Tri video igre za ljubitelje književnosti

Ivan Jovic
0

Hteo to neko da prizna ili ne, video igre su danas jedan od glavnih proizvoda industrije zabave. Prema podacima za 2021. godinu jedne američke agencije za istraživanje tržišta, 76% Amerikanaca je odgovorilo potvrdno na pitanje „Da li igrate video igre?“, a 2020. je u Americi na igre potrošeno 3.3 milijarde dolara. Međutim, video igre i dalje doživljavaju određenu vrstu stigme. Često se za njih govori da su samo za decu, ili za ljude koji nemaju „pametnija posla“. Promeni tog utisku o igrama ne pomaže činjenica da su najpopularnije igre trenutno „Minecraft“, „Fortnite“, „Roblox“…

Ove igre zavise od igračeve brzine i spretnosti, a ne zahtevaju preterano intelektualno angažovanje. Međutim, nisu sve video igre takve. U ovom tekstu želimo da vam predstavimo tri igre koje se pre svega zasnivaju na angažovanju intelekta. U ovim igrama nećete „izgubiti život“ jer niste dovoljno brzo pritisnuli taster, ali će, sa druge strane, od vas zahtevati punu pažnju, i puno čitanja! Nažalost, nijedna od ovih igara nije dostupna na srpskom jeziku, ali, eto prilike da, kroz zabavu, usavršite i engleski.

Video igra Disco Elysium

Ova igra se ponosi scenariom od preko milion reči. Poređenja radi, „Rat i Mir“ ima nešto preko 750.000. Ali, kvantitet ne znači ništa, ako nije potkrepljen kvalitetom. A „Disco Elysium“ je čist kvalitet. U ovoj igri, izdatoj 2019. od strane estonskog studija „ZA/UM games“, igrate kao detektiv, koji ima zadatak da reši slučaj linčovanja, za koji se ispostavlja da nije tako jednostavan kako izgleda. Naizgled, radnja koja liči na toliko detektivskih romana i filmova.

Međutim, tu sve sličnosti prestaju. Naime, naš detektiv je alkoholičar i zavisnik od droge, i, posle tri dana uzimanja raznoraznih supstanci, probudio se sa totalnom amnezijom. Ne seća se o čemu se radi u slučaju koji rešava, ne seća se da je policajac, ne seća se čak ni svog imena. Baš u tome je jedna od najvećih čari „Disco Elysium“-a – igrač otkriva stvari istim ritmom kojim ih otkriva i glavni junak. A, ispostavlja se, ima mnogo toga da se otkrije. 

video igre

Kreatori su uložili ogromnu dozu ljubavi i pažnje u izgradnju sveta u kome se igra dešava, tj. grada Revašola. U dizajnu grada se vidi post-sovjetsko iskustvo studija „ZA/UM“. Revašol je siv, oronuo, hladan, ali ipak pun šarma. Ista pažnja uložena je u izgradnju likova – svaki lik sa kim možete da pričate u igri, bez izuzetka, ima svoj život i svoju priču. Vrlo je lako skrenuti sa prvobitnog cilja istrage da biste, na primer, pomogli tinejdžerima da osnuju noćni klub, ili istražili „ukleti“ tržni centar.

Igra je odlično napisana – mada je igrač, realno, „bombardovan“ informacijama, nikada ne deluje suvoparno. Očekujte da se smejete i plačete, možda i odjednom.

Ipak, ono što čini ovu igru sasvim posebnom je način na kojim upravljate glavnim junakom. Igrač ima pristup njegovom mozgu, koji je podeljen u 24 atributa. Svaki atribut se može razvijati tokom igre, i od jačine atributa zavisi kako će se neki događaji odvijati – ako razvijete fizičke sposobnosti na ušrtb intelekta, možda ćete neki problem lakše rešiti tučom umesto razgovorom. Igra vam neće ponuditi eksplicitno tačno rešenje – draž je baš u tome što postoji mnogo načina da se postigne isti cilj.

80 Days

Ova video igra je, u izboru britanskog dnevnog lista „Telegraf“, proglašena za jedan od najboljih romana 2014. godine. U stvari, ona i jeste zasnovana na jednom romanu – „Put oko sveta za 80 dana“ Žila Verna – ali mu je dato sasvim novo ruho. Igrač preuzima ulogu Paspartua, batlera gospodina Foga, koji se nevoljno otiskuje na put oko sveta sa njim. Međutim, budući da ova igra ipak nije „samo“ roman, igrač dobija priliku da, kroz Paspartua, organizuje celokupno putovanje, počevši od Londona. Naravno, pri organizaciji mora da se pazi na finansije (kojih često nema dovoljno) i na činjenicu da nisu svi gradovi efikasno povezani između sebe, posebno krajem 19. veka, kada se igra i roman dešavaju. Dodajmo tu i nepredviđene incidente, koji se često dešavaju, i igrač će morati da nauči da bude fleksibilan u svojim planovima.

Međutim, „80 Days“ nije tek obična „transplantacija“ romana u video igru. Studio „Inkle“ je u adaptaciju uneo elemente „stimpank“ žanra. „Stimpank“ je forma naučne fantastike smeštena u 19. vek, ali 19. vek u kome postoje izumi koji su u stvarnosti otkriveni mnogo kasnije (uglavnom na bazi pare – odatle reč „steam“ u „steampunk“). Tako ćete, u „80 Days“, videti androide vojnike, gradove koji hodaju, mehaničke ptice… Ovi elementi, u početku, deluju kao, manje-više, čist dekor i samo još jedan dodatni element, ali, tokom igranja, postaje jasno da itekako utiču na priču igre (Evo jednog malog nagoveštaja: Pokušajte da doputujete do Beograda!). Kao i u „Disco Elysium“, postoji mnogo načina da se postigne isti cilj (dolazak pre isticanja 80 dana). Kreatori kažu da prosečan igrač tokom jednog prelaska igre vidi samo četiri posto sadržaja. Eto razloga da se odigra mnogo puta!

Video igra VA-11 HALL-A

Ova igra je, pored ljubitelja književnosti, posebno namenjena ljubiteljima japanske kulture. U njoj igrač uzima ulogu Džil, devojke koja radi za šankom jednog oronulog bara u jednom oronulom gradu. Kao i u „Disco Elysium“, kreatori igre su se poslužili realnim svetom oko sebe da bi izgradili svet u igri. Konkretno, „VA-11 HALL-A“ je proizvod jednog studija iz Venecuele, zemlje koja se nalazi u ogromnim društveno-ekonomskim problemima. Njihovo iskustvo se vidi u dizajnu „Glič sitija“ – mračan je, pljačke su vrlo česte, kao i nedostaci osnovnih namirnica. 

Međutim, igrač će retko kad osetiti atmosferu ovog grada iz prve ruke, jer je akcija pre svega smeštena u bar gde Džil radi, to jest gde meša pića. Mešanje pića je važno u ovoj igri, jer je jedino što nam omogućava da saznamo životne priče likova. Svaka mušterija ima svoju preferenciju – neki traže slatka ali jaka pića, neki nešto kratko i gorko, neki neka „muževna“ pića… Džil ima knjigu recepata sa atributima svakog pića, i na igraču je da „smućka“ pravo. Ako ne uspe, mušterija će samo da ode, i ostaće misterija šta bi rekla da joj je piće odgovaralo…

Kao i „80 Days“, i ova igra spada pod „pank“ podžanr naučne fantastike. Ovde se radi o „sajberpanku“, podžanru sa radnjom smeštenom u budućnost. On kombinuje naučna dostignuća (visoku tehnologiju) sa socijalnim problemima i siromaštvom. Tako će, bez ikakve pompe, u bar ući potpuno samostalan android, ili osoba koja je zamenila šake mehaničkim da bi mogla da hakuje a da joj se ruke ne umore. Svi su oni samo mušterije, i od svih može nešto da se nauči.

Nadamo se da ćete, među ove tri video igre, pronaći nešto za sebe. Ko zna, možda baš neka od njih postane ključ koji će vam otvoriti vrata „gejming sveta“!

Komentari

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Ivan Jovic
30/10/2022
0
komentara