Bašta sljezove boje i Porodični ciklus – iz književnosti za decu

Ana Jovčić
0

Ova dva velika pisca stvaraju pomenuta dela o kojima će u ovom tekstu biti reči, u veoma bliskom periodu oko sedamdesetih godina prošlog veka. Danilo Kiš je rođen u Subotici 1935. a preminuo u Parizu 1989. godine. Branko Ćopić, s druge strane, rodio se 1915. u Bosanskoj Krajini a preminuo u Beogradu 1984. godine. U ovom tekstu, nećemo se baviti poređenjem ovih dveju zbirki pripovedaka. Povezujemo ih po blizini vremena nastajanja, ali i formi zbirke pripovedne proze za koju su se oba pisca opredelila.

Prikazivanje infantilnog dečijeg sveta, kao i događaja iz tog prvog perioda života približavaju ove zbirke pripovedne proze tematski, ali i kompoziciono. Rat je još jedna tema koja ih povezuje te vas usmeravamo da čitajući ove osvrte prepoznate sličnosti i razlike njihovih poetika i tematsko-motivskog sklopa zbirki.

O Kišovom ,,Porodičnom ciklusu“

Porodičnu trilogiju Porodični ciklus, Kiš ironično naziva i porodičnim cirkusom što itekako možemo smisaono povezati sa tematsko-motivskim elementima pojedinih priča. Ova zbirka je nastala kao druga po redu u ciklusu 1969. Godine. Prethodila joj je „Bašta-pepeo“ iz 1965. Dok je „Peščanik“ završen 1972. Godine

bašta

Kako hronološki čitati porodičnu trilogiju?

Prema smislu, Rani jadi su na početku Porodičnog ciklusa. Nakon njih čitamo Baštu-pepeo a za kraj ostavljamo Peščanik.

Osobine porodične trilogije

Trilogija na različite načine, na osnovu žanrovskih odlika, kao i pripovedačkih perspektiva, obrađuje sudbinu porodice Eduarda Sama, Andreasa Sama, kao i njegove majke i sestre. Oni su tokom 2. SV. Rata obeleženi kao Jevreji. Vrhunac zbivanja nastaje onda kada saznajemo da je Eduard Sam stradao u Aušvicu. Postavljaju se različita pitanja Andreasa Sama. On traga za ocem, kako za onim biološkim, tako i za autoritetom. I u Kišovoj autobiografiji pronalazimo da je njegov otac jevrejskog porekla, iz Mađarske, dok majka potiče iz Crne Gore. Mnoge priče kao što je priča Igra iz Ranih jada progovaraju o ponornicama krvi, o nasleđu koje se prenosi s pokolenja na pokolenje.

Rani jadi su, prema nekim kritičarima, skice u bloku, u boji. Bašta-pepeo jeste crtež grafitom na platnu preko kojeg su došle tamne boje Peščanika. One su prekrile konture iscrtane grafitom. Skice iz bloka, prestaju već da imaju ikakav smisao. Dakle, prema likovnom određenju, Rani jadi su skice u bloku, Bašta-pepeo – crtež grafitom, a zatim na kraju dolaze tamne boje Peščanika.

Karakteristično za Kiša je to da jedna knjiga ne anulira, ne poništava drugu. Ista priča varira na različite načine. Pojedini događaji i likovi samo bivaju drugačije osvetljeni kroz različite pripovedačke perspektive.

Služeći se infantilnom perspektivom pripovedanja, maestralno uspeva teške momente da prikaže gotovo trivijalno. Reč je o svakodnevici dok o ratu nema govora. Implicitni autor se iščitava iz samog teksta kao pripovedno ja. To je, valja razumeti, drugo ja u odnosu na autora i njegova svojevrsna maska. Koliko god da je u dela utkano autobiografskih momenata, Andreas Sam nije Kiš.

Stiče se utisak da ja iz dečijeg sveta u zbirkama ,,Rani jadi’’ i ,,Bašta sljezove boje’’ Branka Ćopića, nije ja koje pripoveda o svetu detinjstva u njima.

Događaji, dakle, u sva 3 dela cirkusa nisu dati linearno. Ono što je važno za „Peščanik“ i „Bašta-pepeo“, javiće se već u „Ranim jadima.“ U pripoveci „Iz baršunastog albuma“ susrešćemo se sa nekom vrstom arhive koja se nosi. Na nekoliko mesta u „Peščaniku“, javlja se pitanje o porodici. Pronalazimo zapitanost nad tim kome on to piše, kao i šta će biti sa njegovim beleškama. U „Peščaniku“, Eduard Sam predviđa mogućnost da bi njegov sin mogao na svet izdati njegove beleške i dnevničke zapise. Njegov otac u „Peščaniku“ sve vreme piše jedan spis pod nazivom ,,Kondukter autobuski, brodarski, železnički i avionski.“ Ovaj spis, pored ostalih, Andreas Sam nosi sa sobom u „Ranim jadima“ kada se seli sa porodicom iz svoje „Ulice divljih kestenova.“

,,Bašta sljezove boje“ B. Ćopića

Ovo Ćopićevo delo kompoziciono je razdeljeno na dve grupe pripovedaka. Jedna je smeštena pod naslovom „Jutra plavog sljeza“, a druga je naslovljena „Dani crvenog sljeza.“ Okrenimo se likovnoj umetnosti i tamo potražimo simboliku ovih boja. Naime, plava boja bi oličavala nevinost, prepletenost sna i jave, ono detinje i bezazleno. S druge strane je crvena boja koja simbolizuje zrelost, ali i krv preko tematike rata. Stoga, „Dani crvenog sleza“ menjaju kontekst čitanja prvog dela, tog infantilnog i detinjeg doživljaja sveta. 

bašta

U čitavu zbirku uvodi nas čuveno pismo Ziji Dizdareviću koje Ćopić zapravo upućuje čitaocu. Zatičemo neposredno, prisno obraćanje u istom. Ćopić uspešno, preko ambijenta i likova, sabira priče u pripovedačke cikluse. Kohezione veze uspostavljene između tih ciklusa uviđamo u tematici koja je srodna, likovima koji se ponavljaju, kao i motivima koji variraju.

Mnogo je priča savršeno povezano poetičkim i funkcionalnim naslovom zbirke. U naslovu je data umetnički sugestivna slika. U sintagmi „Bašta sljezove boje“, uočavamo odsustvo boje, za razliku od naslova unutrašnjih ciklusa gde je plavi slez u vezi sa jutrima, a crveni sa danima. 

Kome je posvećena ,,Bašta“?

„Bašta sljezove boje“ posvećena je Ziji Dizdareviću, književniku i Ćopićevom prijatelju ubijenom u koncentracionom logoru u Jasenovcu. Ova je posveta u obliku pisma ujedno i predgovor zbirci. U istom pismu, pomenut je i Goran. To je, ustvari, Ivan Goran Kovačić, autor poeme „Jama.“

Nailazimo na metaforičnu i simboličnu rečenicu „Žurim da ispričam zlatnu bajku o ljudima.“ Pominje i Gabrijela Garsiju Lorku, koji je ubijen u Španskom građanskom ratu bez suđenja. Govori o sopstvenoj i Zijinoj zanesenjačkoj prirodi koja ih toliko povezuje.

I kod Kiša, kao i ovde, kao hronotop se uočava bašta. Ovaj prolog oslikava surovu realnost koja je oštro suprotstavljena svetu priča. Stvarni svet je pun pretnji i straha. Već tu se u tekst uvodi semantička struktura detinjstva koja se uspostavlja kao simbol egzistencijalne čistote i nevinosti. 

Bašta i simbolika boja

Crvena boja asocira na komunizam, krv, kao i raspeće Hristovo. U naslovu koji obuhvata oba ciklusa ne pronalazimo konkretizovanu boju. To je izraz svojevrsnog bunta i zapitanosti: može li se biti jedinstven? Zašto se mora konkretizovati način na koji percipiramo svet? Ako je za nas lično vuk zelene boje, zašto je to nekome problem? Zbog čega ne bismo smeli u svojoj mašti zadržati sopstvene boje?

Ovime se postavlja važno pitanje – može li se biti samostalan, originalan, maštovit i drugačiji u odnosu na ono što govori autoritet? Kada dođe bilo koja totalitarna vlast, pojedinac nema prava na slobodno mišljenje. Plava boja je boja detinjstva pa u prvom delu nailazimo na plavu boju Grmeča. U „Jutrima plavog sljeza“, aktivni je tvorac i učesnik pripovedno ja, pa pripoveda iz perspektive deteta. Uočljivo je osećanje zaštićenosti, što se menja u drugom ciklusu. 

Ciklizacija zbirke

Ciklizacija je osnovni obrazac koji određuje naraciju. Ciklus se formira asocijativnim vezama između motiva. Centralni hronotopi su detinjstvo u prvom, a revolucija u drugom ciklusu zbirke. Oni dobijaju svoje hromatske ekvivalente u vidu boja, plave odnosno crvene.

U prvom ciklusu, detinjstvo je centralni motiv na koje se ostali samo nižu čime se kontrastira lepota tadašnjeg vremena nasuprot crnilu u kojem se danas živi.

U „plavom“ ciklusu dominiraju prostorne odrednice kao što su bašta, mlin, kuća… Time se apsorbuje mitsko vreme. Govori, naposletku i o propasti prostora. Završava se kao urušena topografija. On ne uspeva iznova da sagradi delove detinjstva.

Tek kada se posvetite ovim vrsnim zbirkama naše književnosti, shvatićete da o njima ima mnogo da se kaže, ali se mnogo više od toga, ima osetiti i doživeti maštom i otvorenim umom. Pre svega, u čitaocu i dalje mora kucati ono iskreno dečije srce. Književni kritičari štošta pronalaze u njima i ocenjuju na sopstvene načine, najčešće veoma pozitivno. Ipak, samo će čitaoci iznova kroz svoje doživljaje ovih svetova, oživljavati junake i događaje koji povezuju niti zbirki pripovedne proze o kojima je ovaj osvrt pokušao da nagovesti nekoliko važnih činjenica.

Komentari

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Ana Jovčić
30/05/2022
0
komentara