Sintagma – osnovne osobine ove sintaksičke jedinice + imeničke!

Ivan Jovic
0

Sintagma nije nesavladiva gramatička jedinica, ali može predstavljati problem ako se ne nauči na pravi način. Sintagmom se smatra grupa od dve ili više reči koje su u određenom međusobnom odnosu. Osim što čine celinu, elementi sintagme predstavljaju i deo rečenice kojoj pripadaju.

Da bismo mogli uspešno da sintaksički analiziramo rečenicu, neophodno je da savladamo pojmove i njene elemente.

Osnovni sintaksički pojmovi

Komunikativna rečenica: predstavlja najopštiji sintaksički pojam. Jednostavna definicija ove kategorije je da počinje velikim slovom, a završava se adekvatnim znakom interpunikcije.

Predikatska rečenica: uža kategorija od komunikativne rečenice. Može biti zavisna ili nezavisna. Ima samo jedan predikat. Dakle, komunikativna rečenica može imati bezbroj predikatskih, bile one zavisne ili nezavisne.

Sintagma: uži pojam od predikatske rečenice. Predstavlja skup reči koje gravitiraju (vrte se/odnose se na) oko jedne reči, koja se zbog toga zove glavna ili centar.

Reč: najmanja jedinica u sintaksi, koja ima svoj položaj u rečenici i funkciju.

Sintagma i glavna reč

Glavna reč ili centar sintagme je osnovni deo sintagme oko kog se ,,okreću“ svi ostali delovi. Centar sintagme je najlakše odrediti tako što prekrijemo svaku reč u sintagmi i proverimo da li rečenica ima smisla bez te reči. Rečenica će moći da funkcioniše bez bilo koje reči, osim bez glavne.

Primer:
  • Marko je došao kući. (Komunikativna rečenica; istovremeno i predikatska rečenica)
  • Marko je došao kući i odmah uradio domaći. (Jedna komunikativna rečenica, ali dve predikatske, jer postoje dva glagola)
  • Uplašeni Marko je došao kući. (Pojam ,,Marko“ je objašnjen pridevom,,uplašen“. Obe jedinice imaju jednu funkciju – funkciju subjekta, ali istovremeno predstavljaju i sintagmu.)

Glavnu reč u rečenici ,,Uplašeni Marko je došao kući“ lako uočavamo. U sintagmi ,,uplašeni Marko“, Marko je centar, odnosno reč bez koje čitava rečenica ne bi imala smisla.

Sintagma, primeri: fudbalska utakmica, prijateljski meč, interesantan film, lepa haljina…

Sintagma i njene vrste

Vrsta sintagme se određuje po vrsti reči koja je njen centar. S tim u vezi postoje četiri mogućnosti za sintagmu:

  • imeničke: centar sintagme je imenica. Primeri: dosadan dan, lepa žena, ukusan kolač
  • pridevske: centar sintagme je pridev. Primeri: neobično lep, natprosečno inteligentan, prilično debeo
  • priloške: centar je prilog. Neobične su, pa često i ne primetimo da je priloška sintagma u pitanju. Primeri: skoro nečujno, zajedno sa bratom, sasvim južno
  • glagolske: izuzetno važne za razumevanje rečenice. Naime, glagolska sintagma se gradi od glagola u neličnom glagolskom obliku (!). Od predikatske rečenice se drastično razlikuju, s obzirom na to da u građenju rečenica učestvuju glagoli u ličnom glagolskom obliku. Grade se najčešće od glagolskih priloga sadašnjih i prošlih (-ĆI/-VŠI), a ređe od infinitiva. Primeri: čuvši to, videvši devojku, gledajući pravo, misleći o tome, šetajući ulicom…

Gramatika i hemija: stvari se komplikuju

Sintagma može delovati komplikovano u nekoliko slučajeva. Naime, važno je razumeti da je centar sintagme uvek samo jedan, ali da ostali, zavisni članovi, i sami mogu bili centri nekih drugih sintagmi.

Najlakše bi bilo zamisliti centar sintagme kao centar molekula, koji ima svoje funkcionisanje, a zavisni član je centar druge, manje sintagme.

Primer:

  • Drvo je stajalo u dvorištu.
  • Staro drvo je stajalo u dvorištu.
  • Sasvim staro drvo je stajalo u dvorištu. U ovom primeru je centar najveće sintagme ,,sasvim staro drvo“ imenica drvo, zbog čega je ovo primer imeničke sintagme. Međutim, njen zavisni član je sintagma ,,sasvim staro“, gde je centar pridev staro, pa je to pridevska sintagma.
sintagma

Ovakva sintagma se može širiti u beskonačno; zato se sistem sintagme može zamisliti i kao sistem ruskih babuški: kao što je lutka u lutki, tako je i sintagma u sintagmi.

Imenička sintagma: najobimnija od svih

Sasvim je jasno da je od svih navedenih, imenička sintagma u govoru i pisanju najčešća. Zbog toga je jasno da baš ova vrsta sintagmi ima svoj način imenovanja zavisnih članova.

Ovi nazivi i njihova funkcija u rečenici se uče od najnižih razreda, ali se tek pred kraj VIII razreda svi u potpunosti savladavaju.

Kongruentni atribut:

Pod pojmom kongruentnog atributa se podrazumevaju one reči koje se u rodu, broju i padežu slažu sa centrom. Kongruentni atribut se u većini slučajeva nalazi ispred centra, ali to ne mora nužno biti pravilo.

Kongruentni atribut mogu biti: pridevi (dobro dete), pridevske sintagme (veoma dobro dete); zamenice (to dete), brojevi (prvo dete). Kongruentni atribut se uočava tako što se uvek menja kada se menja i centar: Dobro dete je došlo na rođendan. Dobrom detetu je rođendan.

Padežni (nekongruentni) atribut:

Padežni atribut obično stoji iza centra, ali je njegova glavna osobina to što ne kongruira (ne slaže se) sa centrom u rodu, broju i padežu. Padežni atribut ima svoj padež kojim se vodi. Prepoznaje se tako što ostaje isti, iako se centar menja.

Knjiga o šahu je zanimljiva. Kupio sam knjigu o šahu.

Može imati predlog (o + lokativ kao u prethodnom primeru); ali i ne mora:

Dela Iva Andrića su zanimljiva. Fascinirana sam delima Iva Andrića.

Atributiv

Atributivom se zovu imenice koje kongruiraju u rodu, broju i padežu sa imenicom koju bliže određuju. U tom slučaju, centar ostaje ona imenica koja je atributivom dodatno objašnjena:

kamen temeljac, ptica selica, zmija otrovnica

Odnosni atribut

Odnosni atribut sintagme predstavlja zavisna odnosna rečenica koja stoji uz centar sintagme. Ovo se uči u VII razredu, ali se u potpunosti razume tek u srednjoj školi. Zahtevni su jer zahtevaju poznavanje zavisnih rečenica.

Ljudi koji peku hleb rano ustaju.

Ljudi koji peku hleb je jedinica koja se može objasniti jednom rečju: pekari.

Zbog toga se ,,koji peku hleb“ direktno odnosi na ,,ljude“. Ima u sebi glagol u ličnom glagolskom obliku, što je čini predikatskom rečenicom.

Marko ima novi bicikl koji je dobio na poklon.

Marko je dobio bicikl o kom stalno priča.

Izrični atribut

Izrični atribut je onaj deo sintagme koji je iskazan zavisnom izričnom predikatskom rečenicom. Retki su slučajevi da se ovakvi primeri pojavljuju u osnovnoj i srednjoj školi, što ne znači da ne treba da se na njih spremimo!

Vest da je počeo rat je potresla sve.

Zadatak: pokušajte da pronađete sintagme u datom pasusu i da izdvojite glavnu reč.

Aska i vuk

Prvih dana jagnje je išlo za majkom, kao i sva ostala jagnjad, ali čim je stalo da trči na svojim još krutim i neobično izduženim nožicama, i da pase samostalno, odmah je počelo da pokazuje svoju ćud. Nije se držalo majčina skuta, nije slušalo njena dozivanja ni kucanje zvona na ovnu prethodniku, nego je volelo da luta putevima koje je samo nalazilo, da traži odvojenu pašu na udaljenim mestima.

Rešenje:

Prvih dana jagnje je išlo za majkom, kao i sva ostala jagnjad, ali čim je stalo da trči na svojim još krutim i neobično izduženim nožicama, i da pase samostalno, odmah je počelo da pokazuje svoju ćud. Nije se držalo majčina skuta, nije slušalo njena dozivanja ni kucanje zvona na ovnu prethodniku, nego je volelo da luta putevima koje je samo nalazilo, da traži odvojenu pašu na udaljenim mestima.

Komentari

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Ivan Jovic
28/05/2022
0
komentara