Žive biblioteke – šta su, kako izgledaju i čemu služe?

Ana Jovčić
0

Koncept žive biblioteke nastao je u Danskoj u okviru omladinske inicijative „Stop nasilju“. U Kopenhagenu su posetioci jednog od najvećih muzičkih festivala u ovoj državi, pod nazivom  Roskilde, 2000. godine imali prilike da po prvi put dožive čitanje živih knjiga što je predstavljalo jednu od aktivnosti u okviru samog događaja.

žive biblioteke

Budući da su iskustva knjiga, ali i čitalaca bila i više nego pozitivna, to je privuklo pažnju Evropskog omladinskog centra (EYCB) iz Budimpešte. Uz podršku ovog centra, koordinatori projekta su stupili u kontakt sa organizatorima Sziget festivala, najvećeg muzičkog festivala u Mađarskoj. Ta saradnja je dovela do organizovanja prve žive biblioteke 2001. godine u okviru same muzičke manifestacije. Njena masovnost je učinila da živa biblioteka kao takva zaživi te da brojne knjige dobiju šansu da ispričaju svoje priče kako bi predrasude uvrežene u društvu, bile smanjene ili otklonjene u potpunosti. Kasnije je živa biblioteka prešla granice Danske i postala dobra praksa u mnogim zemljama širom  sveta pa i kod nas.

Ko/šta čini žive biblioteke?

Kako bi se u delo sprovela jedna kvalitetna živa biblioteka, neophodno je da postoje obučeni organizatori. Njihov zadatak leži u tome da pronađu adekvatan prostor, volontere, bibliotekare, knjige i rečnike ukoliko je neophodan prevodilac. Kao što su knjige osobe, tako su i rečnici ništa drugo do prevodioci.

Srbija poseduje nacionalni registar živih knjiga odnosno ljudi koji su spremni da svoje životne priče prenesu dalje. Organizatori treba da im pristupe te da kontaktiraju željene knjige i ugovore zajedničku saradnju. Pravilo je da knjige ne dobijaju novac za svoj „posao“ čak i ako su određena finansijska sredstva odobrena projektom. Smatra se da je knjigama ova vrsta angažmana satisfakcija i da one dobrovoljno žele da pričaju o svom životu kako bi uticale na mišljenja ljudi koji se odluče da ih iznajme.

Trebalo bi da bude najmanje 5 knjiga u jednoj ovakvoj biblioteci. Volonteri su tu da pripreme prostor za sam događaj, da pomažu čitaocima i knjigama, donose osveženje i isprate da sve prođe u najboljem redu. Važno je da razmak između knjiga bude toliki da im se priče ne prepliću da ne bi dolazilo do dekoncentrisanja kako knjiga, tako i čitalaca.

Bibliotekari su osobe zadužene za izdavanje knjiga. Naime, one su u direktnom kontaktu sa potencijalnim čitaocima i daju im spisak ponuđenih knjiga. Na osnovu naziva knjige i opisa koji stoji uz nju, posetilac odlučuje koju želi da pročita. Dobro je znati da jedan čitalac može pročitati svaku knjigu ukoliko za to ima dovoljno vremena i želje. Takođe, biblioteke mogu biti posebno specijalizovane za jednu oblast (npr. mentalno zdravlje), ali u okviru iste mogu biti ponuđene raznovrsne knjige odnosno životne priče.

Ko sve može biti knjiga

U određenom smislu, svaki čovek je knjiga, međutim, deo žive biblioteke trebalo bi da bude ona osoba o čijem životu većina ljudi gaji određene predrasude, strahove, nedoumice i želi o tome da se informiše. Važno je znati da knjiga ne može biti ona osoba koja sa svojom pričom nije „načisto“ i treba joj vremena da prihvati sve što ona nosi sa sobom.

Knjige prolaze kroz svojevrsne intervjue na kojima stručne osobe uviđaju da li su traume prihvaćene, može li osoba dobro da se nosi sa emocijama koje će se neminovno pojaviti tokom pričanja odnosno čitanja. Cilj nije da knjiga počne da plače ili da se emotivno slomi. Ona mora pokazati spremnost da se nosi sa svim aspektima priče, da zna njen tok i da je u stanju da odgovori na potencijalna pitanja čitalaca. Knjiga može biti LGBTQ osoba, osoba sa invaliditetom, ratni veteran, osoba sa mentalnom bolešću koju je prevazišla ili je kontroliše, nastavnik u školi, spremačica, lekar, osoba koja je pobedila malignu bolest i slično.

O čemu volonteri vode računa

Volonteri treba stalno da budu knjigama na usluzi. Valjalo bi da brinu o tome jesu li knjige spremne za novog čitaoca ili im je neophodan predah. Ukoliko je potrebno, knjizi treba da donesu flašicu vode, slatkiš ili pomognu da ode do toaleta ukoliko postoji potreba za takvom vrstom podrške. Takođe, oni su tu da čitaoce usmere ili upute do njihovih knjiga. Zadaci volontera su višestruki i bez njih događaj jednostavno nije moguć.

Vreme je od velike važnosti. Knjiga ne bi trebalo da priča više od pola sata. Čitaoci imaju pravo da postavljaju pitanja, a knjiga nije u obavezi da odgovori na svako od njih. Između svakog čitanja, knjiga mora imati pauzu od 5 minuta. Kada postoji velika zainteresovanost, knjigu istovremeno može čitati više ljudi, ali je najuobičajenije da se razgovor vodi 1 na 1.

Kada i gde posetiti žive biblioteke

Ne postoji takva organizacija koja u jednakim vremenskim razmacima organizuje ovaj tip događaja. Grupa „Hajde da“ svake godine organizuje radionice na koje se mogu prijaviti svi mladi ljudi do 30 godina. Takođe, žive biblioteke organizuju pojedinačna nevladina udruženja. Preporučljivo pratiti rad organizacija za mlade, kao i udruženja marginalizovanih društvenih grupa.

Živa biblioteka je prepoznata kao moćan alat za prevazilaženje najučestalijih pogrešnih uverenja, destigmatizaciju pojedinih društvenih grupa, razvijanje empatije, učenje prihvatanja razlika i drugačijih stavova. Otvorite um, istražujte i možda uskoro i sami postanete deo jednog ovako važnog događaja.

Kako sve to izgleda možete videti na ovom linku.

Komentari

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Ana Jovčić
25/04/2022
0
komentara