Ljude različitih zanimanja, nivoa obrazovanja i njihovih trenutnih poslova povezuje ista činjenica, a to je potreba da se lepo i pravilno izražavaju i obraćaju svojim saradnicima.
Sadržaj
- Ljude različitih zanimanja, nivoa obrazovanja i njihovih trenutnih poslova povezuje ista činjenica, a to je potreba da se lepo i pravilno izražavaju i obraćaju svojim saradnicima.
- Spojeno i odvojeno pisanje reči
- Međutim, ukoliko želimo da istaknemo prilog, onda pišemo: mnogo poštovani, visoko plasirani, srednje produktivan.
- Književnojezički problemi su oni koji se odnose na književni jezik, a književno-jezički odsek je i književni i jezički istovremeno. Političkoekonomski je izveden od političke ekonomije, a političko-ekonomski je i politički i ekonomski u isto vreme.
- Kada se piše VELIKO SLOVO?
- Međutim, kada reč ulica izostavimo iz naziva, onda se prva naredna reč, iako nije vlastito ime, piše velikim slovom: stanujem u Kralja Milana, a ona u Srpskih vladara.
- Najčešće pogrešno korišćenje pleonazama (nepotrebnih reči)
- Kako se pravilno piše?
- Ostale česte greške u pravopisu
- Pisanje skraćenica ~ najčešće nedoumice
- Preporučujemo da pročitate:
Sigurno imate neku dilemu kako se pravilno piše određena fraza/slovo/izraz. Pogledajte najčešće nedoumice u pravopisu srpskog jezika!
To se ne odnosi samo na ljude iz sfere prosvete i obrazovanja koji uče mlade ljude, nego i na bilo koje druge profesije.
Zašto da imamo doktore, pravnike, inženjere, frizere, automehaničare koji govore loše i netačno? Zašto da njihov nakaradno napisan mejl ruši ugled kod korisnika njihovih usluga? Nedoumica u srpskom jeziku je mnogo, a ovaj rad će pokušati da reči najfrekventnije od njih.
UNESCO je proglasio 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti i od 1967. godine on se obeležava širom sveta, podsećajući čovečanstvo na važnost pravilnog korišćenja maternjeg jezika.
Pravilno pisanje i govorenje je korisno, lepo, pristojno, zato hajde da ga savladamo do kraja!
Spojeno i odvojeno pisanje reči
1. Negacija se uz glagole piše odvojeno (ne znam, ne mogu, ne volim), osim u sledećim slučajevima: neću, nemam, nisam, nemoj, nedostajati.
2. Negacija se uz imenice, prideve i predloge piše spojeno (nevolja, nebitan, nevažno).
3. Enklitički oblici pomoćnih glagola spajaju se samo u futuru I od glagola na -ti: znaću, kupićete, odvešćemo. Kada se glagol u infinitivu završava na -ći, u futuru I obavezno se piše odvojeno: doći ćemo, ćete stići, naći će.
4. Pomoćni glagol biti u 1. i 2. licu množine aorista piše se spojeno: mi bismo, vi biste
5. Čuveni primer auto-put piše se sa crticom i svi primeri slični njemu u kojima prva sastavnica određuje drugu, dajući joj obeležje podvrste reči: auto-kuća (kuća koja se bavi prodajom ili servisiranjem automobila).
6. Kada su u pitanju reči koje u svom sastavu imaju foto i radio, pravilo je sledeće: ako se foto odnosi na fotografije, piše se sa crticom ukoliko je druga reč samostalna (foto-aparat, foto-model), a spojeno se piše kada je druga reč nesamostalna (fotograf, fotografija); kada se radio odnosi na zračenje, piše se spojeno (radioaktivnost, radiologija), a kada se odnosi na radio kao uređaj, onda se piše sa crticom ako je druga reč samostalna (radio-aparat, radio-stanica), a odvojeno kada radio znači radijsku ustanovu (Radio Beograd, Radio Banja Luka).
7. Spojeno se pišu i primeri kao što su: aviomehaničarski, angloamerički, nadrilekarski, narodnooslobodilački, socijaldemokratski, bogougodan, bogomdan.
8. Primeri kao što su mnogopoštovani, visokouvaženi, gorepomenuti, gorenavedeni pišu se spojeno ako se prilog kao prvi deo sastavnice ne naglašava posebno.
Međutim, ukoliko želimo da istaknemo prilog, onda pišemo: mnogo poštovani, visoko plasirani, srednje produktivan.
9. Dobro došao/ dobro došli piše se odvojeno kao pozdrav, a u značenju koristan, poželjan piše se spojeno (svaki savet je dobrodošao, uvek ste nam dobrodošli gosti).
10. Pridevske složenice za obeležavanje nijansi boja pišu se spojeno: tamnoplavi, svetlozeleni, a kada je u pitanju kombinacija dveju ili više boja, onda se piše sa crticom: crveno-plavo-bela, žuto-crna.
11. Spojevi prideva sa ravnopravnim (a ne dopunskim) odnosom pišu se sa crticom: kosovsko-resavski, rusko-turski rat, grčko-rimski stil.
12. Za prepoznavanje tačnog pisanja najteži su slučajevi kao što su književnoistorijski, političkoekonomski, istorijskogeografski. Naime, ovde je od suštinske važnosti da znamo na šta se taj pojam odnosi. Kada se napiše književnoistorijska literatura, podrazumeva se da je to literatura koja se odnosi na književnu istoriju, a kada se piše književno-istorijski spisi, onda se misli da su to istovremeno i književni i istorijski spisi (Memoari Prote Mateje idealan su primer književno-istorijskih spisa).
Književnojezički problemi su oni koji se odnose na književni jezik, a književno-jezički odsek je i književni i jezički istovremeno. Političkoekonomski je izveden od političke ekonomije, a političko-ekonomski je i politički i ekonomski u isto vreme.
13. Spojeno se pišu složene zamenice kojeko, štošta, kojekakav, koječiji, nijedan, ijedan. Međutim, kada se upotrebe sa predlogom, pišu se odvojeno: ni od koga, ni na što, i po čemu, ni na kakvom.
14. Rečca god pripaja se zamenici samo kada je nenaglašena i kada pojačava neodređeno značenje: ako kogod naiđe (= neko, makar ko), kad ti štagod zatreba (= nešto). U ostalim slučajevima piše se odvojeno
15. Kada su u pitanju brojevi, piše se dvesta, trista, ali dve stotine, tri stotine. Odvojeno se pišu višečlani brojevi i zbirne brojne imenice: sto trideset (i) sedam, dvadeset (i) trojica. Tačno je 48-časovni, 75-godišnjak. Bolje je pisati dvadesetak nego 20-ak. Pogrešno je 48. dnevni, u 76-toj godini.
16. Spojeno se piše pomoćna reč put sa brojevima jedan, dva, tri: jedanput, dvaput, triput, ali sto (i) jedan put. Oblik puta piše se odvojeno: dva puta, šest puta.
17. Kada se brojkama izražava raspon, on se obeležava primaknutom crtom: trajaće 10‒15 godina ili se piše od 10 do 15 godina.
18. Rečca li piše se odvojeno ako je povezana sa karakterom rečenice ili s glagolom (da li dolaziš, je li tako, ne bi li mi to učinio), a spojeno kada srasta sa veznicima (ali, ili, negoli, kamoli, nekmoli, kadli).
19. Spojevi predloga od i do s predlozima kad(a) i sad(a) pišu se trojako: dokad, do kada i dokada, dotad, do tada i do tada, otkad, od kada i otkada.
20. Odvojeno se pišu predloške veze sa ličnim zamenicama: preda mnom, poda mnom, sa mnom, s njim, uza se, za nju.
21. Ispravno je pisati imejl/mejl i imejl-adresa.
22. Tačno je zoo-vrt, ali zookultura, zoologija.
Kada se piše VELIKO SLOVO?
23. Atribut sveti i blaženi uz imena svetaca po pravilu su sastavni i neispustivi deo imena i zato se pišu velikim slovom: Sveti Sava, Sveti Petar, Blaženi Jerolim, Blažena Marija.
24. Velikim slovom pišu se imena iz umetničkih dela, simbolička imena ličnosti iz javnog života: Božić Bata, Deda Mraz, Kosovka Devojka, Sneško Belić.
25. Imenice Zemlja, Mesec i Sunce pišu se velikim slovom kada imaju stručno-astronomsko značenje (uticaj Meseca na Zemljinu putanju, pege na Suncu), u svim ostalim slučajevima pišu se malim slovom.
26. Trgovi i ulice: Trg oslobođenja, Studentski trg, Dunavski kej, Kosovska, Ulica vladike Danila, Ulica srpskih vladara.
Međutim, kada reč ulica izostavimo iz naziva, onda se prva naredna reč, iako nije vlastito ime, piše velikim slovom: stanujem u Kralja Milana, a ona u Srpskih vladara.
27. Nazivi istorijskih događaja pišu se tako što im prva reč ima veliko početno slovo a ostale reči su velikim slovom samo ako su vlastita imena: Prvi svetski rat, Seoba Srba, Seča knezova, Mala Antanta.
28. Ako višečlana strana imena kao što su Vinsent van Gog, Šarl de Gol, Muamer el Gadafi započinju pomoćnom rečju, onda se ona u tom slučaju piše velikim slovom: Van Gog, De Gol, El Gadafi.
29. Reči iz poštovanja pišu se velikim slovom ukoliko se obraćamo samo jednoj osobi (Gospođo Petrović, Vaš rad je najbolji). Kada se obraćamo većem broju lica, nekoj ustanovi i slično, vi/vaš piše se malim slovom.
30. Praznici novogodišnji i božićni pišu se malim slovom.
Najčešće pogrešno korišćenje pleonazama (nepotrebnih reči)
31. Pravilno je reći ili čak ili štaviše, nikako čak štaviše.
32. Neispravno je mala kućica, jer sufiks –ica već govori da je reč o nečemu malom.
33. Suvišno je napisati siđi dole, popni se gore i izađi napolje.
34. Nije tačno napisati kao na primer, nego odabrati ili kao ili na primer.
35. Pravilno je često ili više puta, a nepravilno je često puta.
Kako se pravilno piše?
36. kući sam (x) /kod kuće sam (✔)
37. došao sam sa autobusom (x) /autobusom (✔)
38. pričao nam je u vezi toga (x) /u vezi sa tim (✔)
39. gde ideš (x) /kuda ideš (✔)
40. svo (celo) vreme (x) /sve vreme (✔)
41. obzirom da (x) /s obzirom na to da (✔)
42. konsultovati nekoga (x) /konsultovati se s nekim (✔)
43. gledati televizor (x) /gledati televiziju (✔)
Ostale česte greške u pravopisu
44. izvinuo sam joj se/izvinio sam joj se
45. sumljam/sumnjam
46. uredu/ u redu
47. hvali mi malo sreće/fali mi malo sreće
48. jer ima nešto novo/je l’ ima nešto novo
49. nije došao jel je bolestan/jer je bolestan
50. strožiji i višlji ili visočiji/stroži i viši
51. najači, najeftiniji/najjači, najjeftiniji
52. pisajući, trčajući, skakajući/pišući, trčeći, skačuči
53. itekako/ i te kako
54. preključe/prekjuče
55. euro/evro
56. maršuta/maršruta
57. protestvovati/protestovati
58. stojati/stajati
59. uvežen/uvezen
60. zelenbać/zelembać
61. šesto/šeststo
Pisanje skraćenica ~ najčešće nedoumice
62. dr, mr, gđa, gđica pišu se bez tačke i crtice
63. broj (br.), množina (mn.), gospodin (g.), član (čl.), sveti, sveska (sv.)
64. i tako dalje (itd.), na primer (npr.), to jest (tj.), bez broja (bb.)
65. gospoda kao množina od gospodin (gg.)
66. nova era (n.e.), ovog meseca (o.m.), akcionarsko društvo (a.d.), lična karta (l.k.)
67. takozvani (tzv.), jednina (jd.), perfekat (pf.), ppuk. (potpukovnik)
68. ulica (ul.), profesor (prof.), inženjer (inž.), medicina, medicinski (med.)
69. neobično (neob.), geografija (geogr.), arheologija (arheol.)
70. poljski (polj.), turski (tur.), grčki (grč.), srpski (srp.).
