Pravopisna pravila su teška oblast, ali svakako neophodna za svakodnevnu formalnu i neformalnu komunikaciju. Rešavamo sve nedoumice lako!
Prema navodima autora Pravopisa srpskoga jezika, ,,Reči se u pisanom tekstu razdvajaju belinama. Sa stanovišta pravopisa, problem se uglavnom svodi na razlikovanje složenica, koje se pišu spojeno, od polusloženica, koje se pišu s crticom, i izraza ili sintagmi (grupe reči povezanih funkcijom i značenjem), koje se pišu ili odvojeno ili spojeno“.
Pravopisna pravila
Spojeno se pišu složenice i izvedenice koje imaju sledeće karakteristike:
1. nesamostalnost jednog ili oba dela reči, pri čemu se nesamostalnost prvog dela ogleda u nepromenljivosti, čije je obeležje uglavnom spojni vokal, okrnjenosti celog oblika ili preuzimanje oblika iz drugih jezika. Drugi deo odlikuju takođe okrnjenost, preuzimanje i dodavanje sufiksa
rodoljub, bogoslov, mamipare, astronom, prababa…
2. objedinjenost akcentom podrazumeva da obe sastavnice imaju jedan akcenat i da između njihovog izgovora nema pauza
Beògrad, čuvàrkuća, krivoklétstvo, poljoprìvreda…)
3. udruženost sastavnica daje novo značenje
Beograd, visibaba, jugozapad…
S crticom se pišu spojevi reči kod kojih sastavnice čuvaju određen nivo značenjske nezavisnosti, poseban akcenat i nepromenljivost prve od njih.
Crtica u tom slučaju pokazuje da se takav spoj ne uzima kao zasebna, jedinstvena reč, nego kao spoj dveju reči udruženih u datom momentu.
Obavezno prva sastavnica određuje drugu, dajući joj obeležje podvrste reči sa opštim značenjem (npr. auto-kuća = kuća koja se bavi prodajom ili popravkom automobila).
Izuzetke predstavljaju vojni i policijski činovi (general-major) i njima slični spojevi (lekar-stažista, asistent-pripravnik), pri čemu su oba dela promenljiva, a drugi deo precizira rangiranje.
Dakle, pravilo o pisanju reči sa crticom dosledno se sprovodi u narednim slučajevima:
1. tradicionalni orijentalizmi
đul-bašta, Kurban-bajram, sahat-kula, ćeten-alva…
2. tradicionalni pojmovno objedinjeni spojevi
remek-delo, rak-rana, spomen-park…
3. posebni tradicionalni i njima slični noviji stilski nazivi kod kojih se prva sastavnica (imenica) shvata kao zamena za pridev
gas-maska, meč-lopta, klin-čorba…
4. netipični spojevi kod kojih opet prva sastavnica bliže određuje drugu, u smislu ʼkoji podseća na ili koji služi za…
doboš-torta, jež-frizura, veš-mašina…
Pravopisna pravila i strani prefiksi
Javljaju se posebne nedoumice kad su početne sastavnice stranog porekla, sa statusom formanta ili prefiksoida. Neke od tipičnih slučajeva izdvojićemo i objasniti u nastavku:
1. auto- ( kada znači sopstveni ili samo): autobiografija, autogol, autosugestija;
2. bio-: biologija, biodinamika, biogeneza, ali bio-gas, bio-dizel;
3. zoo-: zoologija, zookultura, ali zoo-vrt, zoo-planktoni;
4. etno-: etnogeneza, etnografija, etnolingvistika, ali etno-park, etno-selo, etno-stil;
5. makro-: makrobiotika, makroklima, makroregija;
6. mikro-: mikroplan, mikroekonomija, mikrostruktura;
7. mega-: megavat, megabajt, megazvezda;
8. mono-: monodrama, monoteizam, monokultura;
9. multi-: multivitamin, multikultura, multimilioner;
10. poli-: poligraf, poligamija, poliklinika;
11. psiho-: psihologija, psihoterapija, psihoanaliza;
12. retro-: retrovizor, retroaktivan, retrospektiva;
13. termo-: termodinamika, termoizolacija, ali termo-čarape, termo-košulja;
14. hidro-: hidroelektrana, hidrosistem, hidroavion.
Teško je doneti jasna, precizna pravila u vezi sa pisanjem reči spojeno ili sa crticom, naročito kada je u pitanju nova ili novija leksika.
Tu pravila nisu doslovno definisana, pribegava se nekim analoškim rešenjima, ali svakako je to oblast u pravopisu koja u budućnosti zahteva više saglasnosti.
1. auto: (skraćeno od automobil) piše se uglavnom sa crticom kada je drugi deo samostalna reč
auto-put, auto-limar, auto-industrija), ali autostrada i autodrom;
2. avio = avionski:
avio-guma, avio-karta, avio-prevoz;
3. aero = vazdušni, vazduhoplovni, važi isto pravilo kao u 1. slučaju (auto):
aero-bomba, aero-klub, aero-miting, ali aerobik, aerodrom (kada drugi deo nije zasebna reč);
4. moto = motorni, motociklični:
moto-kultivator, moto-park, ali motocikl, motodrom;
5. foto = svetlosni: fotosinteza, fotoelektron, fototerapija;
foto (odnosi se na fotografiju): fotograf, fotografija, jer je druga sastavnica nesamostalna reč, ali foto-aparat, foto-model, foto-revija;
6. radio (odnosi se na zračenje): radioaktivnost, radioskopija, radiologija;
radio (odnosi se na radio, radijski): radio-aparat, radio-talas, ali Radio Beograd, Radio Banja Luka (kada radio označava radijsku ustanovu);
7. video, stereo, audio: videoteka, stereoskop, audiogram (kada je druga sastavnica nesamostalna), ali video-plejer, stereo-uređaj, audio-kaseta;
Ista pravila važe i za prefiksoide kino i mini, dok ekstra i super pišemo spojeno u primerima: ekstraprofit, ekstraklasa, superliga, superstar, a odvojeno kada se naglašava kvalifikacija, što se pokazuje posebnim akcentom: ekstra ukus, super žurka.
Kvazi, nazovi, pseudo, nadri, eks, ino uglavnom se pišu spojeno, ali mogu se pisati i sa crticom kada se baš želi istaći neka osobina uz vlastito ime: nazovi-Srbin, super-Englez, eks-Jugoslavija.
Ako se već navedeni formanti pojave udvojeni, normirano je da se pišu odvojeno: mikro i makro planovi, auto i moto trke, toplotna i hidro izolacija.
Dvočlani spojevi kod kojih prva reč određuje drugu i u tom spoju se ne menja pišu se odvojeno:
1. prvi član nepromenljiva reč (najčešće stranog porekla) i shvata se kao pridev: zorli junak, demirli kapija, braon cipele, gala ručak, fitnes trener;
2. spojevi kod kojih je prva reč izvan tog spoja promenljiva i ima neko simboličko ime, označava firmu i sl.: Orijent ekspres, Sava centar, karneks paštete, moka kafa;
3. spojevi kod kojih je takođe prva reč izvan tog spoja samostalna i ima neku opštiju upotrebu: folk muzika, bejzbol palica, indigo papir itd.
Pravopisna pravila za pisanje hemijskih termina (za jedinjenja):
1. sa crticom: ugljen-dioksid, natrijum-hlorid, kalijum-sulfat;
2. spojeno (po pravilu sa spojnim vokalom): ugljovodonik, ferilhlorid, ferisoli.
Sa crticom se pišu spojevi čija je prva sastavnica jednoslovni simbol: o-noge, x-zraci, T-profil. Međutim, ukoliko se jednoslovni simbol zameni rečju, onda se piše odvojeno: alfa zraci, iks zraci, iks noge.
Odvojeno se pišu spojevi sa višeslovnim (verzalnim) skraćenicama: TV program, CGS sistem, TA peć, SMS poruka.
Pisanje imenica koje označavaju titulu
Imenice koje označavaju titulu, zanimanje, srodstvo upotrebljene u ustaljenim spojevima ličnog imena, odnosno prezimena (shvataju se kao redovni deo imena) i pišu se odvojeno:
Don Kihot, Kir Janja, efendi Mita, Hadži Ruvim, kuma Živka, gazda Nikola…
Orijentalne titule iza imena koje se ne menja po pravilu pišu se s crticom:
Smail-aga Čengić, Osman-paša, Jusuf-efendija, Husein-beg.
Titule aga i beg pišu se spojeno sa imenom kada je reč o ličnostima čije se ime ustalilo u takvom obliku
Skenderbeg, Ivanbeg Crnojević i kada predstavljaju proširenje ličnog imena, a ne titulu Suljaga, Mujaga, Avdaga.
Pisanje udvojenih prezimena
Udvojena muška prezimena retka su u srpskoj tradiciji. Pišu se odvojeno kada su oba promenljiva:
Vuk Stefanović Karadžić, Gavril Stefanović Venclović.
Međutim, kada je prvo prezime nepromenljivo, onda se pišu sa crticom:
Mihailo Polit-Desančić.
Kod udvojenih ženskih prezimena usvojeno je pravilo da se pišu odvojeno
Anica Savić Rebac, Nada Đurica Marković
mada je ranije pisano sa crticom. S tim u vezi, žene čija su prezimena pre usvajanja novog pravopisa pisana sa crticom imaju pravo da u svojim ličnim dokumentima i dalje zahtevaju isti način pisanja.
Kombinovano pisanje imena, prezimena i nadimka ne zahteva pisanje sa crticom:
Petar Petrović Njegoš, Jovan Jovanović Zmaj, Radovan Beli Marković itd.
Udvojena strana prezimena, bez obzira na to da li se prvi deo menja ili ne, pišu se odvojeno:
Garsija Lorka, Van Gog.
Međutim, pod uticajem izvornog pravopisa nekad je uobičajeno pisanje sa crticom:
Tuluz-Lotrek (Toulouse-Lautrec), Rimski-Korsakov itd.
Koautorska veza iskazuje se crtom (ne crticom!) bez razmaka, tj. primaknutom crtom:
rečnik Ristića‒Kangrge, vlada Cvetković‒Maček.
Višečlana geografska imena pišu se spojeno ako imaju samo jedan akcenat:
Beograd, Virpazar, Višegrad, Vučitrn, Banjáluka (Bȃnjā Lúka).
U ostalim slučajevima pišu se odvojeno, bez obzira na promenljivost prve sastavnice:
Bela Crkva, Novi Sad, Šćepan Polje, Mrkonjić Grad.
S crticom se samo piše Šar-planina, jer joj je prvi deo okrnjen.
Transkribovana strana imena pišu se ili prema izvornom pravopisu (Perl Harbor, Sijera Nevada, Adis Abeba, Rolan Garos) ili prema stvorenom običaju u našem jeziku (Njujork, Lamanš, Monblan).
Spojeno se piše Autrougarska (često joj je naziv Dvojna monarhija ili Crno-žuta monarhija), pre svega da bi bili jasni spojevi kao što su austrougarsko-ruski odnosi, austrougarsko-tuski rat.
Spojeno se pišu imena stanovnika izvedena od višečlanih geografskih imena:
Novosađani, Kotorvarošanin, Latinoamerikanac.
Ako se ističe zbirnost i posebnost, a ne objedinjenost, onda se piše s crticom:
Anglo-Amerikanci, Afro-Azijci, Tataro-Mongoli.
Kod spojenog i odvojenog pisanja najviše je pravila u vezi sa imenicama, jer njih svakako ima najviše.
Stoga ćemo njima posvetiti ovaj članak, dok će ostale vrste reči biti obrađene u sledećem radu, kako bi čitaoci imali dovoljno vremena da savladaju mnoge nedoumice oko imenica.
Preporuka za još članaka:
- Saveti za proslavu Božića – običaji kod katolika i pravoslavaca
- Kompostiranje u kućnim uslovima – za početnike
- Kako naučiti slepo kucanje? Kucaj brže i bolje
- Sintaksa srpskog jezika: zaplovite u avanturu kroz sintaksu srpskog jezika!
- Kako spasiti umiruću aloe vera biljku?
- Kako poboljšati svoje trčanje?
