Veze

Život i njegov smisao: 5 načina kako da budete srećniji

Otkako je čovečanstvo nastalo ljudi pokušavaju naći odgovor na jedno i jedino ključno pitanje – šta je smisao života i šta je istinska sreća? 
Kroz godine, decenije i vekove čovečanstva veliki broj filozofa i mislilaca pokušao je dati odgovor na to pitanje, ali istina je da se tačna i univerzalna definicija sreće, kao i samog smisla života razlikuju od od osobe do osobe. Razumljivo, svaki čovek je definicija za sebe i svakog od nas pokreće različita energija te zadvoljavaju različite stvari.


U životu smo naučili da je smrt jedina sigurna stvar, kao i naša prolaznost u vremenu i prostoru. Upravo ta prolaznog daje generalnu smisao našim životima, jer ako bi znali da ćemo večno živeti, većina stvari koje radimo postala bi besmislena. Prolaznost života i nas samih tera nas da više uživamo u trenutku i da više cenimo bliske osobe znajući da njih možda već sutra neće biti sa nama ili nas sa njima. 


No, da li je smisao života usko povezan sa osećajem sreće i zadovoljstva ili možemo biti i srećni i zadovoljni i bez generalne spoznaje zašto smo tu, šta radimo i koja je svrha nas samih? 
Ljudsko biće se sastoji od segmenata koji čine izuzetno kompleksnu celinu i koji su često u sukobu jedni s drugima. Posedujemo instinkte i nagone sa jedne strane, te racio i svest sa druge, a to nas često tera da odluke koje donosimo nagonski ili instinktivno često propitkujemo racionaliziranjem svesti i pitanjima koje postavljamo sami sebi ‘da li je to što smo uradili ispravno, moralno, dobro ili loše?

Nagoni i svest često su u sukobu jer nagone osećamo potrebu zadovoljiti čak i onda kada nam svest govori da to ne bi trebali. Epilog toga je da i ako zadovoljimo nagone, svest da smo uradili nešto što je pogrešno ili loše ostaje i onemogućava nam da osjetimo sreću. 


No, iako su ljudi na svaki način kompleksna bića sa težnjom da komplikuju i najjednostavnije moguće stvari, postoje određeni načini kojima možemo pojednostaviti život te dati mu okvir u kojem možemo sebe učiniti sretnim prateći određene korake. 

1.Postavljajte izazove svaki dan

Nije tajna da je život kao vožnja biciklom, morate se kretati i držati ravnotežu jer ostajanje i stajanje u mestu automatski znači stagniranje, a ubrzo i pad. Da bi konstantno išli prema napred potrebno je da imamo izazove koji će nas terati na to. Ono što često zanemarujemo u svojim životima jeste upoznavanje sebe, a to je prvi korak koji je neophodno napraviti da bi znali šta nas čini sretnim, a šta ne.

Odvojite vreme da upoznate sebe, svoje potrebe, svoje želje, ali i svoje mogućnosti te na osnovu toga postavite ciljeve koje želite postići. Da li ti ciljevi bili naizgled neizvodivi ili ne, u suštini nije važno, važna je energija i aktivnost koju osećamo dok ‘lovimo svoj plen’ i pokušavamo napredovati da bi ostvarili ono što želimo. Neke ciljeve ćemo ostvariti, neke nećemo, ali će nas težnja ka njima činiti boljim i naprednijim osobama nego što smo bili jučer, a na koncu i zadovoljnijim kako u procesu ostvarivanja nečega, tako i u momentima kada to i konačno ostvarimo.

2. Nagradite se kada nešto dobro uradite

U životu radimo dobre i loše stvari i kao što ne trebamo bežati od preuzimanja odgovornosti kada u nečemu pogrešimo, tako ne trebamo bežati ni od pohvala sebe ako uradimo nešto dobro. Bilo da smo uradili dobro delo ili ostvarili cilj kojem smo težili, uvek je dobro nagraditi sebe za takvo nešto.

Ako sebe nagrađujemo onda kada uradimo nešto na što smo ponosni, time pokazujemo da cenimo sebe i omogućavamo sebi i određen nivo uživanja za ono što smo postigli. Život ne sme biti samo rad i konstantna vožnja napred, nekada je potrebno sići sa bicikla i nagraditi sebe “odmorom” kako bi spremnije dočekali nove ciljeve i izazove. Osim toga, nagrađivanjem za uspešno postignut cilj ili dobro delo dajemo principijelni okvir svojoj svesti da ništa u životu nećemo dobiti džaba i ako se ne pomučimo za to, jer se nagrađujemo samo onda kada smatramo da smo to zaslužili.

3. Shvatite loše trenutke kao neminovnost


Život je spektar različitih stvari, dobrih, loših, lepih, ružnih. Apsolutno je pogrešno život posmatrati kroz isključivo jednu kategoriju od pomenutih, jer time predočavamo sebi pogrešnu sliku o istom što dalje vodi ka potpunom nerazumevanju onoga što nam se dešava. Sve što radimo u životu može imati dobre i loše posledice, kao što i ono što nam se dešava može biti i dobro i loše, a nekada i oboje.

No, činjenica ostaje da loše stvari u životu ne možemo izbeći, možemo samo raditi na sebi kako bi bili dovoljno jaki da bi ih izdržali sa što manje posledica. Bes i tuga su prirodne emocije koje često svi osećamo i koje naposletku i moramo osećati da bi upoznali i ružnu stranu života. Jer ružna strana života daje smisao onoj lepoj. Kada bi nam se samo dešavale lepe stvari u životu, ubrzo bi ih počeli uzimati zdravo za gotovo i gledali kao neminovnost. One to nisu.

Nekada je potrebno osetiti težinu uspona na planinu da biste mogli uživati u pogledu koji ta planina pruža. Da bi osećali satisfakciju truda i muke koju ste uložili i kroz koju ste prošli za ljepotu pogleda koji vam daje planinski vrh i osećaja ugode koji proizilazi iz toga. Loše trenutke u životu svi doživljavamo i svi ćemo doživljavati i potrebno ih je shvatiti kao neminovnost koju moramo osetiti i kroz koju moramo proći da bi mogli bolje ceniti i više uživati u lepim trenucima koji nam dolaze.

4. Ne upoređujte se sa drugima

Kao deca svi smo verovatno imali idole na koje smo se ugledali, bili oni sportski, glumački, politički, novinarski. Ipak, postoji faza u životu kada počinjemo graditi vlastiti identitet čije gradivno tkivo mora činiti jedinstvenost naše osobenosti, a ne kopiranje tuđe.

U osnovnom načelu nema ništa pogrešno u tome ako nam motiv za sopstveni napredak daju druge osobe, bilo da je reč o poznatim ličnostima ili bliskim ljudima, prijateljima, suparnicima, ali sve dok ne pokušavamo svoj jedinstveni identitet koji nas samim svojim postojanjem čini posebnim menjati i prilagođavati da bi postali neko drugi. Ili, ako nas poređenje sa drugim čini da se osjećamo nezadovoljno u svom telu i samim sobom.

Iako je kompetitivnost dio nas i od malih nogu mnoge životne situacije gledamo kao takmičenje sa pobjedama i porazima kao jedinim ishodima, postoji samo jedna osoba sa kojom se trebamo takmičiti, a to smo mi. Umesto što se upoređujete sa drugim, poredite se sa jučerašnjom verzijom sebe i svakoga dana pokušavajte biti bolji nego što ste bili jučer. Da, možda vas to neće učiniti lijepim kao Brad Pitt ili nabildanim kao Arnold Schwarznegger, ali ćete iz dana u dan osećati napredak, a samim tim satisfakciju, zadovoljstvo i samopouzdanje znajući da se usavršavate kao osobe.

5. Izgradite sopstveni sistem vrednosti

Ne treba posebno objašnjavati koliko je važno imati ispravne temelje u životu, jer celi naš moralni kompas i stavovi koji proizilaze iz njega nadograđuju se na naše shvatanje sebe i sveta oko nas i zavise od temeljne filozofije koju imamo o životu i načinu na koji trebamo živeti. Život se može živeti na hiljadu različitih načina i oni mogu biti ispravni ili pogrešni u zavisnosti kako gledamo na njih. No postoje i oni koji su univerzalno ispravni ili pogrešni.

Generalno mišljenje da su ljudi društvena bića koji zavise od komunikacije i odnosa sa drugim ljudima tačno je samo do određene mere. Odnos sa drugim ljudima, ako je kvalitetan i zdrav, može nas učiniti sretćnijim, ali ne može biti glavni izvor naše sreće. To možemo i moramo biti samo mi. Da, kao egocentrična vrsta patimo od toga da nas drugi prihvate, vole, žele ili hvale, no živimo li život na taj način odajemo utisak osoba kojima je potrebno priznanje, pohvala i mišljenje drugih da bi se osećali bolje u sopstvenoj koži.

Takođe, bude li naša sreća zavisila samo od mišljenja drugih ljudi život će nam proći upravo u udovoljavanju i zadovoljavanju njihovih mišljenja zanemarujući sopstvene potrebe i ono što nas čini srećnim. Umesto toga, izgradite sopstveni sistem vrednosti i merilo po kojem ocenjujete sebe, jer kada se sva svetla pogase i društvo raziđe, ostajete sami sa sobom, svojim mislima i svom odrazu u ogledalu.

Ako možete sami sebe pogledati u ogledalo, priznati da ste pogriješili postupajući van svojih moralnih okvira i onoga što smatrate ispravnim ili shvatiti da ste ispravno postupili vodeći se upravo svojim moralnim okvirima, priznanje drugih ljudi vam neće biti potrebno da budete sretni niti će vas eventualne njihove kritike učiniti tužnim. Umesto toga, bićete sami svoj ocenjivač i osoba kojoj polažete račune. Osoba koja će preuzeti odgovornost kada napravi grešku i osećati se ugodno u svojoj koži kada uradi dobru stvar, bez obzira kako drugi ljudi gledali na to. 

Zaključak   

Kada bi stavili na papir sve ono što moramo uraditi u toku jednog dana, verovatno bi poželeli da nikako i ne ustanemo iz kreveta. No, naš preživljavački instinkt uvek nas tera da idemo dalje, proširujemo svoje vidike i otvaramo nove horizonte. Pored svih načina koji nas mogu učiniti sretćim, jedan je ključni, a to je svest o prolaznosti života.

Svest koja nam govori i koja nas tera da trenutak u kojem živimo iskoristimo maksimalno jer ga sutra možda nećemo imati. Cenite sebe, cenite trenutke u kojima živite, cenite bliske osobe. Možda danas nećete shvatiti njihovu važnost, ali jednog dana verovatno hoćete. Ne dozvolite da bude prekasno.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button