Pozitivne strane vulkanskih erupcija za koje niste znali

Kada nešto izgleda tako zastrašujuće kao vulkanske erupcije, često nemamo u vidu da može imati i određene pozitivne efekte na planetu. Može, kako na planetu, tako i na samo čovečanstvo.

Vulkani su jedna od najspektakularnijih prirodnih pojava koja vekovima fascinira, očarava, ali i prestrašuje kako obične ljude, tako i naučnike. U užem smislu reči, vulkan je geološka vrsta oblika, najčešće u vidu planine, koju krasi kupola na samom vrhu i krater iz kojeg izlazi ‘lava‘ tokom erupcije.

Vulkani su deo mnogih filmova apokaliptičnog žanra, kao i predmet brojnih dokumentarnih filmova u kojima se izučavaju. No istovremeno se takođe želi i skrenuti pažnja na opasnosti koje nose. Jedna od tih opasnosti zove se i Yellowstone, vulkan smešten u Wyomingu čija bi potencijalna erupcija mogla ozbiljno zapretiti opstanku čovečansta, odnosno, barem njegovom većem delu.

Smatra se da je vulkan Yellowstone poslednji put bio aktivan prije više od 600.000 godina, a da bi njegova eventualna erupcija u zrak izbacila više oko 250 kilometara magme. Ta magma bi sadržavala toliko otrovnih plinova da bi planetu okovala oblakom kroz koji sunčeva svetlost ne bi mogla prolaziti.. To bi rezultiralo jednom novom vrstom “ledenog doba”, te bi klima postala značajno hladnija. Sve to bi uticalo i na masovnu porast gladi u svetu, s obzirom da bi poljoprivredni usevi bili uništeni.

Opasnosti koje vrebaju od vulkana su manje-više poznate, a činjenica da ih vlasti mnogih država zanemaruju je još strašnija. Premalo se novca izdvaja za njihovo izučavanje, uprkos svesnosti o posledicama njihovih erupcija. Ipak, postoji i pozitivna strana koje mnogi nisu svesni, a koju vulkani imaju.

U ovom tekstu fokusiraćemo se na neke od njih, te ćemo otkriti i nekoliko zanimljivih činjenica o ovoj neverovatnoj prirodnoj pojavi.

Pozitivne strane vulkana

Vulkani zemlju čine plodnijom

Vulkanski materijali proizvode plodno tlo i omogućuju raznim vrstama poljoprivrednih useva da uspeju. Pepeo i šljaka su prirodna đubriva koja su bogata mineralima, a kako se vulkanska lava hladi, tako se nagriza elementima koji povećavaju plodnost tla. Upravo je to razlog zašto poljoprivreda često uspeva u vulkanskim regionima. To je ujedno odgovor i na kultni skeč poznatog komičara Džordža Karlina. Sećate ga se? Karlin je u svom stilu ismejavao ljude koji žive na obroncima vulkana, a onda se čude što im vulkanska lava prolazi kroz dnevni boravak. Eto, ipak se ispostavilo da ti ljudi imaju svoje razloge.

Koliko vulkani mogu pogodovati plodnosti tla najbolje pokazuju primeri iz južnog dela Italije, odnosno regiona u blizini Vezuva. Tamo se odvija izuzetno važna proizvodnja povrća, ali to nije jedino mesto sa sličnim primerom. Takođe, brazilska visoravan je još jedna regija u kojoj su drevne vulkanske aktivnosti obogatile zemljište i omogućile značajniji napredak proizvodnje omiljenog napitka većeg dela čovečanstva – kafe. Pored toga, i na Novom Zelandu vulkanska tla omogućuju veću efikasnost mlekarske industrije, ali i prizvodnje voća. Tako da, ono što posadite na obroncima vulkana, ima šansu da uspe.

Vulkani omogućavaju proizvodnju geotermalne energije

Poznato je da je Island zemlja sa najvećim brojem vulkanskih aktivnosti od svih delova sveta, a zna se i šta je razlog tome. Island e nalazi na srednjem atlantskom grebenu gde se tektonske ploče često razdvajaju i rezultiraju vulkanskim erupcijama. Pozitivni efekti toga ogledaju se u značajno povećanoj proizvodnji geotermalne energije. Zašto je to bitno? Naime, kada se magma uzdiže i dolazi blizu površine kore, to zagreva podzemnu vodu koja postaje “pregrejana”. Ona onda u steni buši bunare kroz koje se ispumpava. Dolazeći na površinu, stvara se para zbog jake toplote, a ta para se onda koristi za pogon turbina i stvaranje električne energije.

Kako se para lagano hladi, pretvara se u toplu vodu i cevovodom dovodi do domova. Potom se isporučuje islandskim gradovima da ih zagreje. Čak preko 90% domova na Islandu se greje geotermalnom energijom. Jednom kada se voda koristi za zagrevanje zgrada i domova, ona se potom koristi i u staklenicima. Postavlja se ispod tla kako bi pospešila proizvodnju cveća, voća i povrća. Ukoliko nedostaje podzemne vode, hladna voda se pumpa u stenu kroz posebno izbušene bunare. Tamo se zagreva vrućom stenom i pumpa nazad. Zaista zanimljiv proces, zar ne?

Vulkani Privlače turiste

Kao što smo već i rekli, vulkani su spektakularna prirodna pojava koja automatski i privlači veći broj turista. Brojni vulkani predstavljaju neke od najvećih turističkih atrakcija, a jedni od njih su i vulkan Vezuv u Napulju, te vulkan Etna na Siciliji. Ova dva vulkana su glavne turističke atrakcije u Južnoj Italiji. Kao takvi donose značajne finansijske prihode delu zemlje koji je oduvek bio značajno siromašniji u odnosu na sever.

Takođe, gejziri i termalni izvori izazvani vulkanskim aktivnostima na Islandu dovode na ostrvo ogroman broj turista. Ova vrsta turizma stvara radna mesta i novac u područjima koja možda nemaju mnogo drugih izvora zaposlenja. Poslovi se stvaraju u oblastima kao što su smeštaj, prevoz, razgledanje i maloprodaja (prodavnice sa suvenirima i slično).

Utiču na atmosferu

Vulkani prilikom erupcije izbacuju vlagom nabijene glasove direktno u atmosferu i to je proces koji se odvija već više od četiri milijarde godina. Naša atmosfera je rezultat svih različitih erupcija koje su se događale u periodu otkako se zemlja formirala u našem Sunčevom sistemu. Vulkani su vitalan dio komponente vodenog ciklusa na našoj planeti jer nekoliko tona gasova koji sadrže vlagu ide direktno u našu atmosferu.

Vulkani su izvor su kvalitetnih građevinskih materijala

Vulkanski pepeo se smatra vrhunskim građevinskim materijalom i to mu je još jedna pozitivna namena. Zbog svojih hidroizolacionih svojstava se i danas koristi u građevinskoj industriji za izgradnju kvalitetnog betona. Drevni Rimljani su proporcionalno mešali kreč sa betonom i vulkanskim pepelom da bi stvorili vodonepropusni beton. S godinama i vekovima su se pojavile i razne vrste tehnika građevinarstva koje uključuju vulkanski pepeo kao bitnu komponentu u mnogim od njih.

Još nekoliko zanimljivih činjenica o vulkanima…

• Vulkani pomažu u formiranju važnih materijala poput dijamanta, zlata i srebra.
• Vulkanske planine ublažuju klimu i primaju više padavina nego ravna područja.
• Kraterska jezera koja nastaju vulkanskim erupcijama pogodna su za ribolov
• Vulkanske erupcije mogu uticati na klimu u celom svetu, a jedna od njih na planini Tambora (najveća erupcija u 19. veku) prouzrokovala je ‘godinu bez leta’ 1816. godine.
• Ptice poput malea oslanjaju se na geotermalnu toplotu vulkana da bi inkubirali svoja jaja. Jaja su pet puta veća od kokošjih, te su prevelika da bi ih maleo ptica sama inkubirala.