Obrazovanje
U trendu

Kreativni proces: kreativnost u pet koraka

Nastanak i realizaciju svih sjajnih ideja prati sličan kreativni proces, a razumevanje njegovih principa je od ključne važnosti za svakog pojedinca. Kreativno razmišljanje je jedno od glavnih sredstava za lako i efikasno rešavanje problema, a primenljivo je na gotovo sve životne sfere. Mada mnogim ljudima često padaju napamet briljantne zamisli, neretko se događa da, ne shvatajući tok kreativnog procesa, njihove vizije ostanu nerazrađene, nerealizovane, i konačno – zaboravljene.

Istina je da je princip po kom funkcioniše kreativnost zapravo prilično jednostavan. Kada jednom shvati njegovu suštinu, a naoruža se posvećenošću, upornošću i strpljenjem, svaki pojedinac može biti kreativan! Na osnovu priručnika Džejmsa Janga  iz 1940. godine pod nazivom ,,Tehnika stvaranja ideja’’, opisali smo kreativni proces i njegova osnovna načela.

Šta je kreativnost?

Prema Jangu, kreativnost nije stvaranje potpuno nove ideje iz ništavila. Kreativnost je, zapravo, stvaranje nečeg novog, kombinovanjem različitih elemenata starog. To je igra postojećim faktorima, kreiranje originalne, nikad viđene slike od starih delića slagalice. To je sposobnost sagledavanja veza između više različitih koncepata.

Kreativni proces u pet koraka

Džejms Jang je verovao da se svaki kreativni proces odvija u sledećih 5 koraka:

1. Prikupljanje informacija

Nakon što mu napamet padne određena vizija, prvi sledeći korak koji pojedinac treba da preduzme jeste prikupljanje informacija. Ova faza kreativnog procesa posvećena je učenju, a pojedinac treba da skupi što veći broj materijala vezanih za tematiku kojom se bavi. Ako se govori o učenju putem knjiga, pored literature usko vezane za željeni problem, pojedinac treba da istražuje i onu literaturu koja će mu omogućiti da kasnije sagleda što širu sliku.

2. Temeljna obrada prikupljenih informacija

Tokom ove faze kreativnog procesa, pojedinac preispituje ono što je do tog trenutka naučio.  On sagledava prikupljene činjenice iz različitih uglova i eksperimentiše kombinovanjem ideja; sintetiše naizgled nepovezane delove informacija kako bi u njima pronašao značenje. Kako ideje u ovom trenutku idalje nisu u potpunosti formirane, pojedincu se preporučuje da svoje misli zapisuje kako bi ispratio njihov kreativni tok.

3. Udaljavanje od problema

Nakon temeljnog istraživanja, mozganja i eksperimentisanja, sledeći, neophodni korak jeste udaljavanje od problema. Pojedincu se preporučuje da, ukoliko je moguće, prestane da razmišlja o svojoj ideji, a da se umesto toga prepusti drugim aktivnostima koje će mu ispuniti dan. Mada deluje neobično, ova faza u kreativnom procesu je ključna za dalji razvoj vizije. Neophodno dopustiti svojoj podsvesti da dobijene informacije procesuje, za šta je uvek potrebno vreme.

4. Eureka

Nakon izvesnog vremena, kada podsvest obradi sve dobijene informacije, doći do takozvanog ,,eureka momenta’’. Ovo znači da će se, tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti poput tuširanja ili šetnje, ideja iznenadno vratiti u misli pojedinca, ovoga puta u potpuno novom obliku. Takva ideja često biva veoma konkretna. Ukoliko to nije slučaj, uglavnom je potrebno još malo mozganja da bi se dobila konačna verzija. Mada se može reći da je ovaj korak u izvesnom smislu neodređen, ,,eureka momenat’’ je verovatno najvažnija faza kreativnog procesa.

5. Oblikovanje i razvijanje ideje prema dobijenim povratnim informacijama

Ova faza kreativnog procesa posvećena je realizaciji ideje i njenom iznošenju u spoljašnji svet. Prema Jangu, važno je svoje vizije izložiti konstruktivnim kritikama. Predstavljanje ideje javnosti će pojedincu omogućiti da osmišljenu viziju primeni i testira, kako bi uočio eventualne propuste i svoju ideju doveo do savršenstva.

Kreativni proces u praksi

Idealan primer stvaranja novih ideja kroz različite faze kreativnog procesa jeste izum Frederika Judžina Ivsa, pronalazača iz 19. veka.

Naime, 1870-ih godina, štampa se suočila sa naizgled nerešivim problemom. Fotografija je u to vreme bila potpuno nov, senzacionalan i uzbudljiv medij. Čitaoci su želeli da, listajući štampu, svakodnevno uživaju u novim fotografijama. U tom trenutku, jedina metoda za štampanje slika bila je veoma skupa. Uključivala je unajmljivanje gravera, koji bi potom ručno urezivao kopiju željene fotografije na čeličnu ploču. Ova metalna pločica je imala funkciju pečata i koristila se u svakom primerku novina pojedinačno. Ipak, čelična ploča se veoma često  lomila posle samo par upotreba, a proces izradnje ovih ,,pečata’’ je bio dugačak i skup. Upravo Frederik Ivs je otkrio rešenje za ovaj problem!

Fredrik Ivs i kreativni proces u pet koraka

Dugo je radio na prikupljanju željenih znanja i materijala. Proveo je dve godine radeći kao šegrt jedne štamparije, a zatim četiri godine vodeći fotografsku laboratoriju na Univerzitetu Kornel. Ovi poslovi su mu omogućili sticanje različitih iskustva, ali i informacija iz prve ruke, koje je kasnije iskoristio kako bi povezao fotografiju i štampu.

Nakon završene prve faze, Fredrik je mozgao o svemu naučenom. Narednih nekoliko godina je proveo u svojoj laboratoriji, u neprestanom radu i eksperimentisanju novim tehnikama.

Prema Fredrikovim rečima, neposredno pre nego što je doživeo ,,eureka momenat’’, odnosno četvrtu fazu kreativnog procesa, pronalazač se udaljio od svog problema. Naime, spremio se za spavanje i spokojno je legao u krevet. Nakon buđenja, rešenje problema na kojem je radio dugi niz godina, prosto je ,,čučalo’’ u njemu. Poput mnogih drugih revolucionarnih otkrovenja, kao što su periodni sistem, Teorija relativiteta, DNA i šiveća mašina, Fredrik je svoj patent otkrio zahvaljujući fazi,,udaljavanja od problema’’, odnosno snu.

Konačno, Fredrik je narednih godina nastavio da preispituje svoju ideju. Zapravo, poboljšao je toliko njenih aspekata da je osmisliom drugi, bolji patent. Najsjajnije ideje su one koje neprestano evoluiraju.

Slično

Back to top button