Jedan lik iz romana “Zločin i kazna” – pismeni sastav
Kao biser u moru školjki, Dostojevski sija u epohi klasičnog realizma u ruskoj književnosti.
Njegova najveća dela su: Zločin i kazna, Bedni ljudi, Poniženi i uvređeni, Zapisi iz podzemlja i dr.
Međutim, svojim stvaranjem i angažovanjem Dostojevski je ostavio neizbrisivi trag I u svetskoj književnosti.
U njegovim delima ima svakojakih motiva i tema, ali ono o čemu je Dostojevski kao majstor bez konkurencije pisao bila je socijalna nepravda u kojoj je čovek najveća žrtva.
Vrhunski poznavaoc ljudske prirode kroz likove u svojim delima Dostojevski na izrazito realan način karakteriše svoje junake.
Unutrašnje borbe I konflikti njegovih junaka aktuelne su u svakom trenutku ljudskog postojanja. Onaj ko u ovom trenutku čita Zločin i kaznu i zaustavlja dah na unutrašnjim borbama, koje su najteže od svih borbi, nekoga od junaka, nema sumnje da će osetiti zrnce poistovećenja.
Na ovoj planeti hoda toliko Raskoljnikova koji ne žive, već životare, ne čekaju sutra, nemaština ih je pokosila, ali jedna jedina iskra u njihovim tamnim i mračnim životima je dostojanstvo i borba uprkos neminovnom stradanju.
“Zločin i kazna” – žanrovsko određenje
Pitanja koja obrađuje roman Zločin I kazna žanrovski ga svrstavaju u psihološki roman, ali pojedini književni kritičari ističu da je na prvom mestu ovo roman lika jer je fokus na jednom liku – Raskoljnikovu, glavnom junaku romana Zločin I kazna.
Kroz redove ovog romana susrećemo se sa delanjem ovog junaka, njegovim unutrašnjim konfliktima, svesnim I nesvesnim postupcima I načinima na koji živi pod težinom greha koji nosi.
Rodion Romanovič Raskoljnikov
Rodion Romanovič Raskoljnikov je siromašan, mladi student, koji je okružen društvenom nepravdom. Na samom početku romana data je slika Raskoljnikovog života – veoma lep mladić, pametan, pun samopouzdanja i ambicija.
Međutim, njegove mogućnosti su ograničene, jer je pritisnut siromaštvom I bedom.
Razočaranost nepravdom I razlikama koje se nameću među ljudima teraju ga da bude prezriv I netrpeljiv prema društvu.
Mladić je u vidljivoj bedi. Zbog nedostatka novca nosi pocepanu odeću, više je gladan nego sit I izbegava gazdericu jer nema da joj plati kiriju.
Sve to čini Raskoljnikova da se oseća poniženo, inferiorno, usamljeno i da počne da traži izlaz iz svega toga. Siromaštvo I beda su opis njegovog života.
Raskoljnikov je imao malo neobičnu filozofiju života I da bi dokazao sebe kao neobičnog čoveka čini zločin – ubija babu Aljonu Ivanovnu koja je predstavnik sveta kakav okružuje mladića Raskoljnikova.
Motivacija ovog zločina bila je vest da njegova sestra mora da se uda za bogatog čoveka kako bi izvukla porodicu iz teške materijalne situacije.
Ovo pokazuje koliko je velika ljubav između brata I sestre. Aljona je bila pohlepna zelenašica, zlobna žena koja je bila na lošem glasu, koja nije marila za osećanja druhih ljudi I koja je druge ljude uništavala. Raskoljnikov nakon ubistva odnosi sve vrednosti iz njenog stana.
Svestan svog zločina I moguće kazne koja bi mu sledila on uklanja sve svedoke, pa čini još jedno ubistvo, ubija I njenu sestru Lizavetu.
Unutrašnje borbe pojedinca u romanu “Zločini kazna”
Ovo je samo okidač za sva ostala dešavanja u romanu. Borba sa nepravdom I zelenašicom Aljonom bila je ništa u odnosu na one unutrašnje borbe koje od tog trenutka zaposedaju Raskoljikova. Spokoj je postala nepoznata reč u njegovom životu.
Raskoljnikovo biće rastrzaju misli: predati se ili sačuvati tajnu; pomiriti se sa činjenicom da je ubistvo veliki zločin ili postati ravnodušan? Ovo su pitanja koja su odzvonjavala Raskoljnikovim bićem.
Za ovog mladića rešenja nije bilo ili ga on nije pronalazio. Svako njegovo razmišljanje odvelo bi u besmisao I nemir.
Nepravda koja ga je odvela u krajnost snažno je uticala na promenu njegove ličnosti I njega samoga. Strah, nemir I savest koja ga izjeda postaju svakodnevne stanice Raskoljnikovog života.
Jedan običan život postao je život u budilu, drhtavici, gladovanju, ali ovoga puta ne zbog toga što nema hrane, već zato što mu se savest hrani dušom.
Raskoljnikov krije zločin, trudi se da bude pribran, izbegava društvo, u razgovoru sa vlastima izbegava zamke i deluje kao da ne zna o čemu je reč.
Najgore od svega je što Raskoljnikov odbija svačiju pomoć, odbija prijatelje, porodicu. Raskoljnikova na pokajanje I pokretanje iz mrtve tačke motiviše Sonja, koja je jedina uspela da priđe njegovom biću.
Na kraju je priznao zločin, ali nije se pokajao. Mladi student je ostao bez onog najvrednijeg u životu čoveka, bez osećanja.
Preporučujemo da pročitate i ove zanimljive članke:
- Život i njegov smisao: 5 načina kako da budete srećniji
- Lekovito mineralno blato – kako nastaje i što leči?
- Menopauza ~ kako ublažiti simptome menopauze?
- Prirodni tretmani protiv bubuljica – 10 najboljih
- Pancef lijek – Kako piti i za šta se koristi?
- Smiješne rođendanske čestitke
- UN dijeta – Upustva, jelovnik, pravila i iskustva
