Meteoropatija- sve češća boljka savremenog doba

Da li ste se do sada susreli sa terminom “meteoropata”? Da li znate ko su meteoropate? Ovaj termin široko je poznat, pogotovo savremenom dobu u kom živimo. Glavobolja, nervoza i umor često idu ruku pod ruku s meteoropatijom. Međutim, šta je tačno meteoropatija?

Meteoropatija se smatra skupom fizičkih i psihičkih tegoba koje se javljaju nakon postepenih ili naglih vremenskih promena na nekoj teritoriji.

Bitno je napomenuti da meteropatija nije bolest,već predstavlja veću osteljivost organizma na vremenske promene.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, samo u Evropi boluje skoro 50% populacije, gde više žene reaguju na ove vremenske turbulencije.

Ovo stanje, prema tome, zavisi od promene jednog ili više meteoroloških faktora, tj. temperature, relativne vlažnosti, brzine vetra, atmosferskog pritiska i padavina (kiša, grmljavina i snežne padavine), sa tipičnim efektima koje proizvode (jonizacija, električno stanje i turbulencija).

Stoga je meteoropatija opšti sindrom adaptacije, posebno kod osoba koje imaju meteoropatsku predispoziciju, s obzirom da nagle meteorološke promene deluju kao faktor stresa za ljudski organizam.

Generalno, sve počinje pre promene sezone ili preklimatskih promena: oni koji pate od toga počinju da osećaju efekte čak 48 do 72 sata pre promena.

Ko sve pati od meteropatije?

Neki ljudi su više predisponirani za meteoropatiju.

Generalno, ljudi koji su skloniji klimatskim efektima su oni koji su izloženi intenzivnom stresu, kao i svi oni koji su definisani kao neurolabilni, osobe koje su imale neki hirurški zahvat, osobe sa povredama koštanog sistema, osobe sa posebnom osetljivošću i emocionalnošću….

Obično su meteoropate stariji, žene i ljudi sa određenim hroničnim ili degenerativnim bolestima. Na primer, ljudi sa povišenim krvnim pritiskom imaju povećan rizik od palpitacija, tahikardije i hipertenzivne krize, kada se temperatura naglo menja.

S druge strane, oni sa hroničnom glavoboljom ili osteoartikularnim (koštano-zglobnim) sindromima vide kako se njihova nelagoda pogoršava, jer se prag bola smanjuje kako se vremenski parametri menjaju.

Generalno se, prema tome, meteoropatija može podeliti na:

• Primarna meteoropatija: može uticati na bilo koga,nije povezana sa već postojećim bolestima, već isključivo zavisi od vremenskih promena.

• Sekundarna meteoropatija: poremećaji su posledica bolesti čiji se simptomi pogoršavaju promenom vremena; obično pogađa posebno osetljive grupe, kao što su starije osobe i osobe koje su pretrpele mišićno-skeletnu traumu, osobe sa srčanim problemima, hroničnim degenerativnim bolestima itd. 

Koji su simptomi meteoropatije?

Simptomi meteoropatije su različiti i sa različitim stepenom intenziteta; oni zavise od osobe, ali i od specifičnih meteoroloških situacija.

Letnja vrućina može biti u korelaciji sa glavoboljom i nesanicom; grmljavina i oluje često uzrokuju bol u stomaku, lupanje srca i osećaj kratkog daha, čak i nakon malih napora i lupanja srca. 

Hladni i vlažni vetrovi takođe mogu biti odgovorni za promene raspoloženja, poteškoće u pamćenju i pojavu artroreumatskog bola.

U većini slučajeva, meteoropatija se manifestuje:

1. poremećajima raspoloženja (razdražljivost, sklonost ka izolaciji, anksioznost, simptomi melanholije i depresije), 
2. astenija
3. nesanica
4. glavobolja
5. znojenje
6. mučnina i vrtoglavica
7. poteškoće u koncentraciji
8. pojačani bolovi u zglobovima i mišićima
9. osećaj „ otežanog disanje “

Pored toga, mogu se uočiti različiti poremećaji koji utiču na kardiovaskularni sistem kod otkucaja srca, pada krvnog pritiska, hipertenzije, tahikardije i retrosternalnog bola (bol iza grudne kosti).

Treba napomenuti, međutim, da samo vreme ne može biti uzrok ovih poremećaja, ali kod predisponiranih subjekata može pogoršati one koji već postoje. 

Tako se kod meteoropatskih ljudi može zabeležiti anksioznost, depresija i umor, ali i pogoršanje hroničnih, zapaljenskih i degenerativnih bolesti koje pogađaju ceo organizam.

Koliko dugo traju simptomi?

Po pravilu, meteoropatski sindrom se manifestuje približno 48-72 sata pre dolaska poremećaja (prodromalna faza). 

Svi ovi simptomi imaju tendenciju da traju nekoliko dana (akutna faza), da bi se smanjivali kako se vreme stabilizuje ili ponovo menja, zahvaljujući procesu prilagođavanja koji sprovodi naše telo.

Da li postoji lek za meteropatiju?

Ne postoji lek koji direktno deluje na meteropatiju. Ipak, postoje lekovi i metode koji utiču na ublažavanje postojećih simptoma.

• Naime, jedna studija upućuje na pozitivno dejstvo kofeina kod glavobolje uzrokovane vremenskim promenama.

• Moguće je ublažiti simptome blagim sedativima u slučaju anksioznosti i primeniti analgetike u slučaju pogoršanja bolova u zglobovima ili glavobolje.
• U oblicima koje karakterišu astenija i iscrpljenost, vitaminski kompleksi povezani sa magnezijumom su korisni, posebno kod žena.

• Ostali lekovi se nalaze u alternativnim metodama za uobičajenu medicinu, kao što su akupunktura, autogeni trening, homeopatija i joga, posebno za bolove koje karakteriše pogoršanje hroničnih bolesti.

• Korisna je i hidroterapija stimulišućim ili smirujućim esencijama, a biljni suplementi na bazi ginsenga, eleuterokoka ili pasiflore, koji se biraju prema nečijoj reakciji – uzbuđenja ili depresije – na klimatske promene.

Prevencija meteropatije?

Kada postoje dani koje karakterišu atmosferske sile na koje je neko posebno osetljiv, prevencija meteoropatije je moguća usvajanjem, prema potrebi, glavnih protivmera. 

1. Na primer, uz hladnoću, preporučuje se nošenje odgovarajuće odeće i izbegavanje napuštanja kuće; u prisustvu vetra, međutim, korisno je izbegavati izlaganje ovom faktoru.
2. U slučaju alergija, bilo bi idealno uzeti, 24-48 sati pre dolaska poremećaja, antialergijske lekove povezane sa biljnim sedativima, poput gloga, lipe ili valerijane.

3. Tada bi bila dobra navika tuširati se naizmenično toplom i hladnom vodom. Ovo trenira sistem termoregulacije često „lenjog“ organizma, jer uvek živimo na kontrolisanoj temperaturi.

4. Dalje, tokom normalnih perioda preporučljiva je umerena i stalna fizička aktivnost koja može rebalansirati neurovegetativnu regulaciju koja je u osnovi poremećaja.
5. Kod intenzivinih kratkotrajnih vremenskih promena prirodni lek može biti i san! Ova metoda pogotovo pomaže kod simptoma poput glavobolje,umora i bolova u mišićnom/koštanom sistemu.

Još jedan savet: Kako biste se unapred pripremili za vremenske promene, idealno bi bilo da redovno pratite obaveštenja Hidrometeorološkog zavoda.Oni uvek upozoravaju osetljive grupe na predstojeće vremenske promene. Promene raspoloženja i telesne tegobe su najavljene u delu- Biometeorološka prognoza.