Poremećaji ishrane nikada nisu zahtevali više pažnje javnosti i okoline nego što je to danas. Naučnici kažu da je broj morbidno gojaznih ljudi (indeks telesne mase preko 40) sve veći, što zbog nezdravog načina života, što kao posledica kompulsivnog prejedanja. Međutim, ne smemo zaboraviti drugu ,,stranu medalje”. Sa druge strane su osobe koje takođe imaju poremećaje u ishrani, ali su oni dijametralno suprotni od gojenja: hronično mršavljenje. Anoreksija i bulimija su sveprisutne poslednjih nekoliko decenija, ali je više faktora uticalo na njihovu zanemarenost i ignorisanje.
Anoreksija i bulimija ~ bolesti modernog doba
I anoreksija i bulimija su relativno ,,mlade” bolesti. Neophodno je razdvojiiti slučajeve svesnog izgladnjivanja u cilju posvećenja ili religijskog obreda, koji su se dešavali od davnina, od samog anoreksičnog izgladnjivanja.
Prvi slučajevi anoreksije (anorexia nervosa) su zabeleženi oko 1700. godine, ali su bili slučajni, pojedinačni slučajevi. Slično kao i anoreksija, i bulimija je zabeležena u retkim, pojedinačnim slučajevima, koji su bili nedovoljno istraženi da bi se moglo o njima izvesti određeno naučno zaključivanje. Međutim, bliži uvid u ova stanja dešava se sredinom XX veka, kada su oba oboljenja uzela maha.
Poseban porast broja anoreksičnih i bulimičnih osoba je zabeležen krajem XX veka. Tada je modeling uspostavio posebne zahteve za figuru manekenki. Definisanjem određenih trendova se ljudima ,,nameću” poželjni oblici izgledanja i ponašanja. Tako je modna i modeling industrija manekenkama nametnula neophodne standarde za uspeh na modnim pistama. 90/60/90 kalup se smatrao čak i ,,debelim”. Poznate manekenke su morale da staju u poznati ,,size 0″ (size Zero, nulta veličina, nešto slično našem XXS-u). Naučne studije iz 2007. godine, koje su se bavile istraživanjem modeling industrije i poremećaja u ishrani, došle su do zaključka da je oko 40% manekenki koje su u tom trenutku bile na vrhuncu slave bolovale ili od anoreksije ili od bulimije. O tome više možete pročitati ovde.
Šta su anoreksija i bulimija i po čemu se razlikuju
Anoreksija (anorexia nervosa) je vrsta poremećaja u ishrani koja se manifestuje odbijanjem ili gađenjem na hranu. Ovakav stav prema hrani prati strah od gojenja, što ovaj poremećaj i čini psihičkim, a ne fizičkim problemom. Osobe koje pate od anoreksije nemaju nikakvu vrstu digestivnog ili nekog drugog, fizičkog problema, zbog kog ne podnose hranu. Njihova odbojnost prema hrani se zasniva na poremećenoj slici o sebi i sopstvu, zbog čega je ovaj problem složeniji nego što izgleda. Ono što anoreksiju izdvaja od ostalih psihočkih poremećaja je visoka stopa smrtnosti. Naime, ovo oboljenje, iako je psihološke prirode, snažno utiče na telo i na njegove prirode funkcije. One se remete: oboljenja digestivnog trakta, pluća, srca, zuba i desni oslabljuju telo i, u najekstremnijim slučajevima imaju smrtan ishod. Čak 10% obolelih od anoreksije umre od njenih posledica.
Bulimija (bulimia nervosa) počiva na istoj izmeštenoj slici sebe i svog tela. Ono što je razlikuje od anoreksije je poriv za hranom: anoreksične osobe se gade hrane i odbijaju je, a bulimične imaju nekontrolisan nagon za prejedanjem. Iako je anoreksija poznatija, bulimija je češća. Problem je u tome što bulimične osobe vešto kriju ovo oboljenje. Naime, one jedu normalno pred drugima, a prejedaju se u tajnosti, poput osoba sa poremećajem kompulsivnog prejedanja. Međutim, nakon te epizode ide epizoda nasilnog pražnjenja: bilo da koriste laksative ili prouzrokuju vomitus, bulimične osobe uvek nađu način da prikriju ove radnje. Kao i anoreksiju, i bulimija je propraćena različitim stanjima, kako fizičkim, tako i emotivnim.
Simptomi anoreksije i bulimije
Simptomi su i fizičke i emotivne/psihološke prirode. U slučaju da primetite većinu nabrojanih elemenata sa spiska kod sebe ili kod bliske osobe u svojoj okolini, ne bi bilo zgloreg da obratite više pažnje na potencijalno postojanje ovih poremećaja.
Fizički simptomi:
- jasno izražena mršavost: mršavost prati anoreksiju, dok je kod bulimije prisutno često variranje u težini: od ozbiljnih povećanja telesne mase, do velikih gubitaka. Naravno, sve se to dešava u kratkom vremenskom periodu (3-6 meseci).
- često posezanje za rigoroznim dijetama, vežbanje do iznemoglosti: vežbanje i treniranje je zdravo, ali samo ako je propraćeno adekvatnim unosom proteina i masti. Ako ste skloni treniranju i ne volite slatkiše-ne brinite, to nije anoreksija. Ali, ako nakon obroka osećate gađenje prema samom sebi i MORATE da vežbate da biste se osećali bolje, možda treba da potražite pomoć.
- propadanje zuba: iako je česta pojava i kod anoreksije, propadanje zuba je glavni simptom bulimije. Neprekidni deficit u vitaminima izaziva povlačenje desni i rano ispadanje zuba, ali često povraćanje dovodi do erozije gleđi i na taj način uništava zdravlje usta i desni.
- oticanje grla i bolovi u ždrelu: zbog povraćanja, osobe sa bulimijom imaju problema sa grlom, glasnim žicama i ždrelom. Konstantno naprezanje dovodi do povreda ovih organa.
- krti nokti, perutanje kože i opadanje kose: zbog nedovoljnog unosa vitamina i minerala, kosa, koža i nokti prvi stradaju. Generalno, dehidrirana koža, nokti koji pucaju i slaba i krta kosa su alarm za manjak određenih nutritivnih sastojaka u ishrani, ali je kod ljudi sa anoreksijom i bulimijom ovaj deficit izraženiji.
Bulimija i anoreksija se moraju lečiti i psihički i fizički!
- kosti: u slučaju da dođe do hroničnog deficita vitamina i minerala, dolazi do slabljenja kostiju i njihovih lakših preloma. Kod ljudi sa bulimijom su česte povrede vilice.
- gastrointestinalni problemi: loš unos hranljivih materija, ili nikakav, vodi ka poremećaju rada creva. Kada se telo navikne na slabu ili nikakvu ishranu, creva se naprežu više nego što im prirodne mogućnosti to dopuštaju. Bilo koji unos hrane remeti sistem za varenje, koji je već naviknut na deficitarnu ishranu, te osoba nakon jela doživljava različite neprijatnosti. To mogu biti gasovi, zatvor, dijareja, grčevi. Taj osećaj povezuje sa ishranom, te razvija osećaj gadosti prema hrani. Tako se stvara cikličnost ovog problema. Kod bulimije bilo koji unos hrane stvara refleks za povraćanjem.
- hipotermija: niža tempetaruta tela od normalne je česta pojava pri poremećaju u ishrani. Naime, srce radi pod kontinuiranim naporom, zbog čega i ne čudi što su anoreksične osobe sklone hipotermiji i lošoj cirkulaciji.
- Kod žena je redovan neredovan/nepostojeći ciklus: jedan od glavnih znakova postojanja anoreksije je izostajanje menstrualnog ciklusa. S obrizom na poremećaj hormona koji prati ovaj poremećaj, kao i na lošu cirkulaciju i usporen rad srca, ne čudi što menstrualni ciklus prvi trpi. Problem sa ovom stavkom je u tome što većina izlečenih osoba neretko nikada ne uspostave redovan ciklus nakon dugogoidšnjeg bolovanja od anoreksije.
Psihološko-emotivni problemi:
Anksioznost i depresija: propratni problemi ovog poremećaja su anksiozni poremećaji koji prelaze u depresivne epizode. Potreba za kontrolisanjem sopstvenog života, koja se manifestuje kroz sumanuto kontrolisanje unosa hrane, pokazuje sasvim suprotno. Naime, kada osoba oseti da gubi kontrolu nad događajima u svom životu, privid vraćanja te kontrole nalazi u unosu hrane. Bilo koja vrsta otklona od ideala težine koju je zamislila, u pojedincu budi stres i strah od ponovnog gubljenja kontrole. I tako u krug. Zbog toga je lečenje poremećaja u ishrani složen i dugoročan proces, koji zahteva pomoć stručnih lica.
Izmeštena slika o sebi/ problemi sa samopouzdanjem i samopoštovanjem: sama činjenica da postoji tako snažan fokus na telo i telesno, praćeno karakterizacijom sebe u negativnom smislu, svedoči o problemu sa samopouzdanjem. Stvaranje ideala lepote koji je nedostižan (npr maštanje o tome da se bude sitan, mršav, ali na fizičke predispozicije to onemogućavaju, želja da se bude niži, da noge budu duže itd) dodatno gura osobu u stresne i anksioznošću propraćene situacije.
Pomoć i podrška:
U slučaju da ste primetili da znate osobu sa bulimijom/anoreksijom, ili da ste baš vi ta osoba, nema potrebe za panikom. Detektovanje problema je već korak ka njegovom rešenju. Važno je naći pravog stručnjaka: psihijatra ili psihoterapeuta, koji će se baviti ovim problemom na adekvatan način. Osim toga, NEOPHODNA JE PODRŠKA I POMOĆ OKOLINE! Bez razumevanja od strane blićnjih-porodice i prijatelja-osobe koje se bore sa ovim poremećajima će voditi mnogo težu bitku. Zbog toga pre svega morate imati mnogo strpljenja, požrtvovanja i razumevanja da biste svojim dragim osobama pomogli da se izbore sa ovim surovim poremećajima.
