PreDSednik, a ne PreCednik: Jednačenje suglasnika po zvučnosti

Glasovne promene u srpskom jeziku vrlo često diktiraju i mnoga pravopisna pravila koja mnogima nisu omiljena. Jedna od njih je jednačenje suglasnika po zvučnosti. U tim slučajevima dolazi do odstupanja od njih i smešnih situacija u govoru i pisanju. Glasovne promene ili kako se drugačije nazivaju – alternacije jesu promene glasova u određenim kontekstima. U srpskom jeziku izdvajaju se: Jednačenje suglasnika po zvučnosti, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, palatalizacija, sibilarizacija, nepostojano a, prelazak L u O, jotovanje. Sve ove glasovne promene postojale su i u staroslovenskom jeziku. Mnoge od njih danas su i uprošćene u onosu na staroslovensko stanje.

Jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena koja je vrlo često uzrok grešaka koje se javljaju u govoru i pismu. Osim učenika, često smo u prilici da čujemo da se i odrasli bore sa ovom glasovnom promenom. Te situacije mnogima bivaju smešne, a one se javljaju kada se ne poštuju mnoga pravila, ili pak izuzeci. Često možete čuti reči poput: precednik, gracki, begstvo i sl.

Ono što je poražavajuća činjenica jeste da je primera takvog tipa sve više i na televiziji, u novinama, časopisima, portalima. Kada je reč o govoru i pismu, da ne govorimo. Ukoliko želite da se izdvojite iz veće skupine ljudi koji bivaju podvrgnuti ruglu zbog nezanja ovakvih stvari onda u nastavu teksta naučite šta je to jednačenje suglasnika po zvučnosti, kako se primenjuje i na koje glasove se odnosi.

Jednačenje suglasnika po zvučnosti – definicija

Jednačenje suglasnika po zvučnosti je jedna od glasovnih promena u srpskom jeziku koja nastaje u reči kada se jedan pored drugog nađu dva suglasnika različita po zvučnosti. Dolazi do teškog izgovora te reči, te se prvi suglasnik jednači prema drugom, tako što se zamenjuje svojim zvučnim ili bezvučnim parnjakom.

Težak : teška;   Srbija : srpski;   vrabac : vrapcu

Ove poteškoće u izgovoru primećene su još u istoriji, tako da je ono što mi danas zovemo istorijska morfologija pronašla rešenje za takve teškoće u izgovoru pojedinih reči.

Da biste uspešno savladali ovu glasovnu promenu morate znati podelu suglasnika na zvučne i bezvučne. Setite se tabele koju ste svi radili još u 6. razredu osnovne škole. Svaki zvučni suglasnik ima svoj bezvučni parnjak. I u tome je i ključ u ovoj glasovnoj promeni.

Tabela:

Dakle, zvučni suglasnici u srpskom jeziku su: b, d, g, đ, ž, z, dž, /, /, /

Bezvučni suglasnici u srpskom jeziku su: p, t, k, ć, š, s, č, f, h, c

Znači b se zamenjuje svojim bezvučnim parnjakom, a to je p; d se zamenjuje svojim bezvučnim parnjakom, a to je t; ž se zamenjuje svojim bezvučnim parnjakom, a to je š, i sve tako redom. Jedino bezvučni suglasnici f, h, c, nemaju svoje zvučne parnjake.

Pogledajte sledeće primere da bi vam bilo jasnije:

u muškom rodu imamo pridev TEŽAK, a u ženskom TEŠKA.

Evo kako je došlo do promene: težak – težka – zvučno ž našlo se ispred bezvučnog k i time su se stvorili uslovi za promenu. Ž prelazi u svoj bezvučni parnjak, a to je Š. Tako je nastao pridev teška.

Jednačenje suglasnika po zvučnosti – primeri

B / P: vrabac – vrapcu;  

D / T:  sladak – slatka, a ne slaDka

G / K: beg – bekstvo;

Đ / Ć: smeđ -smećkast;

Z / S: svez+ka = sveZKa › sveSka – sveska;

Ž / Š: težak – teška;

DŽ / Č: Kembridž – kembrički.

P / B: ćevap – ćevapdžinica;

K / G: svak + dašnji – svagdašnji;

T / D: ženiti se – ženidba;

S / Z: s bogom – zbogom;

Š / Ž: za dušu – zadužbina;

Č / DŽ: otaČBina -otadžbina

Šta je sa suglasnicima F, H i C?

Kao što smo rekli, bezvučni suglasnici f, h, c, nemaju svoj zbučnog parnjaka. Oni u svakoj poziciji ostaju nepromenjeni.

Odstupanje od ove glasovne promene

Poznata je ona da: svako pravilo ima izuzetak. Tako je i kod jednačenja suglasnika po zvučnosti. Postoje situacije u kojima ne dolazi do ove glasovne promene. To je:

1. Suglasnička grupa ds se ne jednači u sledećim primerima: odseliti se, odstupiti, podseći, nadstrešnica, predstava, predsednik, gradski, ljudski, sudski i sl.
2. Suglasnička grupa dš se ne jednači u sledećim primerima: odškrinuti, odšteta, odštampati, podšišati.
3. Suglasnička grupa đs se ne jednači u sledećim primerima: smuđski, ljuboviđski.

Nadamo se da smo vam pomogli da razumete i primenite u svakodnevnoj komunikaciji ovu glasovnu alternaciju.