Čudesna bića drevne slovenske mitologije

Osim što su poštovali različita božanstva, stari Sloveni verovali su u magiju, mnogobrojna čudesna bića i duhove. Mada su pojedina bića slovenske mitologije, poput vampira, zahvaljujući filmovima i knjigama doživela svetsku slavu, predanja o mnogim drugim fantastičnim stvorenjima polako padaju u zaborav. Izdvojili smo neke od najinteresantnijih čudovišta, duhova i bića u koje su verovali naši preci.

Čudesna bića tame

Aždaja: biće straha

Aždaja, poznatija i kao aždaha, jeste ogromno stvorenje nakaradnog izgleda. Ima četiri noge, dugačak rep, a umesto jedne, u svim mitovima ima najmanje tri glave. Karakterišu je velika čeljust, oštri zubi i dugačak, zmijski jezik. Aždaja živi u blizinu šume, uvek u dubokim jezerima, rekama, pa čak i morima. Kada sat otkuca ponoć, ovo čudovište radi lova napušta skrovište i tada krvoločno ubija ljude i životinje, proždirući njihova tela.

Čuma

Čuma ili Kuga jeste starica, uvek u crnoj odeći i bez noktiju, koja je sposobna da ubije samo jednim pogledom. U pojedinim mitovima, ova zla starica zamišljena je čupave, zamršene kose koja doseže do poda. Čuma je sinonim za demona pomora, a kao kaznu za ljudske grehe sa sobom nužno donosi bolest. Mada ima smrtonosan pogled, prema pojedinim pričama, Čuma nosi glineni lonac pun strela, kojima se ponekad služi kako bi usmrtila ljude. Mogla je sebe učiniti nevidljivom, a neretko je ubijala i pukim dodirom. U domove ulazi kroz dimnjake ili silazi sa tavana.

Navi

Navi su zli demoni, nastali od duša mrtvorođene dece i u gotovo svim istorijskim izvorima se pominju u množini. Interesantno je da su, prema predanju, navi vidljivi samo onim ljudima koji su rođeni u isto vreme kad i oni. Svake večeri vrebaju u mraku i mame svoje žrtve u klopku, imitirajući dečiji plač. Navi ubijaju decu i porodilje, te kao spretni i brzi demoni, često prodiru u prostorije u kojima ima puno majki i novorođenčadi, hvatajući svoj plen.

Todorci

Zli konjanici ogrnuti crnim plaštom, bez lica i večito naoružani, danas se nazivaju todorcima. Pravo ime, pak, zaboravljeno je. Njihovo ime se zapravo nije smelo ni pominjati – ljudi su se plašili da će ih na taj način dozvati. Prema predanju, imali su moć da budu nevidljivi, pa su pojedinci često bili u prilici da čuju galop konja, a da pored sebe ne vide nikoga. Ubijali su surovo i krvoločno, poput životinja.

Čudesna bića svetla

Anđeli: bića ljubavi

Anđeli su divna bića, božanske prirode i istog takvog izgleda. Obasjava ih beličasta svetlost, liče jedni na druge i imaju krila. Nežnog su glasa i mladolikog lica. Mada su nevidljivi grešnicima i običnim ljudima, njihov broj je ogroman – svaki čovek ima svog anđeoskog zaštitnika.

Kućni duhovi

U slovenskoj mitologiji, kućni duhovi se poistovećuju sa dušama preminulih predaka. Kućni duhovi se poštuju, a za uzvrat, članovima porodice daruju zaštitu. Određenog dana u godini, kućnom duhu, odnosno duši prvog pretka u čast, prinošeni su hrana i piće. Poštovanje kućnih duhova je, nakon pokrštavanja, zamenjeno proslavljanjem krsne slave. Srbi su jedan od retkih slovenskih naroda koji je zadržao ovaj drevni običaj.

Vile

Vile su prelepa, nežna i čarobna bića, u čijoj se dugoj kosi krije njihova magična moč. Prema predanju, živele su u krajevima jako udaljenim od ljudi, poput planina, voda ili čak oblaka. Rađale su se iz rose na prelepim crvenim cvetovima, onoga dana kada istovremeno pada kiša i sija sunce. Duga na nebu jeste znak vilinjeg rođenja. Bile su veoma obožavane od strane ljudi, koji su im često posvećivali pesme. Mada su bile naklonjene ljudima, u zavisnosti od ljudskog ponašanja, umele su da budu osvetoljubive.

Vilenjaci

Vilenjaci su, zapravo, deca rođena iz ljubavi vila i običnih smrtnika. Zahvaljujući svojim majkama, nasledili su besmrtnost, dugovečnost i mladolikost. U mnogim pričama vilenjaci se pominju kao heroji magičnih moći, sposobni za velike podvige.