Index librorum prohibitorum - spisak zabranjenih knjiga

Index librorum prohibitorum ovo je cijeli spisak zabranjenih knjiga

Cenzura knjiga i stvaralaštva je bila glavni mehanizam sistema vlasti od antike do danas. Vlast se ogledala u različitim formama: bilo da je u pitanju određeno društveno-političko uređenje (komunizam, nacizam, fašizam, autokratija) ili sprovođenje samovolje religijskih institucija.

Jedan od najrepresivnijih režima se vezuje za delovanje rimokatoličke crkve u srednjem veku. Težeći ka tome da pokatoliči nehrišćanske predele, organizujući Krstaške ratove, poglavari crkve su se potrudili da ,,osiguraju” katoličanstvo ,,iznutra”.

To su postizali sastavljanjem zakona i spisa koji ograničavaju slobodno štampanje i produkciju knjiga i sadržaja koji crkvi ne odgovara.

Vatikan će 1559. doneti prvi u nizu takvih popisa pod nazivom Indeks librorum prohibitorum. Njegova delatnost se sprovodila na teritoriji Italije.

Popis sadrži imena pisaca čija su dela zabranjena. Indeks je objavljivan jer su crkvene vlasti smatrale da je važno da javnost bude upoznata sa piscima koji štampaju ,,opasna dela”.

Cilj Indexa je bio da se spreči prljanje vere i morala i njihovo ugrožavanje. Inkvizicija je bila institucija koja je sprovodila ova ustaljena pravila.

Index nije bio spisak nasumično odabrane literature. Naprotiv, ono što je najstrašnije u vezi sa ovim spiskom je stoga kategorizacija dokumenata i ličnosti koji su oko njih gravitirale. Nekada je dovoljno samo prevesti ,,nedolično” delo, da prevodilac bude, zajedno sa prevodom, spaljen.

Da bi kontrolisali protok zabranjenih knjiga, Crkva 1571. osniva posebno telo za popunjavanje Indexa, Svetu kongregaciju za index.

Sveta kongregacija se skupljala nekoliko puta godišnje. Tada se Index librorum prohibitorum ažurirao i spisak se dopunjavao ili ispravljao.

Postojale su različite kategorije za pisce i njihova dela. Na primer, donec corrigatur i donec expurgetur (zabranjeno dok se ne izmeni/ zabranjeno do pročišćenja).

Između održavanja sastanaka, članovi Saveta su pomno pratili dela koja su objavljivana i legalnim i ileglnim tokovima, te međusobno analizirali njihov sadržaj.

U slučaju da nađu nešto nepogodno, na sledećem veću iznose svoje zaključke. Zajedno odlučuju u koju kategoriju svrstavaju taj sadržaj, a kasnije ga iznose pred papu.

Papa je taj koji je morao da da konačnu presudu o ubacivanju dela na Index. Koliko god nama zvučalo nemoguće, Sveta koongregacija za Index je raspuštena tek 1917. godine!

Sam Indeks se sastojao od 3 celine:

Crna lista, gde su stavljeni pisci koji su najviše zgrešili. Njihovo ime je strogo zabranjeno pominjati u javnosti
Siva lista je manje štetne pisce, koji su mogli povremeno objavljivati prevode
Smeđa lista je sadržala imena pisaca koji mogu pisati, ali ne sme biti priman među članove akademije, niti sme dobijati priznanja.

Crna lista

Crna lista se smatrala ,,najgrešnijom”. Tu su spadalli pisci i autori mahom filozofske, prosvetiteljske misli. Pored njih su na spisku bili i oni koji su pisali o seksualnim, nagonskim temama, oni koji su propagirali neku drugu religijsku orijentaciju osim katoličke, kao i pisci čiji su se zaključci kosili sa zaključcima crkve.

Od danas poznatih i poštovanih imena, na crnoj listi su se našli, počevši od 1600. godine, Đordano Bruno, Blez Paskal, Dekart, Frensis Bekon, Džon Milton, Džon Lok.

Naročito važan položaj zauzimali su Volter, Ruso, Kant, Stendal, Balzak, Flober, Zola. Spisak je podugačak, završava se sa Simon de Bovoar 1956. Jednom rečju, može se zaključiti da sve ličnosti koje se smatraju temeljom današnje filozofske misli, nisu odgovarali Crkvi i Savetu.

Džon Milton i paradoks

Za poznavaoce rada i dela dž. miltona će biti čudno zašto se on našao na jednom ovakvom spisku. DOBRO JE POZNATO DA JE OVAJ AUTOR BIO EKSTREMNI vernik.

MEĐUTIM, milton je bio strasni zagovornik protestantizma u vreme kada katolici nisu bili pozitivno naklonjeni ovom religijskom viđenju. zaključuje se da kongregacija za index nije imala milosti ni prema onima koji pripadaju okrilju hrišćanske crkve-i ujutar nje je bilo podela.

Siva lista

Na sivoj listi – ,,pomilovani” su bili Dante, Kopernik, de Sad i Igo, ali samo kad je od presude prošlo najmanje 100 godina.

Neka dela su bila neprihvatljiva za crkvu ali nisu bila stavljena na Indeks: Marksov Kapital ali ni Darvinovo Poreko vrsta. Smatra se da je to jer je osnovni kriterijum bilo bogohuljenje, jeres i antiklerikalizam.

Omnia

Postojao je još jedan vid kategorizacije dela na Indexu.

Omnia opera dramatica: sve pozorišne predstave
Omnes fabulae amatoriae: svi romani ljubavnog karaktera
Opera omnia theologica: sva teološka dela
Opera omnia: celokupno stvaralaštvo

Nekim autorima se selektivno dozvoljavalo pisanje, dok su drugi, poput Đ. Bruna, bili potpuno onemogućeni za pismeno izražavanje.

Sartr i Žid su takođe u potpunosti zabranjeni, dok je pored Stendala, Dime i Balzaka stavljena odrednica Omnes fabulae amatoriae– svi ljubavni romani.

Španija

U Španiji je zabranjeno 1107 knjiga različite literature i prvi put je službeno naređeno da se ne smeju koristiti Biblije na narodnim jezicima.

Španska inkvizicija je imala mnogo posla, pošto joj je cilj bio pokrštavanje ili potpuno istrebljenje bilo koje druge religije sa teritorije Španije osim katoličanstva.

Tako da je u više navrata spaljivano na trgovima više od nekoliko hiljada knjiga napisanih na arapskom jeziku.

Takođe, mnoga kapitalna dela španske književnosti su se našla na spisku zabranjenih knjiga. Što se tiče španskih pisaca, na Spisak su dospeli Servantes, Lope de Vega, Valdez, Rable, a od ne-španskih Ovidije, Dante, Ariosto, Makijaveli, Erazmo Roterdamski. Bili su zatvarani čak i španski pesnici koji su prevodili Pesmu nad pesmama.

Zanimljivo je da, za razliku od rimske, španska inkvizicija nije pravila problem naučnicima i jako se malo naučnih spisa našlo na Indeksu. Oni su se više bavili problemima veštičarenja.

Sa slabljenjem političke moći crkve, svetovni vladari preuzimaju ulogu cenzora. Od 16-19. veka evropske zemlje donose mnogobrojne zakone protiv slobode štampe, ali će u to doba jačati i otpor građanskog sloja i slobodnih mislilaca.

Naročito je važno naglasiti sukobe koji su nastajali u 19. veku zbog sukoba između prirodnih nauka i njihovih pobornika i crkve, iako je položaj crkve u tom trenutku već oslabio.

Pre 19. veka, naučnici su bili u teškom položaju, te se nisu mogli baviti prirodnim naukama, niiti donositi zaključke koji su u sukobu sa kreacionističkom teorijom o nastanku sveta.

Na taj način je dosta ljudi, pripadnika intelektualnih slojeva, naročito u Italiji i Španiji spaljeno na lomači. Jedan od njih je bio Đordano Bruno, ali i Nikola Kopernik, dok je Galilej izbegao smrt.

Index librorum prohibitorum je ukinut tek 1966. godine od strane pape Pavla VI. Skoro pet vekova je ova crkvena institucija imala neverovatnu snagu u upravljanju čitalačkim ukusom, ali nije uspela da suzbije misaone procese naučnika i njihovu težnju ka napretku sveta.