Gramatika

Nezavisne predikatske rečenice i naporedni odnosi među njima

Nezavisne rečenice nalaze se u sistemu predikatskih rečenica nasuprot zavisnih. One samostalno obavljaju komunikativnu funkciju, prenose celovitu poruku i, kao takve, mogu da stoje same, ne zavise od drugih delova više rečenice. Služe, u stvari, kao ,,oslonac“ zavisnim rečenicama u okviru jedne komunikativne rečenice. Dakle, jedna komunikativna rečenica mora u sebi sadržati bar jednu nezavisnu da bi, zapravo, i postojala. Nezavisne su ,,noseći stub“ ovakve rečenične konstrukcije. 

Prema različitim komunikativnim funkcijama koje obavljaju, nezavisne rečenice se dele na pet vrsta. 

Obaveštajne (izjavne) rečenice

One uobičajeno prenose nekakvo obaveštenje, izgovaraju se sa intonacijom koja najpre raste, a onda opada i u pisanju se takva intonacija obeležava tačkom na kraju:

Juče je na Kopaoniku bilo izuzetno hladno, Upravo ručamo ispod stare lipe u dvorištu.

Međutim, obaveštajnom rečenicom može se iskazati i osećanje govornika. U tom slučaju, intonacija je uzvična (zbog iznenađenja, radosti i sl.) i obeležava se znakom uzvika na kraju:

Stigli su nam dobri rezultati! Nađoh povoljne apartmane u Grčkoj!

Upitne rečenice

Upitnim rečenicama komunikativna funkcija je pitanje, jer se njima traži od sagovornika obaveštenje, a ne daje se obaveštenje kao u prvom slučaju. Intonacija je upitna i u pisanju joj odgovara znak pitanja na kraju:

Zar još posao nije završen?Kada ste mislili da završite?

Postoje slučajevi kada se upitna intonacija može ukombinovati sa uzvičnom i tada se na kraju rečenice nalaze i upitnik i uzvičnik.

nezavisne

Ako se na upitne rečenice odgovara sa ,,Da“ ili ,,Ne“, onda se govori o opštim rečenicama. One traže odgovor za celu situaciju, a ne za neki njen segment. Pitanje je u njima formirano pomoću rečca da li, li i zar:

Da li si stigao na vreme?

Kada upitne rečenice započinju upitnom zamenicom ili zameničkim prilogom (ko, šta, čiji, koji, kakav, koliki; gde, kad, kako, koliko zašto), one se nazivaju posebne, jer njih zanima samo deo neke situacije:

Zašto kasnite? Koliko je trajala vožnja? 

Naročita vrsta pitanja jesu tzv. retorska pitanja, odnosno pitanja na koja govornik ne očekuje odgovor. Mogu se izgovarati sa upitnom intonacijom (Možeš li samo malo da ćutiš?) i sa uzvičnom (Ko to ne zna!). Prvi slučaj značio bi Ćuti malo!, a drugi Svako to zna!.

Zapovedne (imperativne) rečenice

Ovakve rečenice služe da govornik podstakne sagovornika na nešto ili da mu nešto zabrani. Stoga one imaju više komunikativnih funkcija:

1. zapovest

Krenite smesta!, Odmah napustite čas!

2. zabrana

Ne otvarajte prozor!, Da se nisi mrdnuo!

3. molba

Molim te, dodaj mi kolač.

4. savet

Sačekaj da te pozovu, Ne idi ako je napolju kiša.

Zapovedne rečenice uglavnom sadrže imperativ ili konstrukciju sa rečcom nemoj (uz infinitiv ili oblik da + prezent), ali sreću se i prezent i perfekat s veznikom da. Zavisno od njihovog značenja, mogu se izgovarati sa uzvičnom ili obaveštajnom intonacijom, što znači da se mogu završavati uzvičnikom ili tačkom.

Željne rečenice

Iskazuju želju da se neka situacija ostvari. Intonacija im je uvek uzvična i pišu se sa uzvičnikom. Imaju posebne glagolske oblike u sebi: krnji perfekat (perfekat kome nedostaje pomoćni glagol) i kontrukcije neka + prezent ili da + prezent. Primeri:

Živeli mladenci!, Dobro došli!, Neka ste nam živi i zdravi!.

Uzvične rečenice

Nose emocionalni stav govornika prema onome što rečenica znači. Taj stav može biti različit: začuđenost, zadivljenost, zgražavanje itd. Intonacija je uzvična i njoj odgovara uzvičnik u pisanju. Uzvičnost se označava upitnom zamenicom ili zameničkim prilogom (što, kako, koliko), uzvićnom rečcom ala ili rečcom li. Primeri:

Što je dobra torta!, Ala je vrućina!, Koliko je dosadna ova žena!.

VAŽNE NAPOMENE!

1. Svaka vrsta nezavisnih rečenica može sadržati glagol i u potvrdnom i u odričnom obliku.

2. Uzvičnik u pisanju ne može nam pomoći da odredimo o kojoj se vrsti rečenice radi, jer se on beleži na kraju i zapovednih, i uzvičnih, i željnih, a ponekad čak i obaveštajnih. Zato moramo voditi računa o značenju rečenice, o njenom smislu, o komunikativnoj funkciji koju ima. 

Naporedni odnosi među nezavisnim predikatskim rečenicama

Nezavisne predikatske rečenice, kao i drugi rečenični članovi, koje obavljaju istu službu stoje u naporednom odnosu. Osnovne vrste naporednih odnosa su sastavni, rastavni i suprotni. 

Sastavni naporedni odnos

Sastavni naporedni odnos je odnos između paralelnih radnji ili pojmova. Izražen je sastavnim veznicima i, pa, te, ni, niti. Zapeta se uvek piše ispred veznika pa, te, a ispred veznika i, ni, niti samo ako se svaka rečenica zasebno ističe. U sastavnom naporednom odnosu stoje rečenice čije su radnje:

1. istovremene- Milan sedi i pije kafu;

2. uzastopne- Probudi se i kreni u školu; Uzeo je ranac, pa otišao u školu;

3. u odnosu uzroka i posledice, kad druga proističe iz prve- Zakasnili smo i nismo mogli da uđemo; Nisam našao plavu majicu, pa sam ti kupio ljubičastu.

Zaključni odnos takođe se tretira kao vrsta sastavnog odnosa. Javlja se onda kada se drugom rečenicom navodi zaključak izveden iz prve rečenice. Ovaj odnos ne mora se beležiti zasebno, ali može se koristiti zaključna rečca dakle ili izraz prema tome: Niko mi ne otvara vrata, dakle, oni nisu kod kuće; Nisu želeli da krenu, prema tome, propustiće priliku da vide piramide.

Veznici ni i niti vežu rečenice sa odričnim značenjem. Razlika je u tome što rečenice koje sadrže veznik ni imaju glagole u odričnom obliku (Nije stigao ni kafu da popije), a rečenice sa veznikom niti imaju glagole u potvrdnom obliku (Niti smo išli tamo, niti imamo u planu).

nezavisne

Rastavni naporedni odnos

Rastavni odnos povezuje radnje ili pojmove od kojih važi samo jedno od njih. Za označavanje ove veze koristi se samo veznik ili. Primeri: Sutra ću otići do bioskopa ili ću pogledati film u stanu; Ili dođi, ili se bar javi.

Suprotni naporedni odnos 

Obeležava odnos između totalno suprotnih ili nesaglasnih radnji ili pojmova, izražava se veznicima a, ali, no, nego, već. U pisanju se ispred njih obavezno nalazi zapeta (Krenuo je rano jutros, ali neće stići na vreme; Voleo bih da dođem, nego nikako nemam vremena).

Isključni odnos smatra se vrstom suprotnog odnosa. Prepoznajemo ga po tome što se sadržaj druge rečenice isključuje iz onoga što znači prva rečenica. Takav odnos obeležen je rečcama samo, jedino ili vezničkim spojevima samo što, jedino što (Svi su doneli piće, samo je Milica napravila tortu; Ona je ozdravila, jedino što je još malo bleda).

Nezavisne rečenice: PRIMERI ZA VEŽBANJE

1. Napisati koju komunikativnu funkciju imaju sledeće rečenice. 

Neka niko ne ulazi!

Uvek srećan bio!

Molim te, dođi sutra kod nas! 

Sutra će nam doći baka u goste.

Čija je ovo majica?

2. Navesti o kojoj vrsti naporednog odnosa je reč u sledećim primerima.

Marija je našla polovne udžbenike, pa je otišla da ih kupi. 

Sima je stigao na stanicu, ali nije uspeo da kupi kartu na vreme.

Ili grmi, il’ se zemlja trese?

Odobren im je kredit, dakle, kupiće stan koji su želeli. 

Rekli su svi svoje mišljenje, samo je Sanja ćutala.

Nezavisne rečenice: REŠENJA

1. Napisati koju komunikativnu funkciju imaju sledeće rečenice. 

Neka niko ne ulazi! zabrana

Uvek srećan bio! želja

Molim te, dođi sutra kod nas! molba

Sutra će nam doći baka u goste. obaveštenje

Čija je ovo majica? pitanje

2. Navesti o kojoj vrsti naporednog odnosa je reč u sledećim primerima.

Marija je našla polovne udžbenike, pa je otišla da ih kupi. sastavni

Sima je stigao na stanicu, ali nije uspeo da kupi kartu na vreme. suprotni 

Ili grmi, il’ se zemlja trese? rastavni

Odobren im je kredit, dakle, kupiće stan koji su želeli. zaključni Rekli su svi svoje mišljenje, samo je Sanja ćutala. isključni

Slično

Jedan komentar

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button