Koja je reakcija mozga kada nas neko nokautira?
Ako ste od malih nogu voleli borilačke sportove, sigurno su vas uvek fascinirali elementi nokauta, odnosno trenuci kada potpuno svestan bokser nakon jednog ili više vezanih kvalitetnih udaraca pada kao vreća na pod ringa.
I sigurno ste bili fascinirani, ali i prestrašeni u isto vreme.
Kako to da profesionalni bokser koji čitav život trenira može dozvoliti sebi da bude nokautiran? Koliko jak udarac mora biti da bi se to desilo i ono najvažnije – šta se dešava u mozgu tokom jednog od takvih udaraca?
Zanimljiva pitanja, a odgovori su još zanimljiviji. Mozak je organ čija funkcija, odnosno funkcije uistinu zapanjuju naučnike, kao i ljude koji odluče malo više istražiti o njemu.
Način na koji reaguje na svaku sitnicu, sistem kojim pokreće naše telo, impulsi koje dobijamo zahvaljujući hemijskim reakcijama koje se u njemu dešavaju, sve je to jednostavno fascinantno i kompleksno u isto vreme, toliko da kada se malo više udubimo u to, shvatimo koliko malo znamo o tome kako naš organizam i telo funkcionišu.
Šta znači izgubiti svest usled nokauta
Naš mozak ima tri velika dela; levu hemisferu, desnu hemisferu i moždano stablo na vrhu. Do gubitka svesti dolazi ako su obe hemisfere odjednom isključene.
Čak i ako je pogođena samo jedna, na drugu može da se odrazi deo toga. Svest se može izgubiti i ako se deo moždanog stabla isključi. Na moždanu aktivnost zaista utiče više različitih stvari, recimo, dovod kisika do određenih delova mozga može biti onemogućen ili može doći do pucanja krvnog suda.
No, potpuni ‘blokaut’ može nastati i kada primimo žestok udarac u glavu.
Pokušajte to zamisliti na ovakav način:
Dve hemisfere našeg mozga su teške, a moždano stablo koje ih povezuje sa ostatkom nervnog sistema je usko, poput stabiljke cveta.
Kada se glava nasilno pomeri, mozak se kreće oko lobanje i najteži deo istog vrši veliki pritisak na moždano stablo, koje se može izvrtati i povući tokom udarca, dok se ostatak mozga pomera sa mesta.
To uvijanje i povlačenje može uzrokovati pucanje moždanih krugova, gubitak izolacije ili prekidanje, a sve to isključuje delove mozga.
Ako je time zahvaćen deo moždanog debla odgovoran za svest, to znači da ste nokautirani.
Koja je razlika između nokauta i potresa mozga?
Iako su ove dvije radnje povezane, postoje i značajne razlike. Ljudi su nekada mislili da ako niste gubili svest, niste morali da brinete da imate potres mozga. Ipak, daljna istraživanja su pokazala da oko 90% dijagnostikovanih potresa mozga nastaje iako nema gubitka svesti.
Tokom bilo kojeg udarca u glavu, događa se isto. Mozak se izvrće, krugovi mogu puknuti, a oštećenje dovodi mozak u krizu.
No, različiti delovi mozga mogu biti pogođeni tom prilikom. Potres mozga obično uzrokuje probleme sa vidom, dezorijentaciju, gubitak pamćenja, glavobolje, probleme sa ravnotežom i niz drugih tegoba koje prate ove funkcije.
No, sve dok je deo mozga odgovoran za svest minimalno pogođen, do gubitka iste neće doći, samim tim nećete biti nokautirani.
Posledice teških nokauta
Posledice nokauta zavisi od težine povrede koja je nanesena. Ako nakratko izgubite svest i pretrpite potres mozga, od 75 do 90% ljudi će se potpuno oporaviti za nekoliko meseci. Ipak, ozbiljna oštećenja mozga mogu izazvati stanje nesvesti danima, nedeljama ili čak duže.
Ako postoji unutrašnje krvarenje ili otok u mozgu, možda će biti potrebna operacija za ublažavanje pritiska na mozak. Teške povrede također mogu prouzrokovati trajne posledice koje se razlikuju, poput:
- gubitka pamćenja
- paralize
- napadaje i trajne promene u ponašanju
- kognitivnih sposobnosti
Svaka od ovih posledica nastaje u zavisnosti od delova mozga koji su pogođeni. No, u tim slučajevima nesvestica je simptom povrede, a ne uzrok dugoročnih deficita.
Šta uraditi ako izgubite svest od udarca u glavu?
Ako je gubitak svesti vrlo kratak, odnosno manje od minute, a ostali simptomi potresa mozga brzo nestanu, poseta lekaru primarne zdravstvene zaštite bila bi dovoljna da se uveri kako nema opasnosti.
Ako neko ostane bez svesti duže od jednog minuta, a simptomi ne nestanu u tom periodu, važno je da ga odvedete u hitnu pomoć kako bi se ustanovilo stanje zbog teže traumatične povrede mozga.
Lekari će proveriti ima li unutrašnjih krvarenja ili modrica koje mogu biti opasne.
Bokserski nokauti
Udarac KO (nokaut) kvaliteta često svojim žrtvama donosi probleme sa pamćenjem, promenama raspoloženja, zbunjenosti i sporiju brzinu obrade informacija.
Ako neko pretrpi veću seriju takvih udaraca, kao što se to dešava sportistima u kontaktnim sportovima, moguće je izgubiti volumen mozga u frontalnom i zadnjem delu s obzirom da bela materija umire.
Zbog toga su hronični problemi sa kojima se bokseri i američki fudbaleri suočavaju obično velike promene ličnosti i demencija, a to su samo neke od posledica takvih čestih udaraca.
Udarac profesionalnog boksera može da sadrži 400 kilograma sile, ali ni toliko nije potrebno da biste nekoga nokautirali.
Ciljanje je mnogo važnije, a to je zbog toga što se nokauti dešavaju kada se mozak okreće što brže. Neko može biti prilično povređen ako primi udarac u vrh glave, ali verovatno neće pasti u nesvest.
No, isti udarac u bradu ili bočnu stranu vilice gotovo sigurno rezultira nokautom.
Kako su bokserske rukavice promenile stvari na gore?
Bokserske rukavice su uvedene u profesionalni boks kako bi se zaštitile ruke boksera, ali to je značilo i veće posledice za mozak, jer su bokseri sa rukavicama dobili mogućnost da u kontinuitetu udaraju jače, a da istovremeno ne osećaju posledice udaraca na svojim rukama.
To znači da je boks bez rukavica sigurniji od boksa sa rukavicama, jer u tom slučaju bokseri ne bi konstantno bili u stanju udarati istom jačinom zbog mogućih povreda šake, kao i zbog bolova koje bi osećali nakon nekoliko jakih udaraca.
Kada su uvedene bokserske rukavice, bokseri su dobili priliku udarati jače i to u kontinuitetu, a to je rezultiralo povećanjem povreda u ringu, posebno onih povezanih sa glavom. Ironično, jer su rukavice uvedene baš kako bi se smanjile povrede.
Dugoročne neurološke posledice?
Ako neko doživi više teških nokauta koji rezultiraju gubitkom svesti, rizik od neuroloških oštećenja se povećava.
Neprestano gubljenje svesti znači da mozak trpi višestruke udarce, a ako više delova mozga trpi oštećenja, to može rezultirati različitim neurološkim stanjima, s obzirom da smrt ćelija nastupa u više njegovih delova. Imajući u vidu da udarac u glavu koji uzrokuje nokaut ujedno rezultira gubitkom moždanog tkiva, više takvih udaraca sve više i više ‘ubijaju’ mozak.
To povećava rizik od neurodegenerativnih bolesti poput Alzheimerove, Parkinsonove i Hronične traumatske encefalatopije, dok studija penzionisanih profesionalnih igrača američkog fudbala pokazuje da postoji i veći rizik od depresije.
Preporuka:
- Bezalkoholni kokteli – recepti za letnje osveženje!
- Lucidni snovi: Znate li šta su i kako ih izazvati?
- Začinsko bilje – koristan hobi ili potencijalni biznis?
- Kako napraviti Gmail nalog? 5 jednostavnih koraka
- Ishrana i plodnost muškaraca, 5 namernica koje trebate izbegavati
- Zašto je korejska kozmetika dobra?
- Najčudniji, najluđi i najstrašniji tretmani lepote na svetu
