Da li znate koje su karakteristike stiha u savremenoj srpskoj poeziji?

Ljubitelji poezije! Da li ste ikada razmišljali o novinama u pogledu forme i sadržine stiha koje je donela savremena poezija i savremeni stvaraoci? Ako uporedimo poeziju romantizma, moderne, avangarde, na jednoj strani, i savremene književnosti, na drugoj, videćemo velike promene u samom stihu.

Kada je u pitanju savremena srpska poezija možemo reći da je to polje novih, heterogenih poetičkih shvatanja i postupaka. Novo doba i društvene okolnosti zahtevaju i bude i savremenom pesniku nove čežnje i stavove. Oni se ogledaju ne samo u njihovoj viziji života i stavu koji zauzimaju već i u pesničkom jeziku, tonu i postupcima oblikovanja pesme.

U novije doba razvoj stiha pretrpeo je mnoge promene. Pesnički jezik se menjao tako što su postepeno ukidana ograničenja koja su postojala u ranijim epohama. Setimo samo početka moderne i stihova Milana Rakić, Alekse Šantića i Jovana Dučića. Isto se dešavalo kako na polju jezika, tako i na ritmičkom planu.

Promena stiha je svakako opravdana, jer onako kako su se menjali zahtevi vremena i kulture tako se menjala i poezija.

Pojedini stihovi naših velikih pesnika, kao što je Raša Livada, da nisu izrečeni na nov način, na koji je to radio Livada, ne bi dobili ovakvu punoću i oslikali stanje društva u savremenom vremenu. Ako uzmemo, kao primer, Livadinu zbirku pesama Karantin videćemo jedan primer novog stiha u srpskoj poeziji. Livadini stihovi su razorene strukture, vrlo često dolazi do lomova stihova što je razlog da ih okarakterišemo kao “elastične stihove”.

Takođe, Novica Tadić je jedan od savremenih pesnika koji je od samog početka pisanja poezije bio slobodan. To bi značilo da nije imao metričkih ograničenja. Tadićevi stihovi su bez rime, a ukoliko ona postoji to je na onim mestima gde dolazi do ponavljanja. Za poeziju Novice Tadića karakteristične su i pesme u prozi koje takođe sadrže liričnost, samo u onoj granici da bi se svele pod poljem poezije, ali više je tog retoričkog u njima.

U Tadićevoj poeziji vidimo kako se stihovi na nekim mestima toliko produžavaju da su na granici između stiha i rečenice, odnosno između poetskog i proznog.

Jezik u poeziji Novice Tadića blizak je izgovornom, narodnom. Ritam je usporen (posebno kod dugih stihova koji prelaze u retoričnost).

Mnogi teoretičari ovakvu prirodu stiha Novice Tadića tumače kao njegovo umetničko shvatanje stvarnosti. Česta pojava u Tadićevom stihu je elipsa, koja nije nikakva borba sa tradicionalnim stihom. Ona je izraz pesničkog subjekta koji se nalazi u jednom egzistencijalno ugroženom stanju. Upravo je u takvim “zbijenim” stihovima Tadić pružio mnogo sadržaja. Na primer pesma Kezilići u kojoj nema glagola, ali ima zbivanja. Tadićevi stihovi su aktuelni stihovi, ma u kom trenutku budu bili čitani, oni će biti aktuelni. To je jedna od karakteristika savremene srpske poezije. Ritam Tadićevih stihova više je prozni. To pokazuje i spajanje kraćih stihova iz jedne pesme sa novim i nastajanje dužih koje kao takve objavljuje u novijim izdanjima njegovih Sabranih pesama.

“Elastičnost stihova” možemo videti i na primeru pesama Radmile Lazić, posebno u njenoj zbirci Doroti Parker Bluz. Ako pogledamo pesmu Evergreen videćemo da je stih slobodan. Bez ikakve je rime, a jezik je nalik uličnom slengu, gde ima i vulgarizama.

Dosta mi je vaših otežalih zadnjica,
Podvaljaka, podočnjaka, pobačaja.
Vaših dijeta, depilacija, ondulacija.
Vaših dekoltea, visokih potpetica,
Šliceva, i ostalih udica.
Dosta mi je te nožice ispod stola,
Tog pogleda ispod oka.
Licitiranja i rasprodaja:
Ko-će-kome, Ko-će-koga.
Dosta mi je vaših aperitiva i deserta
Mladih stršljenova i bezopasnih bumbara –
Vaših slatkih otrova.
Na smrt voljenih i ljubavi do kraja života.

Stihovi su imerativnog karaktera, upućeni ženama, što je u skladu sa poetikom i zastupanjem feminizma pesnikinje Radmile Lazić. Ne postoji pravilo kada se stihovi smenjuju, ali primećujemo da se u jednoj strofi smenjuju i kratki i duži stihovi. Još jedan od savremenih pesnika čiji stih možemo posmatrati jeste Alek Vukadinović. Za razliku od prethodno navedenih pesnika, u poeziji Aleka Vukadinovića imamo strofičnu i ritmičku organizaciju stihova.

Savremeni stihovi, iako po mnogome drugačiji od tradicionalnih stihova velikih pesnika nikako nemaju manju estetsku vrednost. Upravo oni su izraz vremena u kojem su nastala i svakim danom nastaju.

Ljubitelji poezije, čitajte savremene pesnike i njihove “elastične stihove” i što je važnije od toga, volite ih. Neka vaša ljubav bude zarazna i umesto aktuelnog covid 19 neka ona zavlada svetom i čovečanstvom. Možda postanemo svi zaljubljenici u poeziju, a samo zaljubljenici u poeziju imaju hrabrosti da ljubav priznaju celom svetu. Ponekad drsko, malo bezobrazno, možda se omakne i neka psovka, obojeno nežnošću i kada liči na mržnju. Ali, to je poezija, to je ljubav.