Avangarda: naučite da razlikujete pokrete u okviru avangarde
Da li ste se nekada našli pred problemom kako razlikovati pokrete koji se javljaju u periodu avangarde? Znamo da je mnogo –izama, pa nam ponekad svi izgledaju slično. U nastavku teksta prčitajte sve šta predstavlja avangarda.
Avangarda ne podrazumeva školu ili pravac već je to zajednički imenitelj različitih izama, i to: futurizam, ekspresionizam, kubizam, ultraizam, dadaizam, nadrealizam, purizam, konstruktivizam, neoplatonizam, apstraktivizam, babalizam, zenitizam, simultanizam, suprematizam, primitivizam, panlirizam.
Za osnovne odlike izdvajaju se: internacionalizam i antitradicionalizam kao preziranje i odbacivanje svega ličnog, nasleđenog i ritualnog, kako u inspirativnim motivima, tako i u načinu njihovog izražavanja.
U nastavku teksta pročitajte sve o futurizmu, ruskom futurizmu, ekspresionizmu, kubizmu, dadizmu i nadrealizmu.
AVANGARDA U KRATKIM CRTAMA
Futurizam
Futurizam je hronološki prvi avangardni pokret koji je prokrčio sebi put 1910 (mada u isto vreme pojavljuju i nemački ekspresionizam i francuski kubizam). Ali, iako je prvi u vremenu, na začelju je po vrednosti. 1909. Marineti je prvi put upotrebio reč futurizam – radikalno odbacivanje svake prošlost.
Futurizmom su se oduševljavali modernim svetom i novom mašinskom erom. 22. 2. 1909. objavljen je Manifest futurizma u pariskom časopisu Le Figrao. Marineti je u 11 tačaka sažeo osnovne elemente svoje doktrine: želeli su da opevaju ljubav prema opasnosti, energiju iz navike i ludu smelost; osnovni elementi futurističke poezije su hrabrost, odvažnost i buntovnost; veličaju agresivne pokrete, grozničavu nesanicu, gimnastičarski korak, opasne skokove, udarce psenicom i šamare; „sjaj sveta obogaćen je novom lepotom: lepotom brzine;” trkački automobil je lepši od Nike sa Samotrake, a remek-dela su ona koja imaju agresivni karakter; poezija mora da bude silovit napad na nepoznate sile da bi se one prisilile da padnu na kolena pred čovekom; vreme i prostor su umrli, njih je zamenio novi apsolut – večna i sveprisutna brzina. Marineti je objavio i manifest Nova moralna religija brzine – kult brzine najvažniji za futurizam.
Marineti je imao svoju kancelariju futurizma u Palati ruža u Milanu. On se nije zadržavao jedino na poeziji, naprotiv, od nje je samo počinjao. Objavio i čitav niz manifesta koji se ticali mnogih sfera života: Protiv ženske raskoši, Protiv drevne Venecije, Futurističko sintetičko pozorište (odbacivanje tradicionalnih dramskih rekvizita u korist dinamičnog i simultanog, uključivanje publike).
Ipak, za poetiku je veoma bitan Marinetijev Tehnički manifes futurističke književnosti u kome se on zalaže za razaranje sintakse, upotrebu imenica onako kako se rađaju, korišćenje isključivo infinitiva, ukidanje prideva i predloga, tako da svaku imenicu odmah sledi druga analogna: čovek-torpedni brod, žena-uvala, gomila-oseka; interpunkciju zamenjuju matamatički i muzički znakovi i ukida se svako ja – npr, pisati o životu jednog motora. Poezija mora biti neprekidan niz novih slika. Futuristička knjiga ne priznaje tradicionalnu tipografiju, na istoj strani koristi više boja i tipova slova (što će koristiti i drugi – Apoliner i Tristan Cara, npr).
Futurizam je doneo najplodnije inovacije u likovnim umentostima. Džojsovi eksperimenti jezikom su futuristički.
Ruski futurizam
Hlebnjikov predvodio grupu prefuturista koji su izmislili zaumni jezik – onomatopejski žargon slovenskog porekla sa panligvističkim težnjama izmešan sa neologizmima i folklorizmima, lišen svake logike. (Hlebnjikov bio veliki šaljivdžija, nazivao se kraljem pesnika, kada je umro, prijatelji su na nadgrobnom spomeniku urezali da tu počiva kralj Zemlje).
Majakovski je najznačajniji predstavnik futurizma, tzv. ego ili kubofuturizam. Negovao je onomatopeje, uzvike i slobodne ritmove sjedinjavajući ih sa kolokvijalnim, popularnim i prevratničkim oblikom govora. Ubio se u 36. godini razočaran u ljubav i politiku.
1912. pojavljuje se u Moskvi manifest Šamar javnom mnjenju koga potpisuju Hlebnjikov, Kručonih i Majakovski: „Prošlost je pretesna. Akademija i Puškin nerazumljiviji su od hijeroglifa. Moramo da zbacimo Puškina, Dostojevskog, Tolstoja i druge s broda Sadašnjice… naređujemo da se poštuju prava pesnika: 1. povećati obime rečnika veštačkim i izvedenim rečima; 2. pothranjivati nemilosrdnu mržnju prema jeziku koji je postojao pre nas; 3. skinuti, ulivajući strah, sa našeg gordog čela jeftinu krunu koju ste sapleli od metlica; 4. ojačati, na stenama koje smo, usled talasa zvižduka i uvreda…”
Sem futurista, drugu grupu ruskih avangardista čine IMAŽINISTI, koji su bili pod njegovim uticajem, ali i žestoko ustajali protiv njega – Jesenjin. Oni su se okupljali u petrogradskom kafeu koji su nazivali Pegazova konjušnica. 1915. objavili su manifest ustajući protiv futurizma smatrajući ga prevaziđenim; bili su protiv sadržaja u poeziji i jedino su insisitirali na formi smatrajući sliku osnovom stvaralaštva – izrazi šta želiš, ali savremenim ritmom; poezija nije organizam već katalog slika (što će i američki imažinisti ponoviti kasnije). Jesenjin je čuvao stoku u mladosti, posle revolucije se razočarao i obesio (1925) – Majakovski ga ispratio elegijom u kojoj osudio samoubistvo (a učiniće isto).
Marinetijev futurizam veoma je blizak dadaizmu, posebno u shvatanju umetnosti kao igre (što je postulirao još Šiler), zatim davanju prednosti instinktu nad inteligencijom, nesmislenom i besmislenom. Ipak, navedeni pravci bili su u netrpeljivosti. Jako je bitno i to da su redefinisali odnos prema tipografiji.
Ekspresionizam
Ekspresionizam nadmašuje poetske granice kojima su ostale škole avangarde bile omeđene i širi se na roman, dramu i esej. Njegovo delovanje na polju likovnih umetnosti ne predstavlja nastavak književnog delovanja, naprotiv, iz likovnog je ponikao književni. Sem toga, on se prostire i na arhitekturu, kinematografiju, muziku, filozofiju pa čak i religiju, jedini pravi avangardni pokret. 1910-1933. (dolazak Hitlera na vlast).
Kubizam
Kubizam je pre svega vezan za likovnu umetnost. Kubizam označava razuđen pokret, tačnije duhovno stanje identično kod francuskih slikara i književnika 1920-tih godina. 1907. Pikaso je pod uticajem crnačkih i polinezijskih kipova naslikao platno Les Demoiselles d’Avignon (Devojke iz Avinjona) na kome suprotstavlja deformaciju i varvarsku geometriju vladajućoj impresionističkoj optici – kubističke osobine nema cela slika vec dve gole devojke na desnoj strani, naspram tri na levoj.
Kubizam predstavlja umetnost raščlanjivanja i ponovnog formiranja stvarnosti; osnovni principi su: dvodimenzionalnost, prožimanje planova, simultanost vizija, lokalni kolorit.
U poeziji se teži odbacivanju likovnih metafora tj. svega pripovednog i opisnog, usled čega su dominirali fragmenti i elipse, a pesme predstavljale niz beleški, duhovnih stanja, bez vidljivih kauzalnih ali i logičkih veza – sve se svodilo na predstavljanje nadrealističkih slika. Misao-rečenica zamenjena je mišlju-asocijacijom, nestaje tradicionalnog logičkog kontinuuma i rađa se carstvo diskontinuiteta; erotika i ljubav se odbaciju, veliča se mehanizacija, sve aktuelno postaje tema poezije, uvode se kinematografkse tehnike. Humor, sem pluralističkog vitalizma, postaje druga značajna karakteristika – vedrina, živahnost, antisentimentalizam. Javlja se i crni humor.
Dadaizam
Dadaizam je, najprostije rečeno, romantizam doveden do agonije. Dadaizam se zalaže za anti-umentost, anti-književnost. Tristan Cara (Rumun) je pisao da DADA NE ZNAČI NIŠTA, velikim slovima kako su to radili futuristi; 14. 7. 1916. Cara u Cirihu čita svoj prvi manifest i govori da crnci rep svete krave nazivaju dadom, dada je u nekim delovima Italije naziv za vedro i majku, drveni konjić, doilja, dvostruka afirmacija. On je želeo i da stvori naziv koji neće biti -izam i koja će zatvoriti sva vrata razumevanju.
U Americi najznačajniji dadaista je Marsel Dišan (Marcel Duchamp). On je izlagao serije „redy-made” predmeta, vašarskih proizvoda sa neznatnim izmenama ili neobičnim nazivima – držač flaša i posuda za mokrenje od porcelana okrenuti naopačke nazivao je Izvor.
1920. Cara piše recept za pisanje dadaističke poezije: uzmite novine i makaze, isecite deo članka koji ima predviđenu dužinu vaše pesme, isecite svaku reč pojedinačno i stavite ih u torbu; blago je protrtesite; izvlačite onda svaku reč na sreću; prepišite ih pažljivo; pred vama će se pojaviti pesma; i eto krajnje originalnog pisca sa očaravajućim senzibilitetom iako je nerazumljiv za mase.
Nadrealizam
Nadrealizam – rođen je na obroncima, tj. iz pepela dade. Dadazima zamorio lakrdijom i nihilizmom, pre svega Andrea Bretona koji bio na čelu dade, ali se nije uklopio u njene intencije, a ni sa Carom nije bio baš najbolji.
Dadaizam na spoljašnjem planu predstavlja podrugljiv sarkazam, a na unutrašnjem apsolutnu negaciju, odbijanje da se stvara. Nadrealizam, iako na prvi pogled nastavlja da izražava prezir prema književnosti, nastoji da istražuje nedirnutu oblas – san, uvodeći novu tehniku – automatsko pisanje. Nadrealiste je, kao i Frojda, zanimalo podsvesno i mračno, ali ne kao terapija, već kao izvor nove književnosti.