ObrazovanjePsihologijaZdravlje

Disleksija i disgrafija ~ česti poremećaji koji se teško dijagnostikuju

Za disleksiju i disgrafiju mnogi laici i oni koji nisu stručnjaci u sferi pedagogije nikada nisu ni čuli. Zapravo, disleksija se i može pronaći kao usputno pomenuta odrednica za otežano čitanje, dok se disgrafija gotovo uopšte ne pominje. Upravo iz ove činjenice se i rađa problem: roditelji i učitelji nisu dovoljno obavešteni i ne umeju da prepoznaju simptome ovih poremećaja. Zbog toga dete ne postiže adekvatne rezultate i nije mu posvećena adekvatna pažnja. Šta su disgrafija i disleksija, koji su im simptomi i kako ih prepoznati posledajte u nastavku.

Disleksija

Disleksija predstavlja poremećaj u jeziku koji se manifestuje otežanim učenjem i produkovanjem slova, teškoćama u čitanju kao i niskim mogućnostima čitanja i razumevanja pročitanog za određeni uzrast. Ovaj poremećaj nije posledica lošeg podučavanja, slabog vida ili niskog stepena inteligencije. Zapravo, učenici koji imaju poteškoće u čitanju su deca sa prosečnom (ili natprosečnom) inteligencijom, dobrih komunikativnih sposobnosti, ne moraju imati nikakve prepreke sa vidom.

Kod dece sa višim stepenom inteligencije će ovaj poremećaj teže da se dijagnostikuje, jer će biti ,,zamaskiran“. Obično je moguće dijagnostikovati ga između 6-8 godina, kada se deca upuštaju u prve čitalačke poduhvate.

Često se desi da dete ima odličan ili vrlo dobar uspeh iz svih predmeta, bilo da su društvenog ili prirodnog smera, ali mu srpski jezik predstavlja problem. To se lako može objasniti disleksijom, samo ako roditelji i pedagog, uz pomoć školskog psihologa na vreme uoče problem.

Greške koje su karakteristične za disleksiju

  • Inverzija slova ili grupe slova prilikom pisanja ili čitanja naglas: umesto ,,roman“ dete piše ,,orman“. Dete je svesno razlike između ove dve lekseme, ali je greška nesvesne prirode.
  • Ispuštanje slova iz reči
  • Mešanje slova koja se slično pišu (ili dete pomisli da su po nečemu slični); ova greška je česta za istovremeno učenje pisanja ćirilice i latinice (M i N, D i B, T i P)
  • Generalizacija: nastaje kod reči koje već imaju ponovljen broj slogova: anananas, bananana

Disleksija u brojevima

najmanje jedna od 5 osoba ima disleksiju, a 1 u 20 slučajeva uspeva da se dijagnostikuje

Simptomi poremećaja čitanja

  • ,,seckanje“ reči, sricanje, čitanje slog po slog
  • nerado čitanje naglas (pri čemu znamo da dete nema problema sa javnim nastupom u drugim okolnostima)
  • nerazumevanje pročitanog
  • dodavanje nepostojećih reči
  • preskakanje redova

Disgrafija

Disgrafija predstavlja otežano pisanje i savladavanje grafike slova. Često je usko vezana ili čak praćena disleksijom. Osim što dete nema sposobnost da prepozna određena slova kada ih pročita, ono ne može sa uspehom ni da ih pisano reprodukuje. Slično kao sa disleksijom, postoje različiti signali pomoću kojih se može protumačiti da dete ima problema sa pisanjem i savladavanjem grafije:

disleksija
Primer rukopisa deteta koje ima disleksiju i disgrafiju
  • tekst je neuredan
  • piše po marginama i ne razume koncept linije koja se ostavlja pored teksta
  • slova su uglasta
  • redovi talasasti, nemogućnost pisanja u ravnoj liniji
  • ,,ogledalsko“ pisanje

Postoje različite vrste disgrafije, u odnosu na čije se prisustvo određuje i stepen poremećaja, a samim tim i određuje način terapije. Po vrstama, disgrafija može biti:

  • vizuelnu: slova se ne pamte po obliku i dolazi do njihovih mešanja
  • auditivnu: ne postoji mogućnost razdvajanja dvaju različitih glasova u govoru
  • jezičku: predstavlja jedan od ključnih pokazatelja potencijalne mentalne zaostalosti kod dece, kao nesposobnost da produkuju bilo koju vrstu samostalno napisanog teksta
  • grafomotornu: neki konkretni problem u komunikaciji između šake, mišića koji učestvuju u pisanju, kao i signala koje šalje um.

Pitanja za roditelje i pedagoge

U slučaju da ste primetili da vaše dete sporije u odnosu na ostatak odeljenja napreduje u sferi čitanja i pisanja, pokušajte da odgovorite na pitanja sa sajta zelenaučionica, kao neka vrsta smernice i samoprocene:

Da li vam se čini da se dete lako zbunjuje?

Da li je dete nepostojano/nedosledno u radu i lako odustaje?

Da li ima poteškoća da zapamti više instrukcija istovremeno?

Da li pravi ,,čudne“ greške u pisanju?

Da li ispoljava svoju spretnost u određenim aspektima, dok je u drugima izuzetno spretno?

Da li primećujete da je vičnije usmenom nego pismenom izražavanju?

disleksija

Postoji osnovana sumnja o postojanju poremećaja disgrafija/disleksija. Šta dalje?

Prvenstveno, neophodno je obavestiti učitelje ili profesore deteta, te da zajedno, kolegijalno, osmisle načine ispitivanja deteta koji će biti fokusirani na usmeno, više nego na pisano izražavanje.

U dogovoru sa školskim psihologom treba sprovesti niz testova pomoću kojih će se sa sigurnošću utvrditi poremećaj u jeziku, kao i njegov stepen.

Neki od tih testova bi podrazumevali:

  • test za procenu fonološke i fonemske svesti
  • testovi za procenu sposobnosti dekodiranja reči
  • provera tačnosti čitanja naglas

Ključnu ulogu u lečenju disgrafije, kao i disleksije, predstavlja uloga logopeda. Da bi tretrmani sa detetom bili uspešni, neophodno je da dete dobije neophodnu negu, podršku i vežbu kod porodice, kod logopeda, u školi (sa učiteljem).

Što se tiče ovladavanja sadržajem, trudite se da detetovu pažnju opteretite različitom vrstom sadržaja: taktilnim ili auditivnim.

Zahteve u zadataku raščlanite na više manjih deonica, nemojte ih ostavljati u celini. Tako će i dete rešavanju problema pritupiti postepeno.

Nemojte ocenjivati detetov rukopis, već sadžaj napisanog.

Stvorite detetu osećaj da nije usamljeno i nesposobno. Disleksija i disgrafija utiču na samopouzdanje i socijalne veštine ukoliko nisu dobro tretirane.

Imajte strpljenja i izađite detetu u susret, pratite njegov rad i pohvalite svaki napredak!

Tamara Vidakovic

Ja sam Tami u raljama života.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button