Ukoliko imate neiskorišćeno poljoprivredno zemljište, želite da pokrenete sopstveni biznis ili samo volite narodnu pesmu Raslo mi je badem drvo, onda je vreme da ozbiljno razmislite o tome da zasadite po koji ar ovog drveta. Reći ćemo vam i zašto.
Badem je visoko kalorično voće koje je veoma cenjeno na domaćem i na tržištu u inostranstvu. Njegovi plodovi obiluju masnoćama, ugljenim hidratima, belančevinama, mineralima, aromatima kao i vitaminima. Badem ima široku primenu u prehrambenoj, kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Takođe, veoma je zastupljen u kulinarstvu.
Uzgoj badema predstavlja jednu od najstarijih agrokultura koja vodi poreklo sa Mediterana. Prvi su sa uzgojem ovog voća počeli stari Grci i njihova je zasluga što se ova biljka raširila Sredozemljem, širom grčkih kolonija.
Badem u kozmetičkoj industriji
U kozmetičkoj industriji veoma je rasprostranjena upotreba badema za proizvodnju ulja, putera ili bademovog mleka. Za negu kože, najčešće se koristi bademovo ulje ili kreme dobijene od bademovog mleka. Ulje od badema postalo je simbol za kozmetiku. Pogodno je za sve tipove kože, omekšava kožu i dobro se upija (mnogo bolje od maslinovih ulja).
Lekovita svojstva
Lekovita svojstva badema odavno su poznata lekarima i farmaceutima. Zato se badem kao sirovina obilno koristi i u farmaceutskoj industriji. Badem pomaže u stabilizaciji holesterola. Česta upotreba badema značajno umanjuje rizik od srčanog udara. Deluje stimulativno na imuni sistem. Badem, takođe, reguliše probavu i sprečava formiranje kamena u žuči. Dokazano je da utiče na nervni sistem i smanjuje stres. Koristi se kod problema sa kožom, kao i za rast kose.
Badem u ishrani
Ukoliko volite grickalice, a želeli biste da ostanete fit, badem bi trebalo da postane vaša omiljena namirnica. Njegova upotreba u ishrani je veoma raznovrsna i može se koristiti u sirovom ili pečenom obliku, kao pastu (u kulinarstvu poznatu pod imenom “marcipan), mleko, ulje ili puter. Badem je bogat proteinima, mastima i vlaknima. 100 grama badema sadrži čak 21,15g proteina, 12,5g vlakana i čak 49,93g masti, što ovo voće čini izuzetno hranljivim. Badem sadrži i visok nivo amino-kiselina zbog čega se svrstava u proteinske namirnice i preporučuje kao dodatak ishrani. Studije nutricionista pokazuju da upotreba badema u ishrani pojačava gubitak kilograma. Ovo je samo još jedan od razloga zašto se ova namirnica često preporučuje u dijetama.
Uzgoj
Badem je voćna vrsta koja zahteva mnogo sunca i toplote (uzimajući u obzir trend globalnog zagrevanja, možemo reći da je sadnja badema korak u budućnost). Badem počinje da cveta već u februaru i postoji opasnost da njegovi nežni cvetovi propadnu zbog jakih mrazeva ili vetra. Zato se preporučuje da se izaberu sadnice sorti koje kasno cvetaju kako bi se izbegli nepovoljni vremenski uslovi u zimskim mesecima.
Pojedine sorte badema su izuzetno otporne na nisku temperaturu i mogu da podnesu bez oštećenja i do -27℃. Neposredno pre otvaranja, cvetovi badema mogu izdržati do -3℃, a otpornije sorte i do -4℃. U stadijumu zametka, kada su se već razvili mladi plodovi, badem izdržava do -1℃. Što se tiče visokih temperatura, badem je veoma otporan i može da izdrži i do 50℃.
Za razvoj badema su veoma važne dovoljne količine padavina u periodu formiranja novih izrastaka i plodova. U našim uslovima nije uobičajeno navodnjavanje badema, osim u slučajevima kada želite da osigurate stabilne i visoke prinose. Veoma dobro podnosi sušu.
Bademu najviše odgovara ilovasto ili ilovasto-peskoviti teren. Bitno je da zemljište obiluje humusom, mineralima i da ima neutralnu ili slabo kiselu reakciju. Takođe, važno je da zemljište bude dovoljno rastresito zato što badem ima veoma razvijen koren koji ide i do 4m u dubinu.
Badem raste na različitim nadmorskim visinama. Zavisno od sorte koju koristite, može rasti u rasponu između 600 i 1200m nadmorske visine. U našim uslovima badem uspeva u područjima do 1000m nadmorske visine.
Pre nego što zasadite sadnice, potrebno je pripremiti zemljište dubokim oranjem. Valjalo bi ravnomerno rasporediti mineralno đubrivo i orati na dubini od 40cm.
Za uzgoj badema mogu poslužiti raznovrsne podloge. Najčešće se koristi breskva, gorki badem i šljiva. Gorki badem kao podloga najbolje podnosi sušu, a i otporan je prema nedostatku gvožđa (hlorozi). Za uzgoj na težim zemljištima, preporučuje se šljiva za podlogu. Na plodnijim zemljištima, preporučuje se i korišćenje vinogradarske breskve kao pogodna podloga. Na ovoj podlozi se rano javlja rod, ali sadnice imaju kraći vek trajanja.
Ukoliko ste se pitali koji bi uzgojni oblik bio najpodesniji za bademe, stručnjaci preporučuju prostorni i špalirni oblik. Preporučuje se oblik koji ima tri ili četiri skeletne grane koje se nalaze u međusobnom razmaku od 10 do 15cm i zatvaraju ugao od 45 stepeni. Potrebno je pri sadnji skratiti jednogodišnje sadnice na 120cm visine, a skelet oblikovati na 85-90cm. Odstranjuju se svi bočni izdanci koji izbijaju ispod 85cm visine.
Da biste osigurali svoj prinos, potrebno je obavljati sadnju samo sa zdravim i prvoklasnim sadnicama. Ukoliko se navodnjava, valja saditi na razmaku od 6 x 5m. Bez navodnjavanja dovoljan je razmak 6 x 4m. To bi značilo da bi vam za 1 hektar zemljišta bilo potrebno 416 sadnica badema.
Održavanje i đubrenje zemljišta za badem veoma nalikuje obradi zemljišta za zasade breskve ili nektarine.
Berba badema odvija se u njegovoj punoj zrelosti, kada omotač puca i plod ispada sam. Najranije sazrevaju plodovi koji se nalaze na obodima krošnje. Na manjim zasadima berba se odvija ručno. Najbolji način za berbu jeste da obavi pomoću mreža koje se stavljaju pod stabla. U većim zasadima berba se najčešće odvija uz pomoć tresača. Sezona berbe je otpočela kada omotači počnu da pucaju. Posle berbe, pre nego što se badem skladišti, poželjno je da se bademi očiste i osuše. Najbolje je skladištiti na suvo i provetreno mesto.
Sve što vam preostaje jeste da se prisetite neke zapuštene njive, nasleđene ili kupljene, pa zaboravljene. Bilo bi šteta da je ne iskoristite.
*Badem može izazvati alergijsku reakciju. U slučaju alergijske reakcije, obratite se lekaru.*
