Korisni saveti

Montesori pedagogija – od slobode do discipline

Marija Montesori, jedna od prvih žena doktoranata u oblasti medicine u Italiji, ostavila je veoma dubok trag u pedagogiji i obrazovanju, zalazeći istovremeno i u filozofiju, pedijatriju i dečiju neuropsihijatriju. Rezultat velike posvećenosti pomenutim oblastima interesovanja iznedrio je jedan od najznačajnijih metoda vaspitanja i obrazovanja, prihvaćen i primenjivan širom sveta i dan danas.

montesori

Montesori program, iako u početku fokusiran samo na decu sa mentalnim smetnjama, vrlo brzo se proširio i na program obrazovanja dece bez ikakvih smetnji u razvoju, inspirišući tako Mariju na svoje celoživotno delo – reformu obrazovanja. Ona je oduvek smatrala da je „dete kao kompletno biće, sposobno da razvija kreativne energije i poseduje moralne sklonosti koje je odrasli čovek odavno potisnuo u sebe, čineći ih neaktivnim.“

Od slobode do discipline

Osnovni princip ovog programa ogleda se u slobodi, koja podstiče kreativnost koja je prisutna u samoj detetovoj prirodi, a iz slobode se zatim rađa disciplina. Ovaj program takođe naglašava značaj i vezu između svih živih bića, kao i potrebu da svaka osoba pronađe svoju ulogu, smisao i cilj postojanja u životu. Stoga, Montesori program jasno podstiče detetov osećaj nezavisnosti, smatrajući da dete od rođenja do svoje šeste godine ima tzv. „upijajući um“ i da ta genijalna mogućnost mentalnog upijanja omogućava deci da nauče maternji jezik, usavrše pokrete tela i usvoje odredjene obrasce i pravila. Upravo pokret igra centralnu ulogu u čitavoj priči jer se ličnost formira usklađenim psihičkim i motoričkim sposobnosti.

Naime, kada dete nauči da se kreće prateći svoj određeni cilj koji je povezan sa psihičkom aktivnošću, naučiće i da upravlja sopstvenom voljom i samo tada može postati disciplinovano. Volja se međutim ojačava i razvija metodičkim vežbama, poput „lekcija tišine“u kojima dete doživljava savršenu nepokretnost ili „lekcija čulne percepcije“ gde dete treba da opaža zvuke iz daljine.

Samo onda kada dete bude sposobno da usmeri sopstvenu volju ka nekom cilju, naučiće da sluša i bude disciplinovano.

U učenju Marije Montesori je veoma značajno shvatiti način na koji ona odrešuje pojam discipline, tačnije ona govori o posrednoj disciplini koja se u ovom metodu postiže posrednim putem. Razlikovanje dobrog i lošeg je polazna tačka u formiranju posredne discipline. Često nastavnik misli da je za postizanje voljnog čina dovoljno samo da naredi detetu. Veoma je rasprostranjena iluzija da se molbom ili naredbom traži ono što se ne može imati. Da bi poslušalo dete ne mođe samo hteti nego mora i znati to umeti. Montesori metod u svakom svom delu sadrđi vežbanje volje, što je uslov posredne disciplinovanosti. Dete radi, obavlja koordinisane pokrete sa određenm ciljem, strpljivo ponavlja vežbe i time vežba svoju volju.

Montesori metodologija u praksi pruža mogućnost detetu da sedne i radi sa nečim što ga interesuje duže vreme, čime se razvijaju pažnja i koncentracija, osobine značajne ne samo za školu, već i za život. Dete koje je npr.samostalno uspelo da složi određeni materijal, oseća se zbog toga radosno i ponosno, a dete koje se samostalno brine o sebi i ne traži pomoć odraslih pri npr. oblačenju samostalno je i ponosno. Sve to vreme dete se ohrabruje individualnim pristupom kao vrstom pomoći koja se pruža detetu tokom njegovog samoformiranja. Osvajanje samostalnosti započinje prirodnim razvojem u čijoj je osnovi postavljanje unutrašnjeg reda, a koje se definiše kao dostizanje uzastopnih nivoa nezavisnosti na fizičkom i psihičkom planu.

Montesori ambijent

Kako bi dete postalo svesno potrebe za otkrićima u svom okruženju i povezivanja sa unutrašnjim bogatstvom utisaka i iskustava, potrebno je obezbediti montesori ambijent rastućih interesovanja.
Komponente montesori ambijenta su sledeće:

  • sloboda – znači da dete radi ono što želi izražavajući sebe, svoju posebnost, do granice do koje ne ugrožava drugog. Takođe, da je samostalno, ima privatnost i da je neometano dok radi. U Montesori ambijentu se poštuju pravila kretanja kao što su lagano hodanje, smiren i blag govor, blagi pokreti, strpljivo čekanje na red, poštovanje montesori materijala i svih predmeta i igračaka
  • struktura i red – organizacija materijala je po celinama montesori učenja, materijal je na visini pristupačnoj deci. Svaki materijal/predmet ima svoje mesto, poštuju se pravila za korišćenje istog, a vaspitač/nastavnik je model za poštovanje strukture i reda ambijenta
  • realnost i priroda – montesori materijali i predmeti su izrađeni od prirodnog materijala i koriste se predmeti, a ne njihova imitacija
  • lepota i atmosfera – ove komponente odlikuju urednost, smirenost, atmosfera koja je podsticajna i koja pruža mir i relaksaciju
  • zajednički život – predviđa zajedničko donošenje pravila ponašanja dete-dete i dete-vaspitač 

Montesori vaspitač/nastavnik

Montesori vaspitač/nastavnik ima jasnu ideju da se detetu ne daju znanja o osobinama stvari i predmeta. Njegova akivna uloga se premešta na aktivnu ulogu deteta. To ne znači da se nastavnik oslobađa rada, nego će staviti akcenat na jedan složeniji zadatak bez kojeg ne postoji montesori praksa. To je posmatranje aktivnosti deteta i praćenje njegovog razvoja. Nastavnik mora verovati da će učenik pokazati svoju pravu prirodu onda kada otkrije aktivnost koja ga privlači. Treba pažljivo da uoči ovaj momenat jer se na njega gradi sposobnost koncentracije. To je jedan od ciljeva u koji nastavnik treba da uloži svu svoju energiju.

Teškoća koja se javlja u nastavniku je upravo rad na sebi radi promene uloga. Uloga montesori nastavnika je delikatna i mnogoobrazna – nisu potrebne reči, energija vikanja i nadvikivanja, strogost. Sasvim suprotno: mudro i obazrivo posmatraje, opsluživanje, priticanje u pomoć, odstupanje, ćutanje…

Teorijska priprema montesori nastavnika obuhvata:

  • proučavanje značenja pojmova koji su važni za orijentaciju u praksi,
  • dugo samostalno vežbanje montesori vežbi, iskustveno registrovanje teškoća i zanimljivosti koje sadrže materijali,
  • naučene tehnike posmatranja
  • posedovanje znanja o interakcijama sa roditeljima

Neka od praktičnih saveta za montesori nastavnika su:

  • -pomno brinite da okruženje bude savršeno čisto, uredno i organizovano
  • -ulepšajte ga bojama, a ako je moguće i šivenjem
  • -pokazujte praktične veštine i to smirenim i preciznim pokretima kako bi deca mogla da ih ponove
  • -stavite dete u podsticajno okruženje i zatim se sklonite u stranu odakle ćete ga posmatrati, ne prekidajući ga. Tek kad primetite da nekom treba pomoć vratićete se među njih
  • -slušajte decu i reagujte na njihova obraćanja
  • -ne prekidajte ih u radu
  • -uvažavajte decu i nikada ne ispravljajte one koji greše (učite učenje, a ne ispravljanje)
  • -poštujte one koji se odmaraju i posmatraju druge kako rade, ne uznemiravajte ih niti primoravajte na posao
  • -budite neumorni u nuđenju rada onima koji ga odbijaju i u podučavanju onih koji još nisu naučili
  • -podstičite tihom budnošću, ljubavlju, prisustvom i nežnim glasom
  • -neka oni kojima ste potrebni osete vaše prisutstvo, a za one kojima trenutno niste potrebni, budite neprimetni
  • -budite nevidljivi za one koji su sopstvenim trudom završili posao i koji pružaju nadahnuće drugima

Montesori vaspitač/nastavnik u većini slučajeva radi jedan na jedan sa decom, ali najveći napredak je primećen kada deca rade međusobno. U montesori školama vaspitač/nastavnik nije jedini koji podučava decu, već i starija deca često pomažu mlađima učeći ih kako da savladaju pojedine veštine. To je posebna lepota koja program Marije Montesori odlikuje.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button