ObrazovanjeUmetnostZabava i slobodno vreme
Trending

Nadrealizam u slikarstvu ~ potpuno drugačije prikazivanje stvarnosti

Nadrealizam je jedan od pravaca avangarde. Nastao je početkom Prvog svetskog rata pod uticajem revolta koji je specifičan za sve avangardne pokrete. Međutim, nadrealizam je malo drugačiji. Naime, nastao je pod uticajem otkrića iz sfere psihoanalize i uticaja snova, teoriju Sigmunda Frojda. Kako se Frojdova psihoanaliza vidi u nadrealističkom slikarstvu? Kakvo je današnje viđenje nadrealizma? Otkrijmo!

San i nadrealizam

Nadrealisti su videli koren za svoje stvaralaštvo u snovima, halucijancijama i podsvesti. Na kraju krajeva, to ime NAD-realizam i znači: izvan/iznad stvarnosti. Težili su ka tome da oslobode svoje slikarstvo klasičnih oblika i stega konvencije, te da ga približe nagonima, asocijacijama.

Ali, kako to postići sa platnom i četkicom? Kako uroniti u svet čovekove podsvesti i prikazati je nečimu tako konkretnim kao što je slika?

Sam početak nadrealističkog pokreta

Nadrealizam je idejno začeo Apoliner, pisac, ali se ideja brzo prenela na slikarstvo. Stradanja i pokolj Prvog svetskog rata su stvorila jaku želju u umetnicima da pobegnu od surovog sveta. Nekada se bežalo u religiju, ali kako je Veliki rat predstavljao najveće stradanje, desila se i kriza u veru i religiju. Tako se intelektualna elita okreće najdubljim čovekovim nagonima i slojevima (ne)svesti. Prvi začetnici nadrealizma u slikarstvu su Žoan Miro, Maks Ernst i Andre Mason. Na njihovu osnovu se naslanja kasnija slikarska nadrealistička tradicija, ali i današnji, moderni, pop-nadrealizam.

Kao što se može videti na slikama, autori koriste snažne kontraste boja i različite oblike da bi dobili željeni efekat. Neki, kao Miro, koriste geometrijske oblike koji se međusobno uklapaju principom kolaža, dok Ernst i Mason fokusirali na gipkije linije i snažniji kontrast u koloritu. Na primer, Miroova slika se zove ,,Bašta“. Dakle, slikao je svakodnevne stvari, ali kako ih oseća, a ne kako ih vidi. Primetićete da kada ste na livadi ili u bašti VIDITE travu, ali UOČAVATE insekte, ma koliko oni mali bili. Upravo takve svakodnevne događaje i sitnice ističe Miro na svojim slikama.

Nadrealizam: druga struja

Možda vam prethodna imena nisu zvučala poznato, ali sledeća sigurno hoće. Naslednici prethodno pomenutih slikara su doveli nadrealističko slikarstvo do vrhunca uspeha. Rene Magrit i Salvador Dali su svoj nadrealistički stil naslanjali na prvu generaciju nadrealista, ali su ga ,,začinili“ još nečim. Njihovu umetnost odlikuje korišćenje HIPERrealinih elemenata stvarosti, uz dodatak humora i satire. Slike su komponovane sistemom čistih asocijacija. Šta bi značila hiper-realnost?

Obmana slika Rene Magrit

Na slici R. Magrita piše ,,Ovo nije lula“, iako je naslikana izrazito realna-lula. Na ovaj način se autor šali sa našim poimanjem jezika. Kada vidimo sliku, kažemo ,,Ovo je lula“, međutim, to je slika koja prikazuje lulu, što nije isto što i lula. Komplikovano, ali i zanimljivo, zar ne?

Evo šta Magrit, u svom stilu, kaže o ovoj slici:

,,Slavna lula. Kako su me samo prekorevali zbog nje! A, opet, da li biste mogli napuniti moju lulu? Ne, ona je samo ilustracija, zar ne? Da sam napisao na svojoj ilustraciji ,,ovo je lula“, lagao bih!“]
nadrealizam
R. Magrit ,,Ljubavnici II“

Već ste videli ovu sliku, zar ne? Popularni ,,Ljubavnici“ predstavljaju jedno od najpoznatijih dela nadrealizma i lepo objašnjavaju zašto se i sam pokret ovako zove.

Slika deluje poprilično realno, ali niko se neće ljubiti sa partnerom dok drži krpu na glavi. Sama ograničenost poljupca postaje simbolička, tako da i elementi stvarnosti nose snažnu poruku. Ljubavnici su muškarac i žena, uredni i sređeni, srednje klase rekli bismo, u pokušaju da se intimno spoje. Međutim, oboje nose blokadu koja je u vidu tkanine. Svakako, blokada je tu, postoji, te zbog toga je poljubac sam po sebi ograničen. Nemogućnost ljudi da se intimno spoje u potpunosti jer sami blokiraju to spajanje i jeste poruka ove slike. Zbog toga ona predstavlja antipod Klimtovom ,,Poljupcu“.

Međutim, Salvador Dali se smatra vrhuncem koji je proizveo nadrealizam. Smatra ključnim autorom za nadrealističko slikarstvo, jer je uveo mistično i fantastično u tehniku slikanja. Takođe, Dali se snažno oslanjao na najnovija naučna otkrića, poput teorije relativiteta ili napretka u sfeti nuklearnih istraživanja, što se vidi na njegovim platnima.

U prikazu ovih popularnih Dalijevih slika se vidi koliko je slikar osećao i upijao uticaj nauke. Dali koristi nauku da mi rasparčao sliku, a tehniku akademskog slikanja ,,izvrće“ koristeći tačku gledišta koju netipično koristi. Zato su njegove slike tako hipnotišuće i privlačne, ali i iluzorne.

Savremeni nadrealizam

Filozofija savremenog ili pop-nadrealizma se savršeno uklapa u filozofiju modernog doba. Odvojenost od svog suštinskog bića, međusobna udaljenost ljudi i izolovanost od društva, licemerje mase i brza zabava su ono što i moderni pop-nadrealizam pokušava da prikaže.

Spajaju se interesovanja za botaniku, nauku, svet nesvesnog i prirode. Pop nadrealiste zanima transformacija duše i tela, uticaj koji trpe zbog ubrzanog načina života, koji dovodi do zaboravljanja svoje suštine. Jedan od takvih umetnika je Majls Džonston (Miles Johnston), pop nadrealista koji se fokusirao na crteže ljudskog tela. On prikazuje kako je čovek ipak, samo skup različitih ćelija.

Međutim, autor koji možda najviše zavređuje našu pažnju je Silvi, moderni nadrealista. Za razliku od svojih prethodnika koji su istraživali podsvest, Silvi je svoju umetnost posvetio svesnijem delu čoveka: psihi. Njega interesuju poremećaji psihe koji su u današnjem dobu česti, ali im se ne posvećuje dovoljno pažnje. Na taj način se stvara neprekidni krug: što se više pravimo da problemi uma ne postoje, to je problem veći. Autor pokušava da oživi osećaj osobe koja od određenog psihičkog ili emotivnog problema pati.

U slučaju da vas zanima još crteža ovog autora, možete pogledati ovde: https://www.boredpanda.com/mental-illnesses-monsters-sillvi-illustrations/?utm_source=google&utm_medium=organic&utm_campaign=organic

Cilj nadrealizma je da isprovocira i navede na razmišljanje, a moderno doba autorima ovog pravca daje mogućnost da se što maštovitije izraze. Da li su vas ova slikarska dostignuća naterala da promislite o sebi ili drugima? Da li pronalazite interesovanja u ovom slikarskom pravcu?

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button