Pismeni sastavi

Kako shvatiti slobodu ličnosti – pismeni sastav

Kuglu zemaljsku svojim dotrajalim đonovima prošlo je mnogo ljudi i svako se bar jedanput zapitao šta je to život i šta je to sloboda ličnosti? Da li je život hodanje po cveću ili pak neprestana borba koja nas jednoga dana umori? Zapitala sam se i ja. Sa ovo malo godina shvatila sam da je život slobodno udisanje vazduha, šetnja po kiši. Život je trčanje po livadi, mirisanje cveća, milovanje sa kišom. Sve ostalo se ne računa.

Zar je život okov i stega oko nogu koje su željne putovanja, trčanja po proplancima i vrelom, užarenom pesku? Naravno da nije! Ljudska sloboda je ono što čini život, i zbog toga svako ko se pred nekom životnom nepravdom umori i pomisli da nema izlaza, trebalo bi da udahne, pogleda nebo, pogleda ptice, napravi bore oko usana i grohotno se nasmeje onima što nisu u njemu ubili slobodu.

Najpre treba dati odgovor na pitanje „Šta jesloboda?“

O slobodi se dosta govorilo još u starim vremenima. Mogla bih sada reći šta je rekao Platon, Aristotel ili drugi antički mislioci i filozofi, ali biću slobodna u svom izlaganju i naizust ću izgovoriti šta je po mom mišljenju sloboda ličnosti. Sloboda ličnosti je pravo svakog pojedinca, čovek na ovom svetu dolazi slobodan, te mora nastojati da tako i živi. Kada jedno biće dođe na ovaj svet ono je poput praznog lista papira, ono što kasnije bude čini slobodu njegove ličnosti. Ta slobodan obuhvata pored slobode da se iskaže kreativnost, i, slobodu izražavanja, slobodu veroispovesti, pravo na čast, ugled, ime, dostojanstvo, zdravlje, obrazovanje, pravo glasa, sva prava deteta (jer i dete je „ličnost u malom“), pravo na fizički i mentalni integritet i čitav niz ostalih stvari koje čine život.

Sloboda ličnosti podrazumeva

….donošenje životnih odluka samosvesno, bez uticaja okoline ili bliskih ljudi koji vrlo često pokušavaju nametnuti svoje mišljenje i stavove. Dete od malena treba učiti da gradi svest o slobodi ličnosti bez koje bi biće u vrvi ovoga sveta potonulo i pokleklo pod uticajima drugih. Kada bi roditelji pustili da dete samo izabere igračku ili dotakne pesak bili bi već na pola puta toj izgradnji. Iznenađuje me koliko je ljudska glupost hrabra da prstom upire u nečiji izbor odeće, društva, cipela, ukusa za muziku i umetnost ili životnog saputnika. Koliko samo puta čujemo „Zašto je ona sa njim, vidi kakav je!“, a zar je bitno da se nečiji izbor dopadne celom svetu? U čoveku se gleda duša, unutrašnja strana bića i ličnosti koja je nevidljiva za oko, bar ne na prvi pogled. Ljudski je podržati svačiji izbor, jer sloboda ličnosti svakom pojedincu to dopušta.

Ponovo se vraćam na razmišljanje o životu. Sada kristalnije mogu dati odgovor na pitanje šta je to život. Shvatajući slobodu ličnosti razumela sam razliku izmenju življenja i životarenja. Životarenje je život put granica, koje nameću drugi, ali i osoba sama sebi, učauren prostor bez boje i melodije, dok je življenje udisanje vazduha punim plućima, pevanje uz omiljenu pesmu i držanje za ruku onoga ko odgovara vašoj duši.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button