Zagađenje plastikom postalo je jedan od najurgentnijih ekoloških problema. Hiperprodukcija ambalaže za jednokratnu upotrebu znatno nadmašuje kapacitet sveta da se nosi sa posledicama koje ovaj ekološki problem donosi.
Zagađenje plastikom najviše uzima maha u afričkim i azijskim zemljama u razvoju, gde su sistemi za sakupljanje smeća često neefikasni ili čak nepostojeći. Ipak, razvijene zemlje sveta, a naročito one sa niskom stopom recikliranja, takođe dovode do pogoršanja ovog ekološkog problema.
,,Zagađenje plastičnim otpadom je kriza svetskih razmera koja će se ubrzano pogoršavati ukoliko svi akteri ne preuzmu odgovornost za stvarne troškove koje plastika predstavlja za prirodu i ljude. Odgovornost je rešenje za zagađenje plastikom” izveštava WWF, međunarodna nevladina organizacija za zaštitu prirode.
Sa ciljem podizanja svesti o opasnosti zagađenja plastičnim otpadom, izdvojili smo deset činjenica o ovom problemu koje će vas sigurno naterati na razmišljanje.
1. Čak 91 posto plastike se nikad ne reciklira
Procenjuje se da je od 6,3 milijarde tona plastičnog otpada proizvedenog do 2015. godine, samo 9 procenata zaista reciklirano. Pretpostavlja se da je 12 procenata spaljeno, a da čak 79 procenata plastičnog otpada idalje zagađuje životnu sredinu.
2. Jedna plastična flaša se razgrađuje minimum 450 godina
Vreme razgrađivanja plastične flaše zavisi od vrste plastike od koje je napravljena. U najboljem slučaju, potrebno je minimum 450 godina da se ovo dogodi. Imajte u vidu da se flaše od pojedinih vrsta plastike se neće razgraditi nikad!
3. Svakog minuta se proda preko milion plastičnih flaša
Plastične flaše su jedan od najvećih neprijatelja u borbi protiv ovog ekološkog problema. Procenjuje se da se svakog minuta u svetu proda preko milion plastičnih flaša!
4. Oko 50 procenata plastike je namenjeno za jednokratnu upotrebu
Oko 50 procenata proizvedene plastike odbacuje se nakon samo jedne upotrebe! Ljudi se zbog dostupnosti, praktičnosti, a u nekim slučajevima i lenjosti, često opredeljuju za plastični pribor, čaše, slamčice i slično. Važno je istaći da na taj način podržavaju ovu destruktivnu industriju! Kako bi se zagađenje smanjilo, nužno je da se promeni sama ljudska svest. Smanjenjem nivoa potražnje, smanjiće se i nivo proizvodnje.
5. Dva miliona plastičnih kesa u minuti
Istraživanja su pokazala da se svakog minuta iskoristi čak dva miliona novih plastičnih kesa. Iako u mnogim državama sveta plastične kese počinju da oporezuju ili čak zabranjuju, do stvarnog smanjenja zagađenja može doći isključivo na individualnom planu. Kada samo jedan pojedinac donese odluku da umesto kesa koristi platnene cegere, na taj način lišava životnu sredinu za čak 22 000 plastičnih kesa koje bi potrošio u toku svog života.
6. ,,Plastično ostrvo”
Veliki pacifički otpad (eng. The Great Pacific Garbage Patch) nalazi se između Havaja i Kalifornije i zapravo predstavlja ogromnu akumulaciju plastike u okeanu. Prema pojedinim izvorima, ovo ,,ostrvo” je čak 3 puta veće od teritorije Francuske!
7. Zagađenje plastikom i životinje
Plastika negativno utiče na čak 1200 životinjskih vrsta. Ptice, ribe, kornjače, delfini, ajkule, pa čak i kitovi mogu biti otrovani konzumacijom plastike. Neretko se dešava da se životinje upetljaju u plastični otpad, što u najvećem broju slučajeva dovodi do njihove smrti.
8. U okeanu više plastičnih čestica, nego zvezda u Mlečnom putu
Mada idalje ne postoji međunarodno priznata definicija ,,mikroplastike”, moglo bi se reći da su to zapravo čvrste čestice plastike, nerastvorive u vodi. Obima su pet milimetara ili manje, a pritom nisu biorazgradive. Istraživanja su pokazala da u okeanima ima čak 50 puta više čestica mikroplastike nego zvezda u Mlečnom putu!
9. Čak 90 procenata morskih ptica jede plastiku
Utvrđeno da čak 90 posto morskih ptica jede plastiku! Da stvar bude još gora, previđanja nalažu da će do 2050. godine ovaj broj porasti za 9 procenata. Plastika koja je pronađena u telima ptica uključuje kese, poklopce boca, sintetička vlakna od odeće, ali i sitnije čestice, veličine zrna pirinča.
10. Do 2050. godine više plastike nego ribe
Prema podacima Ujedinjenih Nacija, čak 30 posto riba otrovano je plastikom. Istraživanja su pokazala da će, ukoliko se stvari ne promene, do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego riba!
