KnjiževnostObrazovanje
Trending

3 knjige srpske književnosti koje morate pročitati! (1. deo)

Imate višak slobodnog vremena i ne znate šta ćete sa njim? Ili, pak, volite da čitate i ljubitelj ste knjiga, ali nemate više ideja? Nudimo vam 3 knjige, klasika srpske književnosti, za čitanje! Dela su poznata – manje ili više – ali za svako važi jedno – treba im dati šansu. A mi smo sigurni: ako im pružite priliku, neće vas razočarati!

Čitanje knjiga oplemenjuje duh (i telo). Knjige utiču na razvijanje čovekove empatije, upoznavanje ljudskih psiholoških dubina i istraživanje sveta. Ako ste počeli da se interesujete za književnost i da tek otkrivate svoj čitalački ukus, onda znate kako potraga za pravim knjigama za čitanje može biti zahtevna. Ako ste već iskusni čitalac, verujemo da imate dosta knjiga na listi čekanja za čitanje. Bilo kako bilo, nudimo vam 3 knjiga domaće spisateljske radinosti. Neke su ,,poznate“, neke manje poznate, ali sve imaju zajedničku osobinu: fantastične su.

Možda ćete se iznenaditi kako su se pojedine knjige uopšte našle na jednom ovakvom spisku kada se ,,podrazumevaju“. Knjige koje se ,,podrazumevaju“ su one za koje znaju i ljudi koji nisu ljubitelji čitanja, ali, eto, čuli su nekada negde za njih. Tako možemo razlikovati klasik u književnom svetu, pa i smatrati da se takva jedna knjiga ,,podrazumeva“. Istina je da, iako deluje netipično, često zaboravimo zašto klasike zovemo klasicima. Na policama za knjige ih previdimo ili zbog dužine, ili jer su posle srednje škole i obavezne lektire ostale posle njih gorke uspomene. Ali, upravo ih takvih klasika izrasta ostatak književnosti koju poznajemo danas, tako da im moramo posvetiti pažnju. Zato ćemo imati i par takvih knjiga na ovom spisku. Ali, da vidimo šta se još tu krije.

1. B. Pekić ,,Hodočašće Arsenija Njegovana“

knjige
Pekic

Roman neobičnog naziva vas tera da steknete utisak da se radi o nekom religijski intoniranom delu. Zar ne? Kada malo bolje sagledamo radnju ovog romana, nije da nije religijski intonirano. O čemu se radi u ovom delu, kada je tako neobičnog naziva?

Radnja: radnja Hodočašća se dešava u centru Beograda i prati Arsenija Njegovana, starog kućevlasnika. Ova titula ,,kućevlasnik“ je važna, jer ćemo kroz čitavo delo otkrivati Arsenijevu opijenost kućama. Da, opijenost kućama. Fasciniranos, opsednutost, sa neke strane čak i seksualnu privlačnost. Arsenije je izašao iz svoje kuće samo dva puta u poslednjih 27 godina. Ono što nije znao je da su se njegove kuće drastično izmenile za to vreme. Saznavši da je jedna od njegovih ,,mezimica“ u opasnosti, Arsenije se sprema na izlazak na ulice Beograda, koji će u njemu uzrokovati emotivni preokret.

U najmanju ruku se pitate šta ste sada pročitali. To ćete se pitati i na kraju ove knjige. Roman odskače od svega što smatramo tipičnim i uobičajenim. Međutim, ono što u njemu dominira je neprevaziđeni Pekićev satirični smeh zbog kog se smejete naglas. Iako vam može delovati neobično, dajte mu šansu. Videćete kako ljudi filozofski objašnjavaju fenomen pripadnosti, kako je izgledao Beograd pre nekoliko decenija i kako izgleda čovek koji se povuče u svoja četiri zida.

Roman je nagrađen NIN-ovom nagradom za 1970. godinu. Na sledećem lunku možete videti kako izgleda Beograd danas, a kako kada je Arsenije Njegovan išao ka svojim mezimicama: https://www.youtube.com/watch?v=mC7JswZdUW0

knjige

2. S. Basara ,,Andrićeva lestvica užasa: gotski roman“

Još jedan roman dobitnika NIN-ove nagrade. Međutim, možda ne biste baš ovaj Basarin roman očekivali na spisku preporučenih knjiga, kada ovaj autor ima mnogo popularnijih knjiga. Šta ga onda čini posebnim?

Radnja: Nikada ne steknete kompletan utisak o nekom piscu, dok drugi autor ne priča o njemu. Tako, u ovom romanu, Andrić postaje lik o kome se neprekidno govori iz perspektive njegovog poznanika. Kaloperović, srpski pisac, kreće ka Zagrebu da bi primio nagradu za svoje spisateljsko umeće. Na putu svrati do starog poznanika Stojkovića, koji je bio Andrićev poznanik. Čitav roman je zapravo dijalog Stojkovića i Kaloperovića o umetnosti, životu, filozofiji, Andriću, ali i Jugoslaviji. Kako se sve to izmešalo? Zapravo, Andrić nije uopšte tema razgovora između dvojice prijatelja, već samo odskočna daska za dalju filozofiju o politici, nauci, delu. Andrić postaje simbol čoveka koji ,,pliva“ u lošoj političkoj atmosferi i uspeva da se izbori sa licemerjem naroda. Upravo to licemerje Basara želi da razobliči u ovom romanu-dijalogu.

Roman je u najmanju ruku neobične strukture i tematike. Međutim, kao i prethodni, odlikuje ga neverovatan humor. Oba prijatelja-i Stojković i Kaloperović-su dva intelektualca, obrazovana i sarkastična, pre svega. Zbog toga i jeste duhovno zadovoljstvo čitati ovo delo. Osećaćete kako se smejete, ali svojoj nesreći. U tome i jeste čar ove knjige.

3. D. Kiš ,,Bašta, pepeo“

Još jedan NIN-ovac i nesuđeni novelovac, Danilo Kiš, našao je svoje mesto na ovom spisku. Ono što bi trebalo da znate ako se odlučite za ovu knjigu, jer da je ona emotivni ,,naslednik“ knjige koja se čitala kao lektira u školi- Rani jadi. Ako se u školi niste sporazumeli sa ovim delom, nemojte odbaciti ,,Baštu, pepeo“ odmah.

,,Rani jadi“ nije za decu i osetljive – su zbirka pripovedaka o porodici Sam, u čijem fokusu je dečak, Andreas Sam. Sve priče iz zbirke deluju mahom međusobno nepovezano i predstavljaju neku vrstu opisanih događaja iz perioda pogroma Jevreja u Drugom svetskom ratu. Ono što ,,Baštu, pepeo“ čini posebnom je što se pripoveda iz perspektive tog isotg dečaka, i ti događaji se na sličan način opisuju. Razlika je u tome što sada već počinje da se nazire pravi problem: gde je otac? Ko sam ja? Da li ja mogu da pobegnem od onoga što su moji roditelji?

Radnja: Roman se pripoveda iz perspektive Andreasa Sama, istog dečaka koji pripoveda ,,Rane jade“. Međutim, sada je fokus na figuri oca, Eduarda Sama. Misteriozna smrt oca koja se pojavljuje u ,,Ranim jadima“ dobija neka razrešenja u ,,Bašti, pepelu“. Otac je predstavljen kao transformator, čovek koji zna sve, a zapravo ne zna ništa, lutalica, pijanac, hipohondar i ludak. Svi ga posmatraju kao čoveka sa dijapazonom oboljenja, dok je u Andreasovoj svesti on na pijedastalu, jer je, logično-otac. Upravo ovo ,,logično“ Kiš razobličava u ovom romanu. Vidimo da dečiju, a kasnije i čovekovu, svest umnogome oblikuju njegovi roditelji i poreklo. Pored problematičnog nestanka oca (koji, zapravo, uopšte nije problematičan, samo ga dečak tako doživljava), i odnos sa majkom je opisan.

U spletu tragičnih životnih okolnosti, uočena je Andijeva netipična bloskost sa majkom, koja ne stiže ,,na red“ za analizu od problema sa ocem. Da li je otac veliko, nesrećno dete i sanjar ili sadista, sebični pokvarenjak i zlokobnik?

Ono što je važno znati je da takozvani Porodični ciklus pored već dva pomenuta romana čini i treći: Peščanik.

Peščanik je roman sasvim netipične kompozicije. Ono što ga uklapa u porodični ciklus je, zapravo, figura oca koja se pojavljuje. Peščanik je, zapravo, i ispričan iz perspektive oca. Pošto smo već ustanovili da je Eduard Sam psihički izmeštena ličnost, i ,,Peščanik“ je takav. Kompozicija je, naizgled, neskladna, ali duboko prožeta i čvrsta. Priče u delu su konfuzne, međusobno teško razumljive, a posebno otežava ako ne pročitate prethodna dva dela.

Nadamo se da smo vam pomogli prilikom izbora knjige. Koju god da izaberete-nećete pogrešiti!

Tamara Vidakovic

Ja sam Tami u raljama života.

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button