GradjevinarstvoPutovanjaUmetnost

Eskorijal (El Escorial) ~ špansko čudo renesanse

Velelepna palata, nekada manastir San Lorenso de El Eskorijal, pravo je arhitektonsko čudo podignuto u 16. veku. Nalazi se severozapadno od španske prestonice, Madrida. Predstavlja umetnost renesanse. Razlog zbog kojeg je Filip II odlučio da izda naređenje o izgradnji manastira bila je zakletva, obećanje koje je dao da bi zadovoljio Božanstvo. O detaljima izgradnje i razlozima za nastanak Eskorijala, pogledajte u nastavku.

Eskorijal ~ građevina nastala kao rezultat zakletve

Kada se, zaprepašćen, uverio kako je pobeda kod San Kintina 1557. prouzrokovala profanisanje i rušenje jednog manastira, i to baš na dan kada crkva slavi mučeništvo španskog sveca San Lorensa, Filip II se zakleo da će se iskupiti. Još pre bitke kod San Kintina, Filip ll je planirao da izgradi mauzolej za svoga oca Karla V, čija je poslednja želja bila da bude sahranjen pored Filipove majke. 

Što se tiče mesta za novi manastir, to je moralo da bude u blizini Madrida, gde je još 1559. godine kralj planirao da smesti svoj dvor. Mesto San Lorenso del Eskorijal je izabrano, između ostalog i zbog toga što je bilo planinsko mesto u blizini Madrida. Madrid se nalazi u središnjem delu Španije, zbog čega je dobro povezan i sa andaluzijskim jugom i sa aragonskim severom. U proleće 1562. počelo sa ograđivanjem i čišćenjem terena. Godinu dana kasnije, 1563, postavljen je kamen temeljac manastira, a 21 godinu kasnije, 13. septembra 1584, kralj Filip II će prisustvovati polaganju poslednjeg kamena. 

Stil izgradnje manastira

Jedno od važnih pitanja bilo je stil u kome treba graditi manastir. Kako je prevaziđen arhaični gotski stil, koji je zastupljen u Španiji početkom 16. veka, kralj se opredelio za svedeni klasicizam. Huan Bautista de Toledo bio je veliki arhitekta koji se školovao u Italiji. Radio je na izgradnji Bazilike Svetog Petra, kažu da je poznavao i radio sa Mikelanđelom u Rimu. Kada je dobio poziv od Filipa II, ostavio je svoju porodicu u Italiji i uputio se ka Španiji. Godine 1562. postavljen je na mesto glavnog arhitekte Eskorijala. Nažalost, 1567. godine umire i njega nasleđuje Huan de Erera.

eskorijal

Huan de Erera je dosta pojednostavio projekat prethodnog arhitekte Toleda: uklonio je višak kula, tako što je cifru od 12 kula smanjio na 6, udvostručio je visinu spoljašnje fasade, čime je volumen crkve izgubio svoju vizuelnu vrednost, pokrio je građevinu istaknutim krovovima, pojednostavio sredstva i podario joj svoj smisao za simboliku.

Nakon izgradnje Eskorijala razvija se specifičan španski renesansni stil nazvan Ererin stil ili ererizam koji se odlikuje monumentalnošću, ozbiljnošću i jednostavnošću izraza. 

Eskorijal po osnovi čini niz dvorišta, zatvoreni kompleks među strogim zidovima jednostavne gradnje. Građevina ima pravougaonu osnovu sa 4 tornja na uglovima. Eskorijal čine: 16 dvorišta, 86 stepenica, 300 soba, 1.200 vrata, 2.673 prozora i 459 tornjeva.

DELOVI ESKORIJALA:

Maketa palate

1. Crkva Sv. Lorensa (bazilika): predstavlja katolički kult i smeštena je u centralnom delu Eskorijala. Crkva je detaljno dekorisana i ima osnovu grčkog krsta i u njoj se nalaze 4 dorska stuba.  Tu je takođe smešten i Glavni oltar, odnosno Altar mayor, na čijem je vrhu Isusovo raspeće. Pored Isusovog raspeća nalaze se skulpture San Huana i Device koje je izradio Pompejus Leoni. Na kupoli iznad glavnog oltara naslikano je Krunisanje Bogorodice, delo Lukasa Kambijasa.  Pored glavnog oltara postoji i 40 manjih. Veliki broj oltara, prema Filipovoj želji, trebalo je da obezbedi večni mir njemu i celoj njegovoj porodici.

U crkvi se može naći veliki broj slika i ikona koje prikazuju svece, apostole, device. Za ova dela su zaduženi španski umetnici: Dijego da Urbina, Alonso Sanćes Koeljo i Luis de Karvahal. Još jedan od slikara koji je bio važan za Eskorijal je Huan Fernandes de Navarete, slikar pod venecijanskim uticajem. Po ugovoru koji je potpisao sa kraljem počinje da radi za manastir komponujući izuzetnu sliku Mučeništvo San Lorensa u skladu sa izražajnom linijom koja vodi ka pobožnosti, onako kako je kralj zahtevao. Pored toga, za baziliku Sv. Lorensa naslikao je i Poklonjenje pastira. Međutim, preduhitrila ga je smrt.

2.  Dvorište kraljeva (El Patio de los Reyes)- kada se prođu glavna vrata manastira, ulazi se u Dvorište kraljeva. Na dnu se nalazi glavna fasada bazilike formirana od 6 dorskih stubova i dve kule između kojih se nalazi zid u obliku trougla. Ispred tog zida stoje figure kraljeva. Ove figure predstavljaju kraljeve koji su učestvovali u izgradnji i rekonstrukciji hrama u Jerusalimu. Skulptor ovih statua je Huan Bautista Monegro.

Statue su visoke 5 metara i napravljene su od belog mermera, dok su kraljevske krune napravljene od bronze. 

3. Palacio cortesano: U poslednjem delu palate nalaze se kraljeve odaje koje podsećaju pre na ćeluju nekog povučenog fratra, nego na sobe najmoćnijeg kralja tog vremena. Filip II je mogao da ode direktno do bazilike, čak i da posmatra oltar i prati svečanosti iz svoje sobe, a da ne bude primećen. Tako i bazilika i sve ono što predstavlja ulazi u kraljevske odaje. Tu se nalazi i kraljeva radna soba kao i razni portreti. Pantoha de La Krus naslikao je portret Filipa II prikazavši ga odevenog u crno, sa ogrlicom zlatnog runa sa umornim licem već starog i obolelog monarha, koji hoće da bude prisutan i u tom delu manastira koji je toliko voleo. 

Između kraljevih odaja smešteno je takozvano Dvorište maski. 

4. Dvorište evanđelista: To je kompozicija na dva sprata sa dorskim i jonskim stubovima u čijem središtu je hram. Njegovi svodovi su ukrašeni izuzetnim freskama koje su dobro očuvane, a dvorište sadrži travnjake i ribnjake.

5. Škola – U njoj se učila teolgija, a školovala su se deca velikana. Osnovana je 1567. Godine. Osnovao ju je Filip II sa ciljem da crkvenjaci proprate sve manastirske ceremonije. Oko polovine 19. veka škola prestaje sa radom, a reformisao ju je monaški red Los Agustinos 1974. godine.

eskorijal
Biblioteka

6. Biblioteka: Iznad glavne fasade koja zatvara dvorište kraljeva nalazi se biblioteka koja raspolaže zbirkom od preko 60 000 knjiga. U nju je kralj smestio svoju ličnu biblioteku, knjige koje je njegov izaslanik kupovao po katoličkoj Evropi i sve knjige koje je dobijao na poklon od bliskih ljudi.

Njena glavna dekoracija sa dva odeljka je posvećena podsećanju na filozofiju i teologiju, zajedno sa 7 fresaka na lučnom svodu sa figurama koje predstavljaju 7 slobodnih umetnosti: gramatiku, dijalektiku i retoriku i muziku, aritmetiku, geometriju i astronomiju.

U biblioteci se javlja najbolje slikarstvo Tibaldija. Njegove najznačajnije freske posvećene su filozofiji sa veličanstvenom ženom okruženom sa 4 mudraca iz antike (Sokrat, Platon, Aristotel i Seneka). U prednjem delu se nalazi još jedna velika freska posvećena kraljici književnosti, Teologiji, u društvu 4 velika oca Crkve: San Heronima, San Ambrosija, San Avgustina i San Gregorija. Broj knjiga je pretvorio biblioteku u jednu od najznačajnijih hrišćanskih biblioteka.

7. Galerija (Sala bitaka)- Kako nisu sve slike Eskorijala religiozne najznačajnija su platna iz Sale bitaka, galerije duge 55m, gde se u vidu fresaka javljaju naslikane bitke, među kojima je i niz onih koje su posvećene borbi za San Kintin.

Najvažnija freska je Bitka za Higeruelu gde je 1431. Huan II pobedio muslimane u ravnici Granade. 

8. Grobnica (Panteon) – Do ovog dela Eskorijala silazi se stepenicama koje kreću iz bazilke. Počasno mesto Filip II je rezervisao za svoje roditelje. To je bila novina, jer je običaj svih verskih građevina bio da u glavnoj kapeli bude sahranjen njen osnivač ili, u nekom slučaju, bračni par osnivača. U panteonu su sahranjivani španski monarsi. U sklopu ovog dela nalazi se i dečija grobnica, odnosno Panteon de los infantes u kojoj su sahranjivani prinčevi i princeze koji su umrli do sedme godine starosti. 

9. Muzej arhitekture i umetnosti: Sadrži veliku kolekciju dokumenata, građevinskih i mašinskih materijala korišćenih u izgradnji ove građevine. Muzej pruža posetiocima da upoznaju tehnike koje su korišćene pri izgradnji ovog velelepnog kompleksa. Između ostalog, Eskorijal raspolaže kompletnom kolekcijom slika autora flamanske, italijanske, nemačke i španske škole od 15-17. veka. Muzej ima 9 sala i obiluje fascinantinim delima El Greka, Surbarana, Velaskesa, Ticijana.

El Greko je slikar koji je obeležio poslednje decenije 16-og veka španskog i evropskog slikarstva. Ipak, kralj Filip ll nije bio oduševljen njegovim radom.
Mučeništvo Svetog Maurisija

El Greko dobija zadatak da naslika Mučeništvo Sv. Maurisija i legije Tebanaca, što je i završio nakon 3 godine. Ogromna suma koja mu je isplaćena za ovaj posao, kao i prikazivanje Filipovih generala na slici razbesneli su kralja, koji nije želeo dalje da angažuje El Greka. Inače, Ticijan, venecijanski slikar koji je prvenstveno bio poznat po erotskim slikama, za Eskorijal je naslikao prelepe religiozne slike poput  Hrista sa krstom na leđima.

10. Vrt kaludjera: Pored toga što je bio zaštitnik kulture, Filip II je upamćen i kao zaljubljenik u prirodu. S toga su vrtovi bili nezaobilazni delovi ovog kompleksa. Vrt kaluđera bio je idealno mesto za odmor i meditaciju. To je takođe mesto gde su se vaspitavala deca. Vrt je sadržao nekoliko fontana, mnoštvo cveća i lekovitog bilja. Na izgradnji ovog parka radili su najbolji baštovani iz Španije, ali i iz inostranstva.

U ovo vreme, Filip II bio je kralj i gospodar tada najveće svetske imperije, te mu je bilo značajno da za života ostavi veličanstveno svedočanstvo svoje dinastije. Manastir Eskorijal i danas predstavlja pravo arhitektonsko čudo, dok se kralj Filip II smatra jednim od najvećih zaštitnika kulture svog vremena.

Tamara Vidakovic

Ja sam Tami u raljama života.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button