Pravopisna pravila u srpskom jeziku po pitanju odvojenog i spojenog pisanjanja svih vrsta reči su uglavnom zamorna, nezanimljiva.
Međutim, svakako su korisna kako tokom školovanja, tako i kasnije u životu, jer, čime god da se bavimo, može nam često zatrebati.
Zbog toga vam predstavljamo pregled pisanja svih vrsta reči osim imenica. Njima se posvećuje poseban članak!
Pravopisna pravila u srpskom jeziku prilikom pisanja prideva
Ako su izgovorno i značenjski objedinjene pridevske složenice i ako su napravljene po sličnim pravopisnim pravilima kao i imenice, onda se pišu sastavljeno:
1. od jedne ili (ređe) obe nesamostalne imenice:
evroamerički, dobroćudan, nadrilekarski, bogomdan, polusloženički;
2. kada su izvedeni iz dvočlanih sintagmi, pri čemu je uglavnom prva podređena drugoj i bliže je određuje:
mrzovoljan, niskobudžetni, visokoobrazovani, starmali;
3. dodavanjem prefiksa ili rečce za negiranje ne:
bezglasan, nagluv, preveliki, sulud, neveseo, nevidljiv, nadbubrežni;
Stručno-naučni termin srpsko-hrvatski/hrvatsko-srpski piše se uvek kao polusloženica!!!
Ukoliko se višečlana imena pišu odvojeno ili polusloženički, pridevi izvedeni od njih pišu se spojeno:
vangogovski, istočnohercegovački, kosovskometohijski.
Međutim, kada se pridev izvodi nastavcima -ov, -ev i -in, onda se čuva odvojeno pisanje prideva:
Van Gogova slika, Dela Belin rečnik, Knez Mihailova ulica.
Koautorske veze označavaju se primaknutom crtom (bez belina):
Ristić–Kangrgin rečnik, Vuk–Daničićeva akcentuacija, Kant–Laplasova teorija.
Kada se prilog koji se posebno ne naglašava kombinuje sa pridevom, onda se takva reč piše spojeno:
niskoplasirani, gorepomenuti, mnogopoštovani.
Ako se prva sastavnica naglašava, onda se obavezno piše odvojeno:
mnogo poštovani, gore navedeni, nisko produktivan.
Od ovih primera trebalo bi razlikovati slučajeve u kojima reč ima samo jedan akcenat i koji se nalazi na drugom delu složenice: novopostavljeni, opštepoznat, veleuvaženi.
Pridevske složenice koje obeležavaju nijanse pišu se spojeno:
tamnozelen, svetloplavi, mrkožut;
dok se s crticom pišu kombinacije različitih boja:
plavo-zelena, crno-bela.
Sklopovi prideva koji su u ravnopravnom odnosu, koji su neokrnjeni, sa značenjem naporednosti ili suprotstavljenosti, pišu se sa crticom:
rusko-turski odnosi, kosovsko-resavski dijalekat, kulturno-istorijski spomenici (i kulturni i istorijski spomenici).
Ako je osnova jedne od sastavnica okrnjena, onda takve spojeve pišemo spojeno:
anglosaksonski, evroazijski, afroamerički.
Kada se desi slučaj da se govori o višestrukim naporednim vezama, onda se takav odnos obeležava ponavljanjem crtice:
crveno-plavo-bela zastava, nemačko-italijansko-japanski pakt.
Najviše je nedoumica kod spojeva prideva koji, zavisno od značenja, mogu imati dopunsku ili naporednu funkciju. Tada se oni mogu pisati sastavljeno ili polusloženički
književnoistorijska literatura (koja se odnosi na književnu istoriju) i književno-istorijski spisi (i književni i istorijski); političkoekonomski (prema politička ekonomija) i političko-ekonomska pomoć (i politička i ekonomska).
Pravopisna pravila prilikom pisanja zamenica
Složene zamenice pišu se spojeno u svim padežima:
kojeko, štošta, kojekakav.
Takođe se pišu spojeno zamenice složene sa ni- ili i- u padežima bez predloga:
nikoji, ikoji, nijedan, ijedan.
Međutim, kada se ove zamenice upotrebe sa predlogom, on razdvaja sastavnice:
ni od koga, i po čemu, ni u kolikoj meri; osim predloga bez, on ih ne razdavaja: bez ičega, bez ikakvih sredstava.
U izrazima sa pojačanim značenjem odvojeno se pišu ni jedan i ijedan: ni jedan jedini put nije se pojavio, i jedan i drugi su došli.
Kada predlog po čuva deobno značenje, onda se piše odvojeno od zamenice:
po koji put mu to kažeš, svi su dobili po nešto.
Ali kada se nađe u značenju neodređene zamenice, onda se piše spojeno:
pokoji, poneki, pogdekoji.
Rečca god piše se spojeno sa zamenicom ukoliko je nenaglašena i pojačava neodređeno značenje:
ako kogod naiđe (kogod = neko, iko, bilo ko), valjda ćeš štogod naći (štogod = nešto); u ostalim slučajevima piše se odvojeno: neka dođe ko god hoće, kupi šta god želite.
Brojevi i izvedenice od njih
Spojeno se pišu brojevi od 200 do 900:
dvesta, trista, osamsto.
Naravno, odvojeno se piše:
dve stotine, osam stotina, dvesta miliona.
Odvojeno se pišu višečlani brojevi (osnovni, redni i zbrini) i zbirne brojne imenice:
sto trideset (i) devet, sedamdeset (i) četvrti, dvadeset (i) dvoje, trideset (i) trojica.
Sastavljeno se pišu imeničke i pridevske izvedenice višečlanih brojeva:
dvadesetpetica, devetstopedesetogodišnjica, jedna dvadesettrećina, dvadesetodnevni, četrdesetosmočasovni.
Dozvoljena je kombinacija imeničkih i pridevskih izvedenica sa brojevima da bi se izbegle duge reči:
48-časovni, 60-ih godina.
Pogrešna je upotreba tačke umesto crtice (48. časovni), kao i ,,ekonomično” pisanje u 76-toj godini. Ispravno je pisati ili sve slovima ili sa tačkom iza cifre (u 76. godini).
Pomoćna reč put piše se spojeno s brojevima jedan, dva i tri:
jedanput, dvaput, triput, nijedanput, odjedanput;
a odvojeno se piše uz višečlane brojeve čiji je poslednji član jedan, uz redne brojeve i zamenice:
dvadeset (i) jedan put, stoti put, ovaj put, poneki put.
Oblik puta piše se odvojeno:
dva puta, mnogo puta, nekoliko puta.
Spojeno se piše:
obadva, obadvoje, obadve,
a odvojeno:
sva tri, sva trojica.
Brojevi se po pravilu ne spajaju sa predlozima. Izuzetak predstavljaju spojevi predloga na i u sa zbirnim brojevima: nadvoje, utroje, ali podeli jabuku na troje, uzda se u dvoje. Parni spojevi pišu se sa crticom: nadvoje-natroje, udvoje-utroje.
Takođe se sa crticom pišu kombinacije brojeva ili imenice sa brojem u značenju približnosti:
dva-tri dana, tri-četiri puta, sat-dva.
Višečlane sastavnice vežu se crtom (ne crticom), i to sa belinama:
sto pedeset – dvesta, dvesta pedeset – trista.
Kada se brojkama izražava raspon (vremenski ili količinski), između brojki se piše (približena) crta:
trajalo je 10–15 godina, košta 200–300 dinara.
Međutim, ako brojci prethodi od, umesto crte obavezno se piše do: od 10 do 15 godina.
U nazivima fabričkih proizvoda slovne skraćenice vezuju se sa brojkom pomoću crtice: M-48, Mi-8. Ukoliko brojci prethodi puna reč, crtica se ne piše: zastava 101, Atelje 212.
Glagoli
Enklitički oblici pomoćnih glagola spajaju se samo u futuru I glagola na –ti: znaću, znaćemo, čućete; od glagola na –ti gradi se samo složeni oblik futura: doći ćemo, ići će. I u ostalim slučajevima glagolske enklitike pišu se odvojeno: on je znao, znao bi, došla si.
Povratna rečca se sažima se sa enklitičkim je u oblicima perfekta: on se bojao; sažimanje izostaje uz zameničke enklitike me i te: neko me je video, on ju je video.
Rečca ne NE SPAJA se sa glagolima: ne razumem, ne dođosmo, ne znajući, uz određene izuzetke: NEĆU, NEMAM, NISAM, NEMOJ (podrazumevaju se kompletne promene glagola). Glagoli nestati, nestajati, nedostajati ne osećaju se kao odrični, ali, svakako, pišu se spojeno.
Spojeno se piše rečca ne u oblicima trpnog glagolskog prideva i drugih popridevljenih glagolskih oblika u tvorbi pretvaranjem: nepoznat, nenaviknut, neuspeli, neodgovarajući.
Sa crticom se pišu udvajanja glagola sa stilskim obeležjima: hoću-neću, rekla-kazala, povuci-potegni. Međutim, ako se radi o višečlanim sastavnicama, piše se crta sa belinama: hteo – ne hteo, idi mi – dođi mi.
Napomena:
Rastavljeno se piše: ako bog da, budi bog s nama, šio mi ga Đura.
Prilozi i pravopisna pravila
Složeni prilozi pišu se spojeno:
kadgod, gdegde, nadasve (ali uza sve to), takoreći, takozvani.
Odvojeno se pišu zbog izgovorne nesraslosti:
do malopre, do maločas.
Prilozi složeni sa ne-, ni- i i- takođe se pišu sastavljeno:
nekada, nimalo, ikako, iotkuda, ionako (ali i ovako i onako).
Odvojeno se pišu rečce ma i bilo uz priloge:
ma gde, bilo kako, bilo kad, ma koliko.
Sa crticom se pišu udvojeni prilozi (koji pokazuju simetričnu vezu): kad-tad, gore-dole, brže-bolje, danju-noću.
Predlozi
Pišu se spojeno složeni predlozi:
ispod, naspram, pokraj, nakraj, prekoputa, zaradi.
Od prethodnog naročito treba razlikovati udvojene predloge koji se pišu odvojeno:
došao je do pred fakultet, idu sa po dva štapa, dve ribe od po dva kilograma.
Pogrešno je udvajanje predloga kao:
pucalo se u i oko Sarajeva (umesto u Sarajevu i oko njega), za i ispod glave, jer se ne slažu oba predloga sa istim oblikom imenice (u Sarajevo/oko Sarajeva)…
Veznici, rečce i uzvici
Veznici mada i iako pišu se spojeno u dopusnom značenju:
položio je iako se nije nadao, došao je mada nismo očekivali.
Ako se veznik i nađe u spoju sa uslovnim veznikom ako, onda se oni pišu odvojeno:
i ako sam ti rekao, ti me nisi poslušao.
Rečca li piše se odvojeno: da li dolaziš, je li tako, ne bi li mi to učinio. Odvojeno se piše i kao uzrečica u razgovornom stilu (je li), a u množini se upotrebljava oblik jelte. Takođe se odvojeno piše ako li, ali sastavljeno kada srasta sa veznicima: ali, ili, negoli, kamoli, nekmoli.
Sastavljeno se piše zastarelo -no iza priloga i odnosnih zamenica:
kakono, kojino, kao i partikule de i der (u familijarnom stilu) s imperativom: dajde, donesider, idide.
Spojeno se piše i uzvik upomoć, a s crticom primeri kao:
jao-jao, bla-bla, iju-ju, tip-top, tuc-muc. Uzvici u službi onomatopeje pišu se: av-av-av, he-he-he-he.
Predloški spojevi
Spojevi predloga od i do s prilozima kad(a), sad(a) i tad(a) pišu se trojako:
dokad, do kada i dokada, otkad, od kada i otkada…
Priloški spojevi za + kad(a), za + onda i za + tad(a) uvek se pišu odvojeno, jer imaju značenje vremenske namene ( = za koje vreme, za koji momenat): za kad ti to treba, mislio sam za onda.
Sa druge strane, za + sad(a) piše se i spojeno i odvojeno. Spojeno se piše kada znači u ovo vreme, u ovom trenutku, a odvojeno kada znači za ovaj momenat, za izvesno vreme.
Prilozi doveče, uveče, naveče, predveče, uzjutra, ujutro/ujutru pišu se spojeno, ali do jutros, od jutros, do sinoć.
Imenica podne uklopljena sa predlozima piše se odvojeno:
do podne, od podne, po podne, posle podne,
ali kao imenička složenica spojeno:
zabavno poslepodne, toga poslepodneva.
Predloške veze sa nazivima godišnjih doba pišu se odvojeno:
u leto, na proleće, s jeseni, pod zimu.
Takođe se odvojeno piše kada se radi o rečima koje označavaju delove dana ili godine:
pred zoru, na časak, za pamtiveka.
Odvojeno se pišu predloške veze s ličnim zamenicama:
preda mnom, uza me, s njim, u se, za se.
Međutim, spojeno:
napremase (jedan naspram drugog), napose (zasebno, odvojeno) i nase (unazad), ali na se kada znači na sebe.
Pritom se piše spojeno kada označava istovremenost, a pri tome kada znači povrh toga, uz to.
Izrazi u vezi sa imenicom ruka pišu se odvojeno, osim kada se kaže sve mu ide naruku = sve mu ide dobro.
Ovim bi se mogla zaključiti pravopisna pravila o odvojenom i spojenom pisanju svih vrsta reči u srpskom jeziku! Srećno!
Preporuka za još članaka:
- Saveti za proslavu Božića – običaji kod katolika i pravoslavaca
- Kompostiranje u kućnim uslovima – za početnike
- Kako naučiti slepo kucanje? Kucaj brže i bolje
- Sintaksa srpskog jezika: zaplovite u avanturu kroz sintaksu srpskog jezika!
- Kako spasiti umiruću aloe vera biljku?
- Kako poboljšati svoje trčanje?
