GradjevinarstvoKorisni saveti

Biomimikrija – priroda kao idealno rešenje moderne arhitekture

Izgradnja objekata, kao i dizajn, neprekidno traže nove ideje kako da zgrade izgledaju što modernije, ali i u skladu sa ekologijom. Vreme čiste estetike je sada iza nas, da naravno da je bitno da objekti izgledaju lepo, međutim to više nije dovoljno. Novo doba se prilagođava trenutnim problemima koji vladaju u svetu, a to su upravu problemi životne sredine. I iz tog razloga se arhitekte i dizajneri sve više okreću prirodi, tj. biomimikriji.

Šta je biomimikrija?

priroda-flora-fauna

Biomimikriju možemo definisati kao imitaciju bioloških procesa u službi rešavanja problema čoveka. Šta to tačno znači? Biomimikrija koristi rešenje koja se mogu pronaći u prirodi, koja se koriste hiljadama godina, i zbog bolje efikasnosti premenjuje takve principe radi poboljšanja proizvodnje. Još prostije rečeno – ako nešto u prirodi funkcioniše dobro niz godina, onda vredi to probati i primeniti u izgradnji ili proizvodnji.

Ovaj termin je nastao još 1970. godine, ali tek poslednjih godina 20. veka počinje da dobija na značaju zahvaljujući knjizi Janine Benyus – Biomimikrija: inovacije inspirisane prirodom. A 2006. godine osniva institut, neprofitnu organizaciju zaduženu za promociju i širenje svesti o značaju biomimikrije.

Institut biomimikrije definiše ovaj pojam kao „pristup inovaciji koji traga za održivim rešenjima za probleme sa kojima se ljudi suočavaju primenjujući proverene šablone i strategije. Cilj se ogleda u stvaranju proizvoda, procesa i politike – novih načina življenja- koji su dobro prilagođeni životu na zemlji.“

Više o ovom institutu pogledajte na njihovom sajtu biomimicry.org.

Osnovni principi biomimikrije

  • Forma se uvek prilagođava funkciji u prirodi
  • Sve se može reciklirati, ništa ne ostaje višak
  • Raznovrnost u prirodi
  • Kooperacija prirodnih sistema
  • Energija se koristi samo u neophodnoj meri
  • Ogranićena je i upotreba sile
  • Priroda takođe ograničava u neumerenost
  • Sunce kao osnovni energent

Primena biomimikrije

Janine Benyus nas podseća da ljudi nisu prvi koji su gradili kuće za sebe i svoju decu, obrađivali celulozu, pravili papir, niti su prvi pokušavali da što bolje iskorite prostor. Biomimičari znaju da sve što čovek stvara, već postoji u prirodi. Zato se oni dana vode pitanjem „Kako bi to priroda rešila?“.

Biomimikrija je našla primenu u raznim sektorima ljudskog delovanja. Medicina, ekonomija, arhitektura i građevinarstvo, poljoprivreda i mnoge druge oblasti traže inspiraciju i rešenja u prirodi, zahvaljujući biomimikriji.

1. Termitsko gnezdo – poslovna zgrada

poslovna-zgrada

Osim što su zajednice termita uređene na krajnje zavidnom nivou, ni njihova gnezda nisu ništa manje fascinantna. Njihova zemljana gnezda mogu biti visoka i do 4 metra, a hodnici u samom gnezdu se protežu kilometrima. U njihovim gnezdima nema gužve, zbo dobre organizovanosti samog prostora, a i temperatura je konstantna i odgovarjuća za termite.

Kada se znanje o gnezdu termita i njihovih tunela upotrebi na izgradnju građevine, dobije se zgrada koja koristi do 90 % manje energije za grejanje i hlađenje nego tradicionalno građeni objekti.

2. Ptica – avioni

ptice-jato-slovo-V

Prve letelice su bile inspirisane upravo pticama, tj. golubovima, i to vas sigurno neće iznenaditi.

Naučnici su otkrili da ptice u jatima mogu da lete duže i do 70 % uz pomoć oblika latiničnog slova V. Kada ptice lete u jatu stvarajući oblik slova V, međusobno pomažu jedni drugima. Mahajući krilima dodatno uzdižu pticu iza sebe. Uz promenu mesta dobijaju još više energije i snage da izdrže veće razdaljine.

Nešto slično su naučnici pokušali sa avionima i efekat je ostao nepromenjen. Oni smatraju da bi putnički avioni mogli na ovaj način da smanje potrošnju goriva i više od 15 % u odnosu na pojedinačne letove.

3. Ajkula – antibaketrijski materijali

ajkule-koža

Koža ajkula godinama je predmet proučavanja i raznih istraživanja. Na koži ajkula sa Galapagosa nećete naći bakterije zahvaljujući naborima na koži. Ugledajući se upravo na ovakvu strukturu kože, dizajneri su osmislili kupaće kostime koji su se čak koristili i na Olimpijadi 2008. godine.

Kompanija Sharklet Technologies je osmislila antibakterijski materijal koji se postavljaju na površine u bolnicama. Na taj način se smanjuje upotreba štetnih hemikalija koje su se koristile pre ovog otkrića. Infekcije koje nastaju u bolnicama su ozbiljan problem, a hemikalije koje se još uvek koriste u većini bolnica nisu trajnu rešenje jer bakterije mogu da razviju otpornost. I iz tog razloga priroda nam pruža alternativna rešenja.

4. Namibijska buba/ buba sakupljač magle

voda

Naučnici su došli na ideju da zgrade oblažu materijalom koji skuplja vodu iz vazduha , koju su arhitektonske firme odmah rado prihvatile. Inspiracija za ovakav mateijal je naravno potekla iz prirode. Radi se o bubi koja živi u Namibijskoj pustinji u Africi, koja zbog specifične građe svog tela može da preživi u pustinjiskim predelima zahvaljujući sposobnosti da crpi vodu iz magle. Izbočine koje ima na svom telu služe kao magnet koji privlači tu vodu. Ovakav način prikupljnja vode je dokazano efikasniji od postojaćih mreža za prikupljanje vode iz magle.

5. Lotosov cvet – farba

lotosov-cvet

Lotosov cvet možemo uporediti sa ajkulinom kožom jer se radi o jako sličnom principu. Površina cveta odbija prašinu i sve nečistote, i na taj način održava cvet uvek čistim. A možda je i to jedan od razloga zašto se lotos smatra simbolom čistote.

ISPO, nemačka kompanija, iskoristila je ovaj takozvani lotosov fenomen i primenila ga u svoju korist. Ova kompanija je osmislila Lotusan – ekološki prihvatljivu farbu za kuće. Posebna struktura farbe će sprečiti svu prljavštinu i prašinu da uprljaju zidove kuće, i svešće potrebu za čišćenjem ili ponovnim farbanjem na minimum.

U Kini postoji zgrada LOTOS, pravi predstavnik savremene arhitekture, koja je dizajnirana sa svim odlikama niskoenergetskih objekata.

Biomimetički građevinski materijali

Građevinarstvo se, kao i arhitektura, sve više okreće biomimikriji i pronalaženju najboljih rešenja koja neće štetiti našoj životnoj sredini. Svakim danom se pojavljuju novi materijali koji su stvoreni po ugledu na postoječe, ali sa unapređenim svojstvima po ugledu na floru i faunu. Neki od njih su:

beton
  • Eko-beton

Ekološki prihvatljiv beton se pojavio zajedno sa razvojom tehnologija i građevinskim materijalom koji prate moderno doba, kao i potrebe savremenog čoveka. Beton je sačinjen od krečnjaka tj. kalcijum karbonata. Biomimikrija se ovde ogleda u imitaciji morskih organizama koji sami stvaraju kalcijum karbonat.

Prednosti ove vrste betona su visoka otpornost na zamrzavanje i mala težina u odnosu na običan beton.

  • Super drvo

Super drvo se bez preterivanja može porediti sa čelikom. Najjači materijali su često jako skupi i iz tog razloga se tragalo za nekim drugim rešenjem. Naučnici su zgrušavanjem uspeli da naprave super drvo sa čvrstoćom čelika.

Zahvaljujući novom načinu dobijanja, ovo super drvo je 12 puta jače od prirodnog drveta, ali i 10 puta teže. Postaje pravi konkurent jakim i izdržljivim materijalima, uz još jednu prednost – mnogo manje cene.

priroda

Čovek vekovima teži da usavrši sve tekovine svog rada, teži napretku i poboljšanju, a tokom tih napora zaboravlja na prirodu. Zaboravlja na početak svih početaka bez kojeg se ne može. Zvuči suludo tražiti inovacije u prirodi i njenim zakonima koji su hiljadama godina stari, ali upravo tu ćete pronaći sve proverene principe koji su dokazano efikasni, kao i ekološki prihvatljivi. Sve što čovek ume i zna naučio je od majke prirode. Upravo to želi da nam predstavi biomimikrija, neotkriveni potencijal i značaj nečega što nas okružuje, što nam stoji na dohvat ruke. Tehnološka rešenja su tu oko nas, možemo ih lako naći u živom svetu. I zato učimo od najboljih. Učimo od prirode.

 „Šta sve možemo naučiti od orgnizama?“. Na sajtu AskNature.org možete pronaći sve biološke informacije koje vas mogu zanimati vezano za biomimikriju.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button