Stilske figure – šta su i kako ih prepoznati (prvi deo)

786

Stilske figure su sredstva kojima se pisci, pesnici i svi oni koji se bave pisanjem služe. Funkcija stilskih figura bi, najprostije rečeno, bila da tekst ne izgleda dosadno. One obogađuju tekst, pomažu i čitaocu da lakše shvati napisano, ili pomažu piscu da skrije neke poruku.

Kako prepoznati stilske figure?

Da bismo prepoznali stilske figure moramo znati dve stvari. Prva, moramo znati koje figure postoje i njihove definicije. Drugo, moramo se uneti u tekst i razmišljati. Stilske figure često porede sa matematikom – ništa mi nije jasno! Ali, ne mora da bude tako. Kada jednom naučite šta su stilske figure i šta koja označava, uz vežbanje (čitanje) lako ćete ih prepoznati.

stilske figure - šta su i kako ih prepoznati

Poređenje (lat. comparatio)

Poređenje je jedna od najčešćih stilskih figura. Samo ime govori o čemu se radi, nešto se sa nečim poredi. Poređenje se sastoji se od tri člana, od predmeta koji se poredi, od zajedničke osobine tog predmeta i onog sa kojim se poredi, i od samog predmeta sa kojim se poredi. Taj srednji deo je najbitniji jer od njega zavisi uspešnost poređenja. On mora da imenuje osobinu koja je svojstvena za oba člana.

Primeri poređenja:
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao;
da je čujem, uzalud sam jutros kušao,
kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. (Vladislav Petković Dis)

Ko svilene niti što ih pauk satka,
po drveću visi mesečine veo. (Aleksa Šantić)

U narodnoj poeziji postoji poređenje koje se sastoji od tri dela, pitanje ili konstatacija, negativan odgovor i pozitivan odgovor. Ovo poređenje se naziva slovenska antiteza. Slovenska zato što je svojstveno svim slovenskim narodima.

Šta se bijeli u gori zelenoj?

Al je snijeg, al su labudovi?

Da je snijeg već bi okopnio,

labudovi već bi poletjeli;

Nit je snijeg nit su labudovi

nego šator age Hasan-age.

Kontrast (lat. contra stare-stajati nasuprot) ili antiteza (grč. anti thesis-suprotnost

Kontrast je vrsta poređenja gde se poređenje ne vrši po sličnosti već po različitosti. Drugi naziv za kontrast je antiteza.

Kontrast u književnosti se često pored ili objašnjava sa kontrastom u slikarstvu. Kao što se kontrastne boje u slikarstvu dopunjuju i čine sliku potpunijom, tako se i u tekstu kontrastom postiže lep efekat.

Primer kontrasta:

Ja bosiljak sejem, meni pelen niče. (Narodna pesma)

Ja govorim, on govorit neće,

ja se smijem, on se smijat neće,

ja se hitam dunjom i narandžom,

a on na me ni kamenom neće! (Narodna pesma)

Metafora (grč. metaphora-prenošenje)

U školi smo naučili da je metafora skraćeno poređenje. Šta to znači? Znači da se i metafora, kao i poređenje, zasniva na poređenju između dva predmeta, ali u metafori ne nalazimo poredbene veznike (kao, što i tako dalje).

U metafori se prenosi smisao, značenje sa jednog predmeta na drugi. Da bi razumeli metaforu i prepoznali je, moramo da gledamo celi kontekst.

Primeri metafore:

Na javi je moja duša bogat seljak, veseljak. (Miloš Crnjanski)

Ljubav je tako sama i tako puna sveta.

Ljubav je svetionik i spaseni pomorci.

Od nje mi gore oči-žarulje sred rulje,

od nje mi zre more i mreže, ribe i ribolovci,

konopcem vodopada pužu sa njom jegulje,

i cvrkuću zrikavci kao vrapci i osnovci. (Oskar Davičo)

Personifikacija (lat. persona-ličnost, facere-činiti; načiniti nešto ljudskim bićem)

Personifikacija je stilska figura u kojoj se mrtvim stvarima, životinjama, biljkama, apstraktnim pojmovima daju ljudske osobine. Česta je u pesmama u kojima se peva o prirodi. Tada se sve pojave opisuju sa nekim ljudskim osobinama.

Livada kraj reke sanja.

Zrikavci tužno zriču.

Pomrlih trava duše

još lebde vrh otkosa

što se lagano suše.

O, vi ne znate tužnu

o smrti trava priču.

Zrikavci tužno zriču. (Desanka Maksimović)

Alegorija (grč. allegorein-drukčije,slikovito pričati)

Alegorija je proširena metafora- kada se metafora proširi na celu pesničku sliku dobije se alegorija. Ne odnosi se samo na pesničke slike, alegoriju možemo naću u delovima, odlomcima priča i romana. Javlja se i u basnama, u stvari čitava basna je jedna alegorija.

Primer alegorije:

Dižite škole,

deca vas mole!

Jer brza reka pored nas teče,

a mi na bregu naše nesreće:

ko ima svesti, otud se kloni,

okati vide breg nam se roni.

Gradimo brod, nema se časa,

Sutra smo žrtva burnih talasa. (Jovan Jovanović Zmaj)

Epitet (grč. epitheton-nečemu dodatak, pridev; ono što je pripojeno)

Najjednostavnija definicija epiteta glasi: epiteti su ukrasni pridevi. Dakle, ako znate šta su pridevi, lako ćete prepoznati epitete. Oni stoje uz imenicu i govore nešto više o njoj.

Primer epiteta:

Sivo, sumorno nebo. Sa starih ograda davno

uveli lavolež već je sumorno spustio vreže:

sve mračna obori jesen, I sve je pusto I tavno,

bez života je sve.

Izgleda kao da samrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre… ( Vojislav Ilić)

Perifraza (grč. periphrasis-opisno kazivanje)

Perifraza je slična epitetu, u perifrazi se osobina, radnja, stanje, pojam opisno kazuju sa više reči.

Primer perifraze:

Prodire sunce, navješćuje dane,

ljiljana skorih. Šume pjesme vrela

i ranim pupkom pupe gole grane! (Aleksa Šantić)

Metonimija (grč. metonymia-zamena imena)

Metonimija je stilska figura u kojoj se prenosi značenje sa jednog pojma na drugi. Prenošenje se vrši pomoću logičke veze.

Primeri metonimije:

Čitam Njegoša. (To jest njegova dela)

Cela ulica je oživela. (Narod koji živi u ulici)

Ne, neka mi ne priđu tvoja oka dva. (Desanka Maksimović)

stilske figure u srpskom jeziku — Stilske figure - šta su i kako ih prepoznati (prvi deo)

Eufemizam (grč. euphemein-upotrebljavati reči sa dobrim znamenjem)

Eufemizam je podvrsta metonimije. Eufemizam služi da umesto pravog izraza za nešto ružno upotrebimo blaži izraz.

Primer eufemizma:

Obilazi istinu. (Voli da laže)

Ne mrzi vino. (Pijanica je)

Ironija (grč. eironeja-pretvaranje)

U ironiji se rečima daje suprotan smisao od onoga što je njihovo osnovno značenje. Takav izraz naziva se ironični izraz. Kada nekome ko je rđav čovek kažemo da je dobričina, mi smo ironični.

Primer ironije:

Vala ti, vala i tebi i premilostivoj carevini kad se ona za me toliko brine! Vala vam đe čuli i ne čuli! (Petar Kočić, reč je o delu Jazavac pred sudom gde glavni lik često koristi ironiju. U ovome slučaju ispraća izvršitelja koji mu je oduzeo životinje)

Sarkazam (grč. sarx-meso, zaseći u meso)

Sarkazam je vrsta ironije, samo je on uvredljiv, zajedljiv.Skoro uvek je prožet humorom, ali taj humor nema nameru da nasmeje onoga kome je namenjen, već da uvredi.

Primer sarkazma:

Bravo, koji si ti genije! (Pri tome mislimo da neko nije naročito pametan)

Litota (grč. litotes-prostodušnost)

Kada se jedan pojam ističe pojmovima suprotnog smisla izrečenim u odričnom obliku, dobijemo litotu.

Primer litote:

Nije loše. (Dobro je)

Mislim da nisam stručnjak. (Misli da jeste stručnjak)

Simbol (grč. symbolon-znak za raspoznavanje, beleg)

Reč koja označava neki konkretan primer a upućuje na neki apstraktan pojam ili grupu pojmova je simbol. Simbol ima racionalno jasno shvatanje i strogo ograničen preneseni smisao. Ovde je potpuno izjednacavanje opšteg i konķretnog.

Primer simbola:

Starac-starost.

Amor-ljubav.

Lisica-lukavost.

Magarac-glupost.

Paradoks (grč.paradoxon-ono što je neočekivano)

Pod paradoksom se smatra izjava koja je na prvi pogled nelogična i protivrečna sama po sebi, ali je u stvari istinita.Paradoksalne misli su lepe zato što na duhovot način iskazuju neku duboku misao.

Primer paradoksa:

Kada su pitali Alberta Ajnštajna šta misli o trećem svetskom ratu koji bi se vodio atomskim oružjem, on je odgovorio: ”O tome ratu ja ne bih znao ništa, ali za četvrti svetski znam da bi se vodio strelama i kopljima.”

Aluzija (lat. alludere-šaliti se, ciljati na nešto)

Aluzija je duhovit nagoveštaj na neku opšte poznatu situaciju (istorijsku ili neku drugu). Aluzija zavisi od konteksta, da bi bila uspešna sagovornici moraju znati na koju konkretnu situaciju govornik misli.

Primer aluzije:

Prošao kao Janko na Kosovu.

Hanibal je pred vratima.

Kocka je bačena!

Doći će i njemu crni petak.