Istorijske zanimljivostiUmetnostZabava i slobodno vreme

Frida Kalo ~ priča o meksičkoj slikarki

Većini ljudi je prva asocijacija kada se kaže ,,Frida Kalo“ su guste crne obrve, crveni karmin, kruna od cveća i fantastična likovna dela. Međutim, koliko ste zaista upućeni u turbulentan život ove umetnice?

Frida Kalo

Frida Kalo i njen turbulentan život

Frida Kahlo, jedna od najpoznatijih meksičkih umetnica, rođena je 1907. u predgrađu Meksiko Sitija. Njeni roditelji su bili Jevreji koji su iz Mađarske emigrirali u Nemačku. Frida je bila najunikatnija od sve dece, ujedno i jedina školovana žena u svojoj porodici.

Nakon pohađanja srednje škole, Frida je primljena na prestižni Univerzitet, a njen tadašnji san je bio da postane lekar. Bila je jedina devojka koja je bila deo studentske grupe Los Cachuchas koja se zanimala za književnost i podržavala socijalističko-nacionalističke ideje Josea Vasconcelosa, u to vreme imenovanog za ministra obrazovanja.

Uprkos njenoj odlučnosti i posvećenosti, Fridin život nije olakšan kontekstom u kojem je živela. Njena invalidnost bila je predmet ismevanja i ocrnjivanja, a ni nasilja nije nedostajalo. Ali, upravo će raznolikost predstavljati sliku njene umetnosti nakon sudbonosne nesreće.

Nesreća koja menja život

Bilo je to17. septembra 1925. godine, Frida je imala 18 godina i vraćala se kući iz škole u ​​društvu Alehandra Gomeza, studenta prava u kojeg je bila zaljubljena. Iznenada je tramvaj naleteo na autobus u kojem su bili dvoje mladih ljudi, prignječivši autobus o zid. Mnogi ljudi su umrli, a Frida je bila teško povređena. Kičma je pukla na tri mesta u lumbalnoj regiji, prelomila karlicu, rebra, levu nogu, desnu nogu. Desno rame je bilo trajno iščašeno i zbog prodorne rane na stomaku uzrokovane rukohvatom koji je povredio levi kuk i izvršio povrede vagine, Frida je takođe izgubila mogućnost rađanja dece.

Frida Kalo
Crtež koji je naslikala u bolnici nakon nesreće

Nesreća je dovela do toga da je Frida morala na 32 operacije, a ona je ostala u bolnici 3 meseca. Zbog preloma lumbalnih pršljenova morala je da nosi nekoliko gipsanih aparatića tokom 9 meseci i, čak i kad se vratila kući, bila je primorana da ostane nepomična u krevetu.

Početak umetničkog izraza

I u tim trenucima je Frida Kahlo počela da slika, čineći svoju „nepokretnost“ povodom za iskazivanje svojih emocija na platnu. Koristeći platno, jarke uljane boje i ogledalo postavljenom na plafon (kako bi videla i koristila sopstvenu sliku kao model) Frida je počela da slika autoportrete.

„Slikam sebe, jer puno vremena provodim sama i ja sam predmet koji najbolje znam “.

Nakon oporavka, krajem 1927, Frida je nastavila da hoda (praćeno bolovima koji je više nikada neće napustiti). Vodi „normalan“ život, pronalazeći kolege sa univerziteta i aktivno učestvujući u političkom životu. Postala je aktivistkinja Komunističke partije, kojoj se pridružila 1928.

Dve Fride

Fridin (ne)srećni ljubavni život:

Oko 1927. Frida Kahlo upoznaje Diega Riveru, slavnog slikara tog vremena kome je predavala svoja dela na merodavnu kritiku – i koji će uskoro postati njen suprug. Zbog preovlađujuće političke situacije tog vremena, Meksička komunistička partija je stavljena van zakona. Frida i njen suprug Diego, kao i mnogi drugi komunisti, bili su prisiljeni da se presele u Sjedinjene Države. Brak sa Dijegom bio je pun uspona i padova. Dijego je varao Fridu, u jednom trenutku čak i sa njenom rođenom sestrom. To je bila još jedna kobna rana na Fridinom srcu.

Međutim, nije samo Dijego imao ljubavne afere. Frida je takođe imala mnogobrojne ljubavnike, i muškarce i žene. Neki od njih su ruski revolucionar Lav Trocki i pesnik Andre Breton. Frida je, takođe, bila vrlo dobra prijateljica i ljubavnica čuvene Tine Modoti.

Nažalost, čak ni Fridin ljubavni život nije ispao srećan i zadovoljavajući. Stalne izdaje njenog supruga, uključujući i onu sa njegovom sestrom, dovele su do razdvajanja 1939. Sledeće godine, svestan svoje greške, Rivera je ponovo predložio svojoj bivšoj ženi da se uda za njega.

Neuspela trudnoća

Uprkos gorljivim ljubavnim strastima, nikada nije uspela da rodi decu, upravo zbog kobne nesreće koja je rezultirala fizičkim problemima. Iako je u jednom trenutku ipak ostala trudna, trudnoća je bila visokorizična, te je Frida morala da abortira. Nakon ove neuspele trudnoće, Frida više nikad nije imala mogućnost da ostane trudna.

Početak Fridinog kraja:

Vratila se u Meksiko nakon što je proslavila svoj drugi brak,međutim, zdravstveni problemi su se vratili i proganjali ovu meksičku slikarku. Zbog stalnih bolova u leđima i desnoj nozi, 1944. godine bila je primorana da nosi čeličnu bistu. Ova epizoda navela je Fridu da naslika jednu od njenih najpoznatijih slika, „Slomljeni stub“.

,,Slomljeni stub“

Tokom godina, Fridina zdravstvena stanja pogoršala su se, nepovratno. Nekoliko godina pre smrti, amputirana joj je desna noga, sada već gangrenozna. 13. jula 1954. godine, sa 47 godina života, Frida je umrla od plućne embolije, ostavivši poslednje reči u svom ličnom dnevniku: „Nadam se da će izlaz biti radostan i nadam se da se nikada više neću vratiti“.

Kako je lik Fride Kalo ostao zapamćen u istoriji:

Život Fride Kalo bio je intenzivan i surov. Međutim, Fridu niko nije zapamtio kao „jadnicu sa invalididtetom“, već kao hrabru i borbenu umetnicu. Frida Kahlo je bila žena koja se uvek suočavala sa životom suprotstavljenim propasti, pokazujući veličinu koja je svojstvena samo umetnicima, uspevajući da svoju prisilnu nepokretnost transformiše u umetničku priliku, a patnju u umetnost.

Kroz njene brojne, ekstravagantne i živopisne autoportrete moguće je sagledati važnost sopstvenog tela i sopstvenih emocija, kao i svih ožiljaka, bilo društvene, bilo telesne prirode.

Koreni

Neka od Fridinih najznačajnijih dela su:

  • „Autoportret“, 1922, ujedno i jedno od najznačajnijih Fridinih dela
  • „Frida i Dijego Rivera“, 1931, prvo delo u kom je prisutan Dijego
  • „Između zavesa“ , 1937
  • „Sećanje“ 1937, takođe jedno od upečatljivijih dela
  • „Ja i moja lutka“ 1937
  • „Plodovi zemlje“ 1938.
  • „Dve Fride“ 1939,, jedno od najemotivnijih Fridinih dela
  • „Ja i moji papagaji“ 1941, najčešće prva asocijacija na Fridina dela
  • „Cvet života“ 1943. 
  • „Moj portret i majmun“ 1943, jedno od najpoznatijih
  • „Slomljeni trup“ 1944, nastalo nakon postavljanja čelilčne biste usled bolova
  • „Bez nade“ 1945.
  • „Ranjeni jelen“ 1946, koji simbolizuje Fridinu patnju 
  • Drvo nade“ 1946.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button