Kako da poboljšate artikulaciju i govorne sposobnosti u šest jednostavnih koraka?

Komunikacijske sposobnosti su važan ili još preciznije – jedan od najvažnijih segmenata života svih nas. Čovek je izmislio jezike kako bi se lakše sporazumevao sa drugim čovekom, a kako je proces evolucije neminovno išao napred, čovečanstvo postajalo naprednije, svest o mnogim stvarima se menjala, tako su i jezici napredovali i komunikacija između ljudi se podizala na mnogo veći nivo. 

Način komunikacije koji se odvija danas između vas i vaših roditelja drugačiji je od komunikacije koju je vaš roditelj imao sa svojim roditeljima i tako dalje, a to je samo jedan od mnogih elemenata koji pokazuje da je jezik (pritom ne misleći na jezik kao organ) nešto što evoluira i što se konstantno menja u skladu sa trendovima, promenom svesti ljudi, bontonima i novim ‘nepisanim’ pravilima života.

Komunikativan tip osobe u suštini podrazumeva osobu koja se u verbalnoj komunikaciji snalazi fenomenalno, otvorena je, pristupačna, artikulisana, bez preteranog zastajkivanja u govoru, dikcijski savršena. Neki, ako ne i svaki od nabrojanih elemenata u zavisnosti je i od određenih parametara na koje možemo i ne možemo uticati. Jedan od njih je inteligencija, potom dikcijske sposobnosti i pravilno izražavanje, zatim i karakterna osobenost određene osobe. 

Stidljivim i introvertnim osobama je teško biti komunikativan u situacijama u kojima se ne osećaju dovoljno komforno da iznose svoje mišljenje, a kada ih se stavi u jednu takvu situaciju, često kao posljedicu dobijemo ‘brljanje’ u govoru, loše izgovaranje reči ili čak nemogućnost povezivanja prosto proširene rečenice. S druge strane, postoje osobe i koje nisu inteligentne dovoljno da oblikuju misao u toku govora i da kažu ono što misle na smislen i artikulisan način. Inteligencija je prirodan i urođeni faktor na koji se ne može uticati, no to nije slučaj i sa komunikacijskim sposobnostima koje se mogu popraviti u meri potrebnoj da budete razgovorniji, komunikativniji i artikulisaniji.

1. Slušajte sebe kako govorite

‘Are you talking to me? Are you talking to me? Well, I am only person here…’. Ako ne poznajete referencu onda ćemo vam kao filmski ljubitelji preporučiti da ukucate Taxi Driver u guglu i pogledate jedan od kultnih filmova legendarnog Roberta De Nira i scenu u kojoj stoji pred ogledalom i ponaša se onako kako smo se barem jednom, a sigurno i više puta u životu svi mi ponašali kada se nađemo sami u sobi. No, zašto takve situacije ne pokušati iskoristiti da unapredimo sebe? Da, većina mrzi slušati sebe kako govori, često smo nezadovoljni kako izgledamo, no ako ne možemo takve situcije blokirati i zanemariti kada smo sami sa sobom, kako ćemo kada razgovaramo s nekim drugim?

Dakle, pričajte sa sobom u ogledalu i obratite pažnju kako izgledate i kako pričate, analizirajte otvoreno ono što vam se ne sviđa i što bi želeli popraviti, a onda to popravite i ponavljajte sve dok vam ne uđe u memoriju i ne postane prirodno.

Više od svega, zamislite da je pred vama druga osoba i probajte se osećati što komfornije dok to radite, ukoliko ste introvert pomoći će vam da taj osećaj prenesete i u situacije sa vašim prijateljima ili nepoznatim osobama u trenucima kada ste u javnosti. 

2. Obratite pažnju na brzinu vašeg govora

Bez obzira da li se u životu divili sportskim, muzičkim ili filmskim zvezdama ili čak nikome od njih, sigurni smo da postoje osobe koje uživate slušati kako pričaju o bilo čemu. Nemoguće je oteti se utisku da zaista imaju ljudi sa nevjerovatnim govornim i komunikativnim sposobnostima koji svojim rečima i načinom na koji pričaju opijaju voditelje, gledatelje, devojke, drugove, drugarice. Želite biti kao te osobe? Analizirajte ih i ono što primetite da vas u njihovom načinu razgovaranja očarava PRIMENITE na sebi.

No, kako da to uradite ako ne znate gde grešite, šta ispravno ili pogrešno radite? Lako, za početak pratite brzinu vašeg govora. Otkucajte tekst od 160 reči, upalite kameru i snimajte se dok čitate/govorite naglas vašom uobičajenom brzinom pričanja. Prema mišljenju stručnjaka normalno je da tekst od 155 do 175 reči pročitate i izgovorite za jednu minutu, a ako vam treba više ili manje, znači da presporo ili prebrzo pričate. 

3. Izbacite ‘filler’ reči iz govora

Pojedine engleske reči je teže prevesti na srpski zbog gubljenja konteksta, ali filler u suštini označava one reči koje služe za popunjavanje rečenica u govoru. Dakle, reči poput um, hmm, ovaj, onaj i slične. Znate i sami da je osobe koje u toku govora često ponavljaju istu reč jako mučno slušati duže vreme i da čak iako ste pacifista dobijete želju da pobegnete od njih pre nego im saspete zube u grlo. Zato nemojte biti jedna od tih osoba.

Potrudite se da nađete adekvatne vezne rečenice kao zamenu za takozvane ‘filler’ reči i vaše govorne sposobnosti izgledat će mnogo naprednije. Dakle, istrenirajte se tako da u trenucima kada osećate potrebu da zastoje u rečenicama povežete sa jednom od gore navedenih reči pronađete alternativnu veznu rečenicu. 

4. Dišite i ne trudite se da naglašavate svaki slog

Pravilno disanje je bitno u svakoj radnji koju radimo, bez obzira bila reč o sportu, pevanju ili o artikulisanom pričanju. Ako pokušavate da plivate bez pravilnog i pravovremenog ispuštanja i uzimanja daha, umorićete se brže, a željeni rezultat nećete postići. Ako probate da pričate bez da smirite puls i uzmete dah između rečenica, izgledaćete neprirodno. Nećete imati željenu intonaciju niti moći naglasiti reči koje želite i koje biste trebali. Teško je, ali pokušajte se smiriti pre onoga što želite reći. Ostvarite kontrolu nad sobom, svojim disanjem i fokusirajte na izgovor onoga što želite reći.

Zapamtite, kada vežbanjem ono što vam je neprirodno pretvorite u prirodno, vi ste već promenili sebe i vaše nove sposobnosti su u vašoj mišićnoj memoriji.

Prepustite im se instinktivno i ne razmišljajte previše o njima, jer vas  razmišljanje može dovesti u paniku. Kada ste se sami uverili da nešto možete, nema razloga da u to sumnjate. Dišite i radite ono što već znate. Također, ne trudite se da naglašavate svaki slog, kvalitetna dikcija i artikulisano izražavanje ne podrazumeva tendenciju da svaki slog bude posebno istaknut.  

5. Razmislite šta želite reći

Nemojte se zbuniti što vas sada podstičemo da razmišljate, a u prethodnom pasusu smo vam govorili da to ne radite. To je ujedno i jedan mali trik koji smo postavili da bi videli koliko dobro čitate i razumevate pročitano. Ako ne možete na pravilan način pročitati ono što smo napisali, teško ćete moći primeniti na sebi ono što pročitate. Razmišljanje o onome što ste već savladali je nepotrebno, jer vas vodi u nedoumice oko nečega što ste već savladali. Nedoumice vode u okolevanje, okolevanje u nesigurnost, a nesigurnost u greške. Bespotrebno.

Ako ste nešto savladali i dokazali sebi da to možete, reagujte instinktivno jer te sposobnosti su već u vašim instinktima. No, razmišljanje o tome možete li nešto i razmišljanje o onome šta trebate reći su dva različita pojma. I dok vam razmišljanje u prvom pojmu savetujemo da izbacite, razmišljanje u drugoj situaciji apsolutno vam savetujemo da zadržite.

Vlasnik ste svojih reči i misli sve dok ih ne izgovorite, zato razmislite šta želite reči. Niko ne voli osobe koje govore sve što im padne na pamet, zato nemojte biti jedna od njih. Udahnite, razmislite o onome što želite reči, a onda to recite samo ako procenite da trebate. Kakav god efekat to ostavilo na vašeg sagovornika, uvek je bolje da kažete ono što je plod razmišljanja, a ne čiste nagonske reakcije.

6. Suočite se sa svojim slabostima

Malo šta nas u životu boli kao spoznaja da imamo slabosti, a još teže nam ide suočavanje sa njima. Priznajte, radije bi da ih pokrijete ćebetom, kamuflirate i zaključate u najsigurniji sef na svetu da ih niko ne vidi. No, realnost funkcioniše na drugačiji način. U naše slabosti se uveravamo svakodnevno, a verovatno i ljudi oko nas mnogo više nego što bi mi to želeli. To ne mora biti nužno ni loše. Na kraju svega svi smo ljudi i kada razmišljate o svojim slabostima nikad nemojte zaboraviti da i verovatno osobe oko vas muče isti problemi. Okej, možda vam slabosti nisu iste, ali nisu ni vrline. Možda je ono što je vama vrlina, njima slabost i obrnuto.

Slabosti svi imamo i uvek ćemo ih imati, ali suočavanje sa njima je jedini način da uspemo i rešiti neke od njih. Neke su rešive, neke nisu, one koje nisu prihvatite, a one koje jesu nastojte promeniti. Svako rešenje problema zahteva identifikaciju istog, a jednom kada problem identifikujete, kreirajte plan i kako da ga rešite.
Ako znate šta trebate popraviti na sebi da bi bili komunikativniji govornik, kreirajte plan kako da to i ostvarite.

Postavite sebi zadatke i pratite ih, svaki dan odvojite da naučite i savladate neki novi izazov. Ako izaberte ponedeljak da savladate eliminaciju ‘filler’ reči iz vašeg govora, u utorak se fokusirajte na disanje između rečenica. U sredu radite na rečima čiji izgovor vam teže ide, četvrtak podredite brzini vašem govora i gestikulacijama tokom istog. Snimajte se, slušajte, gledajte, menjajte i vežbajte ponavljajući taj ciklus sedmicama ili mesecima, sve dok vaša artikulacija i komunikacija ne postane onakva kakva želite da bude. 

Popravite samopouzdanje! Vi to možete!