KomunikacijaObrazovanjePsihologija

Sekcije u školi ~ da li treba ići na dramsku ili recitatorsku?

Svako dete poseduje lične sklonosti ka muzici, crtanju, pisanju, sportu, prirodnim naukama ili nečemu što jošuvek nije otkrilo. Roditelji i nastavnici nalaze se pred zahtevnim zadatkom da prate dečija interesovanja i želje. U skladu sa afinitetima, deci treba predložiti dostupne sekcije, škole, kulturno-umetnička društva. Ali, ključno je raspitati se o sekcijama u okviru osnovne ili srednje škole koju pohađaju.

Ukoliko vaše dete pokazuje zainteresovanost prema srpskom jeziku i književnosti, treba ga informisati i usmeriti na sekcije kao što su dramska, literarna, recitatorska, novinarska i lingvistička sekcija.

Može se dogoditi da dete nije naročito uspešno u predmetu čiji nastavnik održava sekciju koju želi da pohađa. To nipošto ne sme biti razlog da se od sekcije odustane, niti da učenik u istu ne bude primljen. Važni su isključivo želja, volja, nadarenost i spremnost za zalaganje, kao i težnja da napreduju. Đaci koji imaju nižu ocenu iz srpskog jezika i mogu itekako biti nadareni za glumu, umetničko kazivanje, pa i pisati lepe literarne radove.

Učenike, ipak, ne treba opteretiti brojnim vannastavnim aktivnostima jer toliki angažman njihovu pažnju može potpuno okupirati i oduzeti vreme za obavezno gradivo.

Pojedine sekcije, kao što su recitatorska ili dramska, deci će pomoći da se oslobode straha od javnog nastupa. To će pozitivno uticati i na uspeh u redovnoj nastavi. Neretko se dešava da učenici imaju slabiju ocenu samo zato što se pribojavaju da će reći nešto pogrešno ukoliko dignu ruku. Tom prilikom znoje im se dlanovi i imaju veliku tremu kada treba da odgovaraju pred celim odeljenjem. Pored ovoga, obogatiće svoj rečnik i naučiti da neguju timski rad.

Iako bi svaka škola trebalo da organizuje redovne vannastavne aktivnosti, neretko je slučaj da se one održavaju isključivo pred važne događaje za samu školu, kao što su dan škole ili Sveti Sava.

Dramska sekcija

Dete koje uživa u pokretu, plesu, glasnom čitanju ili govorenju, najverovatnije će svoju kreativnost ispoljiti baš u dramskoj sekciji. Vežbe javnog nastupa doprineće kako uspehu u daljem školovanju, tako i u drugim segmentima života. Potrebno je odmah na početku godine raspitati se o postojanju dramske sekcije. Potom i o audiciji koja bi trebalo da se organizuje pre početka rada sa đacima.

Nastavnik je taj koji odlučuje da li će probe biti orijentisane na dramatizaciju određenog književnog dela, pripremu performansa, mjuzikla ili nečeg sasvim drugog. Kroz rad u sekciji, učenici stiču poverenje jedni u druge pa se tako i njihov krug prijatelja širi ili stvara plodno tlo za nova poznanstva. Glumci-amateri će usvojiti znanja o scenskom pokretu i kontroli glasa. Steći će znanja o kostimografiji i scenografiji, osvetljenju i poslu reditelja.  Kada nastupaju na sceni pred publikom, bivaju motivisani time što ljudi vrednuju ono u šta su ulagali trud i za šta su talentovani. Tako bivaju još motivisaniji a njihovo samopouzdanje raste.

Recitatorska sekcija

Recitatorske sekcije ne bi trebalo da se organizuju samo uoči takmičenja. Koliko su važne za decu sklonu usmenom kazivanju, toliko mogu pomoći i povučenoj deci koju trema sputava da učestvuju i u interakciji sa vršnjacima. U zavisnosti od uzrasta đaka, nastavnik će koncipirati rad ove, kao i svake druge sekcije kojom rukovodi.

Deca će na recitatorskoj sekciji naučiti da razumevaju smisao pesme i da samim tim naglašavaju delove koji su emotivno snažni, obojeni humorom ili emocijama tuge i besa. Pritom, nastavnik neće učeniku pokazati kako bi data pesma ili odlomak teksta trebalo da zvuče jer će tako sputati njegov saznajni proces pa i kreativnost. Kod mlađe dece, taj pristup je još nepoželjniji jer su ona podložna podražavanju pa bi se tako umetnički proces izražavanja zaobišao. Bila bi to čista imitacija. Pažnja učenika se može skrenuti posredstvom nekog drugog dela ukoliko je potrebno da nešto u svojoj izvedbi izmeni. Recitacija je estetsko ispoljavanje teksta. Trebalo bi da zvuči i izgleda prirodno pa se između deklamacije i recitacije više ne stavlja znak jednakosti. Naime, deklamacija teksta podrazumeva preveliko emocionalno unošenje u pesmu što deluje izveštačeno.

Učenik će saznati kako da pesnika učini razumljivim i da ga približi publici. Svaki doživljaj pesme se razlikuje i zato nastavnik ne sme nuditi svoj. Samo će tako autentične emocije doći do izražaja.

Od pesme i senzibiliteta recitatora, zavisiće koliko će pesma zvučati emotivno. Takođe, pogled je važna komponenta prilikom govorenja pesme ili teksta. Učenik sam može da odabere gde će gledati, jedino je važno da to izgleda prirodno. Takođe, prirodnost je bitna stavka i kada se radi o govoru tela prilikom recitovanja. Pesma mora biti prilagođena uzrastu, ali i pored toga, potrebno je razjasniti smisao svakog odeljka ili strofe pesme. Preporučljivo je i da učenik pokuša da jednu pesmu izgovori na nekoliko različitih načina i na kraju se odluči za onaj koji mu je najbliskiji. Na recitatorskim smotrama, kretanje po sceni nije dopušteno a ruke treba da budu pored tela. 

Dete će na sekciji za koju se opredeli pametno iskoristiti svoje vreme, steći nove veštine i znanja, ali i podići nivo samopouzdanja i motivacije. Stoga roditelji, nastavnici i deca treba da budu podjednako uključeni u proces obrazovanja kako se isti ne bi sveo isključivo na savlađivanje obaveznog gradiva koje može biti nedovoljno za podsticanje i razvoj pojedinih talenata i sklonosti učenika.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button