Slovenska mitologija i mitovi
Slovenska mitologija i mit je sveta priča o bogovima i fantastičnim bićima, kao i herojima obdarenim natprirodnim moćima.
Nastaje u dalekoj prošlosti, kao posledica čovekove potrebe da objasni svet oko sebe, njegov nastanak, prirodne pojave i kosmičke zakone.
Kako je radoznalost osobina karakteristična za sve ljude, tako se i mitovi javljaju u najrazličitijim kulturama širom sveta. Ovaj tekst baviće se slovenskom mitologijom i drevnim verovanjima naših predaka.
Istorijski razvoj slovenske mitologije
Za razliku od mnogih drugih mitologija sveta, ne postoje primarni istorijski izvori koji bi posvedočili o najranijim verovanjima slovenskih naroda.
Ono što je danas poznato, pretežno se saznaje iz spisa srednjovekovnih sveštenika, nastalih u periodu pokrštavanja slovenskog stanovništva.
S obzirom na manjak primarnih izvora, istorija do danas nije u potpunosti utvrdila tačan tok razvoja istorijskih događaja.
Ipak, pojedini teoretičari prve začetke slovenske mitologije vezuju za pozni neolit, odnosno za četvrti milenijum pre naše ere.
Nakon podele prasloveskih plemena na Istočne, Zapadne i Južne Slovene, svaki narod je vremenom razvio svoja lična verovanja i mitove, bazirane na zajedničkoj praslovenskoj mitologiji.
Interesantno je da se pojedini elementi mitologije i tradicije Istočnih Slovena u velikoj meri poklapaju sa određenim aspektima iranskih verovanja.
O bogovima slovenske mitologije
Kao što je već napomenuto, slovenska religija i mitologija imale su svoje varijacije koje su zavisile od geografskog podneblja.
Veliki broj poznatih informacija o slovenskoj religiji potiče iz zapisa nastalih za vreme pokrštavanja slovenskog naroda.
Jedan od najvažnijih takvih dokumenata jeste Novgorodska hronika iz 12. veka nove ere. Ovaj dokument detaljno opisuje verovanja Kijevske Rusije, prve istočnoslovenske države formirane oko grada Kijeva krajem devetog veka.
Usled nedovoljnog broja istorijskih izvora, nije u potpunosti utvrđeno da li je slovenska religija imala organizovan panteon bogova poput drugih indoevropskih naroda, niti se sa lakoćom može odrediti vrhovno slovensko božanstvo.
Ono što je izvesno jeste da su slovenski narodi verovali u različita božanstva, a svoje poštovanje iskazivali su ritualnim igrokazom.
Takođe, za pojedine slovenske bogove karakterisitična je dualnost – dva boga predstavljaju dve suprotne sile, kao deo jednog te istog koncepta.
Kada se govori o bogovima slovenske mitologije, zanimljivo je napomenuti da su Sloveni nakon pokrštavanja sačuvali mnoge elemente svojih verovanja i implementirali ih u hrišćanstvo.
Perun: bog groma, munje i neba
U slovenskoj mitologiji, Perun je bog groma, munje, neba i rata. Prema verovanju, jedno sveto hrastovo drvo činilo je dom svih bića.
Gornje grane predstavljale su nebesa, stablo i donje grane činile su carstvo ljudi, a koreni podzemni svet. Perun je živeo na najvišim granama, kako bi mogao da promatra sva dešavanja koja su se odvijala ispod njega.
Vernici su mu, shodno tome, podizali hramove na visokim mestima – poput planinskih vrhova, ili, pak, u hrastovim šumama.
Perun je predstavljen kao čovek srednjih godina koji je u ruci uvek nosio strele. Vernici su ga prizivali prilikom polaganja različitih zakletvi, verujći da kažnjava izdajnike.
Prema zapisima, ispred njegovog kipa u Novgorodu, u njegovu slavu danonoćno je gorela vatra od hrastovog drveta.
Biljka posvećena ovom bogu je perunika, za koju se verovalo da čuva kuću od groma, požara i svake nesreće.
O širokoj rasprostranjenosti Perunovog kulta svedoče i sami nazivi različitih geografskih pojmova, koji u svom nazivu sadrže Perunovo ime. Nakon pokrštavanja, Sloveni su Perunov lik i preneli na Svetog Iliju.
Veles: bog useva
Kada se govori o bogovima slovenske mitologije, treba istaći da je, pored Peruna, Veles jedini bog poštovan od strane svih slovenskih naroda.
Postoje brojne legende o Velesu koje mu dodeljuju različite uloge.
On se smatra bogom useva, stoke, mudrosti, proricanja, zaštitnikom pastira, ali i vodičem duša mrtvih. Predstavljen je na dva različita načina: kao snažan, rogat mladić, ili kao sedi starac koji u ruci drži pastirski štap.
Kao bog stoke i useva, neophodnih za opstanak naroda, Veles je bio povezan sa preživljavanjem i samim tim je zasluživao veliko poštovanje.
Prema mnogim predanjima, Veles je bio zakleti Perunov neprijatelj. Veruje se da je Veles ukrao Perunu njegova stada, ženu i podanike, čime je njihov sukob započet.
Prema drugoj legendi, borba između Peruna i Velesa je metafora za večnu borbu neba i zemlje – iako Perun pobeđuje, Veles se neprestano vraća.
Treća legenda kazuje da, nakon Perunove pobede, Veles biva proteran u podzemni svet koji postaje njegov novi dom.
Ova priča je verovatno osnovno izvorište verovanja da je Veles vodič duša mrtvih. Preuzimanjem hrišćanske vere, sloveni Velesovu ulogu dodeljuju Svetom Vasiliju, a srpski narod Svetom Savi.
Svarog: Svevišnji bog sunca
Iako je poštovan kao bog sunca, čuvar vatre i zaštitnik kovača, Svarog je važio za gospodara svih bogova. Zbog ovoga, mnogi teoretičari smatraju da je Svarog zapravo najviše slovensko božanstvo.
Interesantno je da su vernici Svaroga nazivali ,,Svevišnji”, kako Srbi i danas nazivaju svog hrišćanskog boga. U korenu imena ovog božanstva nalazi se reč svar, koja se prevodi kao sunce.
Za Svaroga se vezuju i različiti mitovi stvaranja sveta. Prema predanju, on je stvorio zemlju i postavio 12 stubova koji su pridržavali nebeski svod.
Iskovao je i zvezde – zvezdani točak koji obrće njegov brat Perun. Iskovao je i sunce i poklonio ga nebesima.
Kada je svet bio stvoren, odveo je svoju ženu na zemlju i pokazao joj plodove svog rada. Nakon šetnje, boginja je zaspala na granama jednog drveta i utonula u dubok san.
Sanjala je bića, veoma nalik na bogove, koja hodaju zemljaskim tlom. Čuvši viziju svoje supruge, Svarog otkorača do obližnjih stabala i od njih sačini ljude.
Od hrasta nastade muškarac – Dobravko, a od lipe žena – Ljubljanka. Svarog im potom kaza da je njihova dužnost da sačine potmstvo koje će nastanjivati zemlju i samostalno krojiti svoju sudbinu. Iskova im prvu burmu, venčavši ih, istovremeno postavši i zaštitnik braka.
Iako je stvorio sunce, podučio ljude tajnama vatre i kovanja, prema pojedinim istorijskim izvorima ulogu boga sunca i boga vatre preuzimaju njegovi sinovi Dažbog i Svarožić. Svarogov simbol bilo je sunce – slovenska svastika sa osam krakova.
Predstavljen je sedeći na prestolu, poput kralja. Na prsima je imao orla, a u rukama dva žezla koja su simbolisala sunce. Na glavi je često nosio šlem sa bivoljim rogovima.
Vesna: boginja proleća
Kada se govori o bogovima slovenske mitologije, nikako ne treba zaboraviti Vesnu, boginju proleća i mladosti.
Vesna je bila omiljena boginja među narodom, budući da je svojim dolaskom stanovništvu nužno ulivala toplotu i radost.
Vladavina Morene, boginje zime, Vesninim dolaskom bila bi obustavljena. Kao što je slučaj sa borbom Peruna i Velesa, ni sukob između Morene i Vesne nikad nije okončan.
Ove sile će se večno smenjivati i međusobno dopunjavati, poput smene dana i noći i godišnjih doba. Ipak, zima je u ovo doba bila povezivana sa smrću, budući da je hladno vreme značilo glad i bolest.
Za razliku od Morene, Vesna je svetu darovala zelenilo, cvetanje, ukusne plodove i prijatnije uslove za život. Slovenski narod ju je zbog toga veoma voleo i poštovao.
Kao što je već poznato, ime Vesna je veoma zastupljeno među devojčicama slovenskog porekla. Boginja Vesna je zračila mladošću i radošću, te su majke često birale ovo ime, u nadi da će njihove ćerke biti barem upola vesele i lepe.
O Vesninoj svetlosti govori i činjenica da na staroindijskom, reč ,,vas” iz korena Vesninog imena znači ,,biti svetao”.
Interesantno je da mnogi hrišćanski običaji i verovanja, poput Mladenaca, Vrbice ili farbanja jaja potiču iz ritualnih obreda posvećenih boginji Vesni.
Preporučujemo da pročitate:
- Kako pronaći vodoinstalatera?
- Lucidni snovi: Znate li šta su i kako ih izazvati?
- Kultni domaći filmovi koje MORATE pogledati!
- Kako očistiti nakit – zlato, biseri i drago kamenje
- Razlozi zašto su ljudima stanovi u neredu!
- Alergija na farbu za kosu-sve što treba da znate
- Šta su Bosanci najviše pretraživali na Google 2023?
