Nadbubrežne i polne žlezde ~ morfološke i funkcionalne osobine

Nadbubrežne žlezde, kako im i samo ime kaže, smeštene su iznad bubrega. Zapravo, one su priljubljene uz gornje delove levog i desnog bubrega i obmotane su njihovim omotačima, tj. čahurama. Veoma je zanimljivo što nadbubrežne žlezde ne izgledaju isto. Desna je u obliku trougla, a leva u obliku polumeseca. Teške su svega oko 5 grama, a najduži prečnik između njih nalazi se na njihovim bazama i iznosi 5 cm. 

Nadbubrežne i polne žlezde, osnovne osobine

Presek ovih žlezda pokazuje njihov sastav. Najpre se uočava vezivna čahura, a potom periferni deo koji predstavlja koru nadbubrežne žlezde i središnji deo ili srž nadbubrežne žlezde. Kora stvara i luči tri vrste hormona: mineralokortikoide, glikokortikoide i androgene polne hormone, dok srž stvara i luči adrenalin i noradrenalin. 

U polne žlezde spadaju semenik (testis) i jajnik (ovarijum). Semenik je muška polna žlezda i on stvara muške polne hormone, androgene. Testis je, u stvari, paran organ ovalnog oblika smešten u mošnicama i budući da je paran, češće se sreće naziv u množini‒testisi. 

Jajnik je parna ženska polna žlezda u obliku badema. Smeštena je u maloj jami trbušne maramice, leži uz bočni zid karlične duplje. Takođe kao i kod testisa, češće se sreće množinski naziv‒jajnici. 

Nadbubrežne žlezde su parne i u obliku su trougla i polumeseca. Sastavni delovi, kora i srž, različitog su porekla i funkcionalnosti, tako da se mogu smatrati zasebnim endokrinim žlezdama. 

Kora se sastoji iz tri sloja. Spoljašnji se naziva zona glumeruloza i ona luči mineralokortikoide: aldosteron, kortikosteron i dezoksikortikosteron. Svi oni učestvuju u metabolizmu natrijuma i kalijuma, što znači i vode, ali i drugih minerala u organizmu. 

Najktivniji među njima je aldosteron. On pojačava reapsorpciju natrijuma i hlora u kanalima bubrega, što utiče na povećanu koncentraciju natrijum-hlorida u krvi, limfi i tkivnoj tečnosti. Sa druge strane, on smanjuje reapsorpciju kalijuma u bubrežnim kanalima, pa dovodi do izlučivanja kalijuma iz organizma preko mokraće i tako smanjuje njegovu koncentraciju u krvi. Ovakav uticaj aldosterona ogleda se u povećanju osmotskog pritiska u krvi i tkivnoj tečnosti, što dalje izaziva zadržavanje vode u organizmu. 

Nedostatak mineralokortikoida dovodi do smanjene reapsorpcije natrijuma u bubrezima, pa dolazi do velikog nedostatka ovog minerala i do promene ustaljenog stanja unutrašnje sredine. Takvo promenjeno stanje u suprotnosti je sa normalnim tokom života, zato se ovi hormoni ilustrativno nazivaju i ,,čuvari života”. 

Srednji i unutrašnji sloj kore

Srednji sloj kore nadbubrežne žlezde zove se zona fasciculata i ona luči glikokortikoide: kortizol, hidrokortizol i kortikosteron (on je istovremeno i mineralokortikoid), koji regulišu prevashodno promet ugljenih hidrata, ali i proteina i lipida. Najaktivniji među njima je kortizol. 

Glikokortikoidi podstiču stvaranje glukoze iz aminokiselina i proteina i tako direktno utiču na povećanje nivoa glukoze u krvi. Osim toga, ovi hormoni deluju antiinflamatorno, odnosno smanjuju zapaljenske procese u organizmu. Dodatno još podstiču promet lipida iz njihovih depoa, što dalje utiče na bolji protok energije. 

Unutrašnji sloj kore nadbubrežnih žlezda zove se zona reticularis i ona luči androgene hormone koji utiču na aktivnost muškog polnog hormona ‒ testosterona. Ovi hormoni, takođe, delotvorni su na metabolizam proteina i to tako što podstiču njihovu sintezu iz aminokiselina. 

Srž nadbubrežnih žlezda luči adrenalin i noradrenalin. Njihov zajednički naziv je kateholamini i oni deluju na organizam kao simpatikus. Na srce ispoljavaju nadržajno dejstvo, povećavaju snagu srčanih kontrakcija i ubrzavaju srčanu radnju. Sužavaju krvne sudove, dovodeći do povećanja krvnog pritiska. 

Noradrenalin (norepinefrin) sužava sve arteriole, dok adrenalin (epinefrin) sužava samo arteriole kože, unutrašnjost abdomena i mišića koji miruju, a ostale krvne sudove širi. Osim ovoga, adrenalin pojačava oksidativne procese i bazalni metabolizam i još povećava radnu sposobnost organizma. 

Hormoni i pol

Hormoni polnih žlezda i polni hromozomi (XX kod žena i XY kod muškaraca) zaslužni su za pol ljudi. XY hromozomi neophodni su za razvoj testisa, a XX za razvoj ovarijuma. Pol budućeg deteta zavisi isključivo od muških hromozoma. Dakle, majka uvek daje X hromozom, dok otac može svojim spermatozoidom dati X ili Y. Ukoliko da X, rodiće se žensko, ako da Y, rodiće se muško. 

Polne žlezde kod muškaraca su testisi, a kod žena ovarijumi (jajnici). Parni su i istovremeno pripadaju i endokrinim i reproduktivnim organima. 

Endokrina svojstva ogledaju se u lučenju hormona. Testisi luče testosteron i androstendion, pri čemu je koncentracija prvog mnogo veća. Jajnici luče takođe dva hormona: estrogen i progesteron. 

Reproduktivne funkcije odnose se na sazrevanje polnih ćelija u polnim žlezdama: spermatozoidi u testisima i jajne ćelije u ovarijumima. 

Nastanak polnih hormona i sazrevanje polnih oplodnih ćelija pod direktnim su uticajem gonadotropnih hormona adenohipofize. Taj uticaj počinje naročito da se razvija posle 12. godine života.

Period od 12. do 16. godine kod muškaraca dovodi do naglog povećanja polnih hormona i do razvijanja sekundarnih seksualnih karakteristika. To je period poznatiji kao doba puberteta i uslovljen je, kao što je već rečeno, dejstvom gonadotropnih hormona adenohipofize. 

Sekundarne seksualne osobine povezane sa hormonima

U sekundarne seksualne osobine spadaju: razvoj posebne maljavosti na određenim delovima tela, promene u dubini i boji glasa, poznato kao mutiranje, zadebljanje kože na čitavom telu, bolja razvijenost muskulature, pojačano znojenje i pojačan bazalni metabolizam, okoštavanje kostiju i najzad veća zainteresovanost za suprotni pol. 

Tek se u periodu puberteta dešava spermatogeneza u testisima, odnosno nastanak spermatozoida, muških polnih ćelija, i tek tada muškarac stiče sposobnost oplođenja. 

U ženskom organizmu se dešavaju analogni procesi samo nešto malo ranije. Pod dejstvom polnih hormona i pod uticajem opet adenohipofize dešava se proces ovulacije, tj. stvaranje i sazrevanje ženskih oplodnih ćelija (ovuluma). Nakon toga, ženska osoba dobija sposobnost oplođenja. 

Seksualna zrelost

Dejstvo estrogena zaduženo je za nastanak sekundarnih seksualnih karakteristika kod žena: povećanje jajovoda, materice, vagine, razvoj spoljnih genitalnih organa, mlečnih žlezda, rast karlice i dlaka, kao i rast potkožnog masnog tkiva na određenim delovima: ramenima, dojkama i kukovima. 

Najprepoznatljivija osobina puberteta kod devojčica jeste pojava prve menstruacije. Ona predstavlja redovno mesečno krvarenje materice koje traje od puberteta, pa sve do menopauze (obično između 50. i 55. godine). Interval između menstruacija je različit od žene do žene, ali najčešći je oko 28 dana. Normalni raspon je od 24 do 32 dana i normalno traje od 3 do 5 dana. 

Osim estrogena, ženske polne žlezde luče  i progesteron. Njegova primarna funkcija je da vodi računa o normalnom razvoju ploda kada dođe do oplođenja jajne ćelije (začeća). On zajedno sa estrogenom utiče na razvoj polnih organa, priprema sluzokožu materice za prijem oplođene jajne ćelije, smanjuje razdražljivost materice, podstiče razvoj mlečnih kanala, spremajući dojke za lučenje mleka. Ukoliko ne dođe do trudnoće, lučenje progesterona se smanjuje.