KnjiževnostKorisni savetiObrazovanje

Kako napisati pismeni sastav?

Da li vam pisanje pismenih sastava predstavlja uživanje ili napor? Koliko puta ste stali pred naslovom teme koju vam je dao vaš nastavnik? Problem kod pisanja pismenih sastava iz književnosti nastaje zbog toga što učenici pred burom ideja i osećaja u glavi ne znaju da naprave pravu sistematizaciju stvari u tekstu.

U nasavku teksta pružamo vam malo uputstvo za pisanje pismenih sastava koje vam može pomoći prilikom pisanja.

Šta je to pismeni sastav?

Pismeni sastav je kraći tekst u vidu eseja pisan na određenoj temi koju dobijaju učenici osnovnih i srednjih škola od svojih nastavnika srpskog jezika i književnosti.

Tema može biti slobodna i iz gradiva.

Slobodna tema se obično odnosi na neki životni problem ili sement koji je značajan za svakog čoveka i ima cilj da pokaže stavove koje jedan učenik ima o tome.  – ljubav, sreća, strah, prijateljstvo, mladost itd.

Tema iz gradiva vezana je za književna dela koja su prethodno obrađivana: tema smrti u nekom delu, lik u nekom delu, struktura nekog dela. Ovakve teme imaju za cilj da pokažu stepen savlađivanja gradiva iz književnosti i razumevanje pročitanog.

Saveti za pisanje pismenog sastava

Pre samog pisanja rada najpre dobro pročitajte naslov teme kako ne bi došlo do onog nastavnikovog – „Promašio si temu!“. Par puta pročitajte naslov i u sebi razgraničite što se od vas traži. Nakon toga razmislite o čemu biste moglli pisati, jer jedna tema nikada ne traži samo jednu mogućnost, već naprotiv ima ih mnogo više i nastavnik upravo to i želi da vidi – neće mu biti drago ako ste npr. na temi Mostovi su ruke koje spajaju obale ljudi svi pisali o mostu kao građevini.

Vaš pismeni sastav mora imati tri glavna dela: uvod, razradu i zaključak.

Prilikom pisanja uvoda nastojte da njime zaintrigirate čitaoca, nemojte reći sve do kraja, već lepo i smisleno napravite koherentni krug u kojem ćete uvesti čitaoca u priču koja sledi. Nikako nemojte pisati: U ovom pismenom sastavu pisaću vam o tome kako sam sreo jednu svoju nesuđenu ljubav; bolje bi bilo napisati: Redovi koji slede pečat su moje duše koja će vam pričati o jednoj ljubavi. Neka čitaoci samo urone u nastavak teksta i sami vide na kraju da je ta ljubav bila, nažalost, nesuđena. Nastojte da vaš uvod zauzme ¼ teksta. Isto toliko bi trebalo imati i zakljucak.

Razdrada teme je zapravo Body ili telo rada u kojem se piše konkretno na temi, dok ste u uvodu mogli imati slobodu da malo idete „okolo“.

Kako bi vaš pismeni sastav imao estetsku vrednost i lepotu, tako da onaj ko ga čita uživa i stvara sliku u glavi, onda obavezno koristite stilske figure – epitet, poređenje, metaforu i sl. koje će doprineti lepoti i punoći izraza. Takav rad će sigurno biti ocenjen mnogo boljom ocenom, nego da ste odgovorili na temu, ali vrlo prostim i konkretnim rečenicama! U razradi vaše teme slobodno koristite primere za sve ono što ste napisali, time ćete pokazati da zaista razmišljate o tome što pišete i nastavnik će prepoznati jednu uzročno-posledičnu vezu između vaših misli i onoga što pišete. Kad god otvorite jedan segment nastojte da ga zatvorite. Nemojte započeti više tokova priče, a da pritom ne završite nijedan. Takođe, nikada nemojte ponavljati jednu reč više od dva puta u sastavu, pogotovo ne u susednim rečenicama. Koristite sinonime!

Takođe, vodite računa o pravopisnim pravilima i stilistici.

sastav

Ukoliko vam se više ideja mota po glavi uzmite papir za koncept i na njemu ispišite sve ono što planirate reći u tekstu, a zatim to poređajte logičnim rasporedom, pa tek onda pišite  u vašoj vežbaniki za pisanje pismenih sastava.

Zaključak pismenog sastava donosi jedan jak efekat u kome poentirate sve ono što je prethodno rečeno. Zaključak nikad ne donosi ništa novo! Sve ono što ste rekli u razradi svedite na 5 rečenica. Koristeći jake reči kako biste izazvali ekspresiju dajte jednu poruku svog rada. Šta je to ono što ste hteli da tim radom poručite njegovim čitaocima?

Npr. Ukoliko je tema pesmenog sastava Tema smrti u poeziji Branka Radičevića, u zaključku možete napisati: Đački rastanak je Brankova labudova pesma. Od života se rastao vrlo mlad, a ova poema je svojevrsna slutnja njegove smrti. Pahulje koje padaju u ritmu sata koji otkucava govore da u životu nije važan odlazak. On je neminovan, sastavni deo života. Važan je način života i dostojanstveno opraštanje od njega.

Nikada nemojte meriti svoj rad njegovim kvantitetom. Nastojite da pojačate kvalitet vašeg pismenog sastava!

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button