Većina ljudi je upoznata sa terminom “autizam”, međutim, oko autizma još uvek postoje mnoge predrasude kojih se treba rešiti. Iako autizam ne predstavlja tabu temu, o njemu se ne priča puno, što iz straha, neznanja ili nezainteresovanosti.
S obzirom da je pravilna informisanost korak dalje u borbi protiv diskriminacije i stigmatizacije svih bolesti, mi vam ukratko predstavljamo ovo, danas sve češće, neurološko oboljenje.
Šta je autizam?
Autizam (poznatiji kao “poremećaji iz spektra autizma”) je neurorazvojni poremećaj koji uglavnom uključuje poteškoće sa jezikom i komunikacijom, društvenom interakcijom, uska, stereotipna interesovanja i ponašanja koja se ponavljaju.
Procenjuje se da 1od160dece razvija autizam. Ova procena predstavlja prosečnu brojku, a prijavljena učestalost varira od jedne do druge studije. Međutim, neke nedavnestudijesupokazaleznatnovećestope, tjst 1 slučaj na 88 rođenja.
Zbog čega nastaje autizam?
Nakon dijagnoze autizma, uobičajeno pitanje svih roditelja je “Šta je uzrokovalo autizam mog deteta?” Nažalost, za ovo pitanje ne postoji jedan, „univerzalan“ odgovor.
Što se tiče uzroka autizma, oni su i danas nepoznati, čak i ako se istraživači slažu u potvrđivanju da autizam prouzrokuje nekoliko različitih faktora.
Istraživanja ukazuju na kombinaciju potencijalnih uzroka autizma koji mogu, ali i ne moraju imati ulogu u dijagnozi.
Postoje tri kategorije faktora rizika koji doprinose autizmu:
- genetski
- metabolički
- razlike u biologiji mozga
Drugi faktor rizika je prevremeno rođenje, posebno ako postoji težinaispod proseka pri rođenju. Jedan hipotetički faktor koji se smatra za mogući uzrok razvoja autizma je nedostatak vitamina D tokom trudnoće.
Autizam je ponekad povezan sa drugim poremećajima koji na neki način menjaju normalno funkcionisanje centralnog nervnog sistema: poremećaj pažnje / hiperaktivnost (ADHD), epilepsija, tuberozna skleroza, Rettov sindrom, Daunov sindrom, Landau-Kleffner, fenilketonurija, sindrom krhkog Ks , kongenitalna rubela…
Istraživanja tvrde da kombinacija ovih faktora rizika dovodi do autizma, ali kao što je svako dete sa autizmom različito, tako se i potencijalni „uzroci“ ili „kombinacije“ faktora rizika različito ispoljavaju.
Koji su simptomi autizma?
Ozbiljnost autizma varira u zavisnosti od stepena oštećenja koje ograničava samostalnost u svakodnevnom životu.
Nivoi autizma su podeljeni na :
- Nivo 1, na kome postoji manje i / ili delimično oštećenje jezičkog i kognitivnog područja, a komunikacijski problemi zahtevaju povremenu pomoć.
- Nivo 2, na kojem je verbalna i neverbalna komunikacija jako otežana i postoji potreba za značajnom podrškom.
- Nivo 3, na kome postoji ozbiljno narušavanje samostalnog funkcionisanja, kao i zahtevanje konstantne podrške.
Deca sa poremećajem iz spektra autizma uglavnom imaju simptome koji se manifestuju sa poteškoćama u društvenoj komunikaciji i interakciji, teškoćama u razumevanju mišljenja drugih i teškoćama u izražavanju rečima, mimikom ili telesnim pokretima. Javljaju se i poremećaji koncentracije i sna.
Neka deca sa autizmom takođe mogu razviti napade. U nekim slučajevima, ovi napadi mogu u početku biti odsutni da bi se javili u adolescenciji.
Osim toga, javlja se i preosetljivost prema buci i zvukovima, zatvaranje u sebe i okretanje svom posebnom svetu. Ponekad se može činiti da ne primećuju ljude, predmete ili aktivnosti u okruženju. Oni takođe mogu imati neobične reakcije na ljude, vezanost za predmete, otpor prema promenama u rutini ili agresivno ili samopovređujuće ponašanje.
Autistične osobe pokazuju mnoge oblike ponavljajućeg ili ograničenog ponašanja. Činjenica je da nijedno ponavljajuće ili samopovređujuće ponašanje nije specifično za autizam, ali izgleda da autizam ima visoku učestalost i ozbiljnost ovih ponašanja.
Neki od oblika ponavljajućeg ponašanja su:
- Repetitivno ponašanje se ogleda u pokretu koji se ponavlja, kao što je mahanje ruku ili ljuljanje glave.
- Opsesivno kompulzivno ponašanje :osoba sledi neka specifična pravila poput raspoređivanja objekata u gomile ili redove.
- Otpor prema promenama :na primer, insistiranje da se nameštaj ili igračke ne smeju premeštati. Često je povezano je sa opsesivno kompulzivnim ponašanjem.
- Ritualno ponašanje uključuje nepromenjen obrazac dnevnih aktivnosti, poput nepromenljive ishrane, rituala pred spavanje ili rituala oblačenja. Menjanje ove rutine izaziva pojačanu anksioznost.
- Hipertenacitet i hipovigilnost: predstavlja fokusiranje na jednu stvar (interes ili aktivnost), poput pažnje na jedan televizijski program, jednu igračku ili određenu igru. Interesovanje se vezuje samo za jednu stvar.
- Samopovređivanje uključuje pokrete koji mogu naneti štetu okolini, sebi ili povrediti ljude.
Kako se ophoditi prema osobi sa autizmom?
- Iako je autizam vrlo česta bolest, autistične osobe nisu “nesposobne” za život. Mnoge autistične osobe žive samostalno, školuju se, rade, i imaju sopsteven porodice.
- Najbitnija je informisanost. Ako neko iz vaše porodice ili okruženja ima autizam, prvi korak je informisanost. Na taj način ruše se bilo kakve dezinformacije i predrasude, a boljom informisanošću širite svest o autizmu i životu sa ovim oboljenjem.
- Nikada se nemojte stideti, vikati ili omalovažavati autističnu osobu koja u javnosti ispoljava neke simptome autizma (poput tikova, mahanja rukama….). Obaspite ih ljubavlju i podrškom, jer su ionako diskriminisani od strane društva.
- Iako ne postoji lek za autizam, psihoterapije, lekovi (u slučajevima specifičnih simptoma poput agresije, insomnije…) i podrška porodice, prijatelja i okoline mogu mnogo učiniti da se autistična osoba oseća dobro, prihvaćeno i voljeno.
- Razumite da je autizam bolest,baš kao što su i čir na želucu, depresija ili astma. Određeno ponašanje koje odlikuje autizam nije znak da je osoba nezainteresovana, tvrdoglava, lenja ili dosadna, već osoba sa posebnim načinom ponašana uzrokovanih bolešću.
Zanimljivost: Terapija životinjama
Kućni ljubimac, ne samo psi, mogu pomoći autističnoj deci da poboljšaju društvenu interakciju. Ovo proizilazi iz istraživanja sa Univerziteta Missouri, u SAD, objavljenog u „Journal of Autism and Developmental Disorders“. Istraživači su analizirali 70 porodica sa autističnom decom starosti između 8 i 18 godina: skoro 70% je imalo psa, a rezultati istraživanja su pokazali da se prisustvom kućnog ljubimca društvena interakcija dece značajno poboljšala. Ostatak ispitivanih porodica su imale mačke, a mnogobrojni učesnici su bili u vlasništvu drugih kućnih ljubimaca, uključujući ribe, domaće životinje, glodare, zečeve, gmizavce, ptice, pa čak i pauka.
Istraživanja su otkrila da su deca sa bilo kojom vrstom kućnog ljubimca prijavila veću verovatnoću uključivanja u ponašanje kao što je predstavljanje, traženje informacija ili odgovaranje na pitanja ljudi. Ove vrste društvenih veština posebno su teške za mlade autistične osobe.
Posedovanjem kućnog ljubimca deca neguju i razvijaju emocionalnu inteligenciju, stvaraju osećaj odgovornosti i povezanosti, i ujedno gaje neraskidiva prijateljstva.
