Nepromenljive vrste reči u srpskom jeziku

1,375

nepromenljive vrste reči u srpskom jeziku

Nepromenljive vrste reči

Nakon što smo se upoznali sa promenljivim vrstama reči nastavićemo našu avanturu kroz morfologiju srpskog jezika i krenuti u istraživanje o nepromenljivim vrstama reči.

Da li vam sam naziv ovih vrsta reči govori kakve su to reči? U nastavku teksta upoznajte se sa pet nepromenljivih vrsta reči i naučite kako da ih lako prepoznate u rečenici.

U srpskom jeziku sve reči dele se na dve velike skupine: promenljive i nepromenljive.

Nepromenljive vrste reči jesu one reči koje uvek ostaju u istom obliku tj. ne menjaju.

U nepromenljive vreste reči spadaju: prilozi, predlozi, uzvici, veznici i rečce (partikule).

Prilozi

Prilozi ili adverbi su reči koje stoje uz glagole, prideve, imenice i druge priloge i određuju ih po nekim elementima (mestu, vremenu, načinu, količini itd.).

Prilozi koji stoje uz glagole određuju neke pratilačke elemente datog glagola, a to su: mesto, vreme, količina i način vršenja radnje, stanja ili zbivanja.

Npr. Nikola je ovde trčao prošlog leta.

Ovde je prilog za mesto, a prošlog je prilog za vreme.

Prilozi se dele na prave i neprave.

Pravi prilozi su oni koji sa stanovišta našeg jezičkog osećaja nisu nastali od drugih reči: juče, lane, sad, pre itd.

Nepravi prilozi su oni prilozi koji su postali od drugih vrsta reči. Takvi su npr. prilozi nastali od različitih padežnih oblika: leti, kradom, noću, prijateljski, junački itd.

nepromenljive vrste reči u srpskom jeziku — Nepromenljive vrste reči u srpskom jeziku

Predlozi

Predlozi su nepromenljive pomoćne reči koje stoje ispred određenih padežnih oblika samostalnih reči (uglavnom ispred imenica i zamenica) i služe za označavanje njihovog odnosa prema drugim rečima u rečenici, kao i za bliže određivanje tog odnosa.

Npr. Pred kućom je raslo drvo.

Takođe, i pedlozi se dele na prave i neprave.

Pravi predlozi su nemotivisane reči tj. nisu nastale od drugih vrsta reči: od, do, na, uz, iz, za itd.

Nepravi predlozi su motivisane reči tj. reči koje su nastale od drugih vrsta reči. Npr. predlozi nastali od priloga – blizu, više, niže, pre, oko itd, ili predlozi vrh, dno, duž, koji su postali od imenica.

Otišao je put Beograda.

Uzvici

Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova koji se u jeziku upotrebljavaju kao znaci ličnih osećanja, raspoloženja. Uzvicima se spontano u terenutku odgovara na neke situacije iz okoline.

Uzvici su najmanje jedan glas ili kombinacija više glasova.

Npr. a, o, ah, oh, eh, uh, jao, jaoj itd.

Uh, boli me glava.

Jao, kako je slatka ova maca.

nepromenljive vrste reči u srpskom jeziku — Nepromenljive vrste reči u srpskom jeziku

Veznici

Veznici su nepromenljive reči koje služe za označavanje veze između pojedinih reči u rečenici, kao i veze između rečenica.

Veznici ne označavaju samo vezu među rečima, nego i vrstu te veze odnosno vrstu odnosa.

Npr. veznik kao označava poređenje, veznici no, ali i a označavaju suprotnost, jer označava uzrok, veznik kad označava vreme, veznik kako označava poređenje, veznik ili označava istovetnost.

Veznici se dele na prave i neprave.

Pravi veznici su: ili, ali, i, pa, te, da, dok, jer, ako.

Nepravi veznici su: kada, već, samo, dokle, kako, koji, čiji i sl.

Voleću te i čuvati i paziti od svih!

nepromenljive vrste reči u srpskom jeziku — Nepromenljive vrste reči u srpskom jeziku

Nepromenljive vrste reči su one reči koje ne menjaju svoj oblik.

Rečce ili partikule

Rečce ili partikule čine posebnu vrstu reči i po svom značenju i po svojoj funkciji u rečenici.

Rečce se upotrebljavaju za označavanje ličnog stava govornika prema sadržini rečenice.

Npr. Međutim, dakako, naravno, štaviše, uostalom itd.

Zvali su ga, međutim, nije hteo doći.

Štaviše, njemu je u interesu da ne dođe.

Preporučujemo da pročitate:

1,375