu krve sudove na rukama i nogama kako bi koncentrisali toplu krv u predelu prsa.

Detaljnija istraživanja u ovom polju je potrebno izvršiti, no naučnici pretpostavljaju kojim procesom se dolazi do toga. Naime, ukoliko lavovi tokom hladnih zimskih noći detektuju nisku temperaturu, telo instinktivno šalje mozgu potrebne informacije. Tada mozak šalje signal, verovatno korištenjem hormona i to folikulom dlake u predelu vrata. Svaki folikul ima ćelije za stvaranje dlake koje su raspoređene poput sitnih epruveta, te imaju i ćelijske tajmere za kontrolu proizvodnje kose. Dlaka u folikulu raste dok ne istekne tajmer, a onda je u fazi mirovanja. Ćelije folikula u telu mladog lava dekodiraju signale koji preciziraju da li da tajmer bude duži ili kraći. Dakle, ukoliko je temperatura hladnija, tajmer će biti duži, a to će rezultirati i većom dlakom, odnosno grivom.


Bez kiše nema ni grive

Ustanovljeno je da višak testosterona i niske temperature doprinose dužini i gustini lavlje grive, no to i dalje nisu jedini faktori koji utiču na nju. Istraživanje Pattersona i drugih naučnika otkrilo je i još jedan faktor, a to je kiša, odnosno nedostatak iste. Patterson je uvidio da su lavovima na jugu Kenije formirane grive u klimatskim uslovima gde padaju redovne kiše, dok su na vrućim i suvim mestima oni bili bez njih. U svom izveštaju Patterson je napisao: „Korelacije griva sa noćnim temperaturama i kišama objašnjavaju zašto lavovi u žešćim pustinjama Kalahari i Sahare mogu imati velike grive – tamo je voda dostupna tokom letnje vrućine, a zimi su noći hladne“.

Sve to samo pokazuje koliko je organizam lavova kompleksan, te kako njihova tela koriste vanjske uticaje da bi se što bolje prilagodili njima. U tom smislu lavlji organizam podseća na kompjuter, odnosno, njihov sistem za kontrolu rasta grive poseduje, u slobodnom prevodu ‘softver‘ koji navodi hidrataciju kao relevantan faktor za dužinu grive, a osim ‘softvera’ i ostalu biološku opremu koja detektuje nivo unutrašnje hidratacije. Biohemičari su tek u međuvremenu otkrili kako ove osobine funkcionišu. Naime, u voćnim mušicama određene nervne ćelije luče specifične proteine, a slični proteini nalaze se i u okruglim crvima i pacovima. Ti proteini osećaju nivo hidratacije u unutrašnjosti telesnih tečnosti neposredno izvan ćelije. Neuroni prenose te podatke u mozak kako bi se utvrdilo da li organizam treba da jede hranu ili pije vodu.

To znači da biomehanika unutar lava prikuplja i tumači različite informacije koji se manifestuju fizičkim karakteristima shodnim pomenutim informacijama. U prevodu, ako mužjak lava živi u blizini pustinja, može lako pristupiti vodi tokom vrućih leta, a istovremeno mora živeti i u izrazito hladnim zimama, te logičan sled je da će razviti dugu i gustu grivu. Ako pak živi u blizini pustinja, njegova pristupačnost vodi nije tako laka, ali i dalje trpi hladne zime, te će mu također izrasti griva, ali ne tako gusta i velika kao u prvom slučaju. U svim ostalim situacijama lavovi će imati kratke ili veoma kratke grive.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button