Lekovito mineralno blato – kako nastaje i što leči?

Šta je lekovito blato, istorijat, način postanka, podela lekovitih blata i najpoznatija lekovita blata širom sveta? Lekovito blato (peloid) predstavlja tvorevinu nastalu procesom mešanja mineralne vode, slane morske vode i vode iz slanih jezera sa organskim i neorganskim materijama. Najčešće nastaje u toku bioloških i geoloških procesa, a koristi se za brojne terapijske svrhe i to kupanjem ili nanošenjem na delove  tela. 

Postoje brojni pisani tragovi u korišćenju mineralnih i termomineralnih voda iz izvora u balneološko-terapeutske svrhe u starim kulturama kao što su asirsko-vavilonska i egipatska. Kasnije se ta praksa upotrebe peloida prebacila i na evropski kontinent i to u grčko i rimsko doba. Osnivana su banjska lečilišta jer se verovalo da voda tokom kretanja gubi terapeutsko dejstvo. 

Sredinom 20. veka, tačnije 1938. godine, sva lekovita blata nazvana su zajedničkim imenom peloidi. Pored ovog naziva, u literaturi se sreće i naziv fango (lekovita blata nastala iz vulkanskih stena pod dejstvom termalnih voda).

Lekovita blata mogu da nastanu na izvorima mineralne vode, u zalivima, na ušćima reka u more, limanima, lagunama, depresijama, starim kraterima. 

1. PRIRODNI PELOIDI – nastaju taloženjem i raspadanjem organskih i neorganskih materija.
2. VEŠTAČKI PELOIDI – predstavljaju prirodne peloide koji se pre upotrebe prerađuju tako što im se dodaju posebne komponente kako bi se njihova lekovita dejstva dodatno unapredila.  

Po definiciji, organski peloidi predstavljaju peloide koji sadrže preko 10% organskih materija. Oni su, u stvari, produkti koji su nastali truljenjem raznih biljaka, kako krupnijih tako i sitnijih, nakon čega dolazi do formiranja treseta i mulja. 

Gradivne komponente neorganskih peloida predstavljene su glinama, krečnjacima, dolomitima. Neorganski peloidi su izvorska blata. Prema hemijskom sastavu dominantna jedinjenja su neorganskog porekla. Prisutne su još i mineralne vode i  minimalne količine organskih materija. U geološkom smislu, najčešće se formiraju u stenama sa brojnim pukotinama, duž kojih prolazi voda i  rastvara neorganske komponente. 

Organski peloidi nastaju truljenjem. Prema hemijskom sastavu dominantna jedinjenja su humusnog porekla sa ostacima biljaka, uz male količine neorganske materije. Uglavnom nastaju tako što niska vegetacija duži vremenski period bude pod vodom, bez prisustva kiseonika, pri čemu dolazi do truljenja. 

Mešoviti peloidi se dele na vulkanske i pseudovulkanske.

Vulkanski peloidi se formiraju od magmatskih stena uz povećano prisustvo voda visoke temperature i gasova koji su stalni pratioci vulkanskih procesa. Imaju dosta natrijumsko-alumo-silikatne komponente u svom hemijskom sastavu. Pseudovulkanski se drugačije nazivaju blatnim vulkanima. 

Kada su u pitanju gradivne komponente peloida, najčešće se sastoje od vode, organskih i neorganskih materija. Sadržaj vode se kreće od 23% do 92%. Voda je sastavni deo tečne faze peloida (peloidni rastvor) koji je kao takav najaktivniji u balneološko-terapijskom smislu.

Peloidi sadrže neke od sledećih hemijskih elemenata u svom sastavu: Fe, S, Al, Cl, Na, Ca, Si, različito vezane gasove, mikroorganizme i radioaktivne elemente. 

Francuski naučnik Rene Kvinton 1906. godine objavio je knjigu „L’eau de Mer, Milien Organic“ (Morska voda-organski medijum) u kojoj je objašnjavao hemijsku sličnost između krvne plazme i morske vode.

Kada je u pitanju balneološko-terapeutski efekat na pacijente, najvažniji je toplotni (termički) efekat peloida. 

Najpoznatiji peloidi u svetu su: peloidi Mrtvog mora (kozmetika Ahava), peloidi banjskog lečilišta u Abano termama (Italija), peloidi iz Bohi i El Raposo banja u Španiji. Svi se uglavnom koriste u dermatologiji sa dosta dobrim rezultatima kod lečenja psorijaze i dermatitisa.

Što se tiče Srbije, najpoznatija lekovita blata vezuju se za: Banju Koviljaču, Banju Vrujci, Kanjižu, Rusandu, Palić i brojne druge.

Lekovita blata se koriste kod lečenja raznih bolesti kao što su:

1. Poremećaji respiratornog trakta (astma i bronhitis)
2. Reumatizam
3. Razne upale i otoci
4. Razna kožna oboljenja
5. Neuralgija
6. Osteoporoza
7. Išijas

Lekovita blata se koriste za tretmane lica u kozmetici, i to tako što smanjuju pojavu masnoće na licu i na taj način obezbeđuju bolju hidrataciju kože. Upotrebljavaju se u vidu pakovanja i u vidu kupki. Za balneološku upotrebu važno je da se peloidi sastoje od finih čestica koje omogućavaju prisni kontakt sa kožom. Još je bitno da dobro vezuju vodu i da se ne menjaju prilikom zagrevanja. 

Pozitivni efekti korišćenja peloida:

1. Jačanje imunog sistema
2. Opuštanje tela
3. Hidratacija kože
4. Smanjenje bolova i otoka
5. Poboljšanje kvaliteta sna

Ukoliko ste u mogućnosti da posetite neku od banja sa lekovitim blatom, topla preporuka je da to i učinite. Njegova pozitivna dejstva na čitav organizam su višestruka i trebalo bi ga makar preventivno koristiti nekoliko puta godišnje.