NA SKRIVENO TE VODIM MESTO: 7 zanimljivih mesta u Srbiji za koje se manje zna

Naša zemlja bogata je prirodnim lepotama, a mnoge od njih još uvek nisu otkrivene i za njih malo ko zna. Možda je baš u tome draž. Otkrijte svoje rajsko mesto naše zemlje!

Blederije vodopad

Na krajnjem istoku Srbije, između Negotina i Kladova nalazi se Blederije vodopad. Do njega nije lako doći, ali kada budete stigli shvatićete zašto je vredelo upuštati se u ovu avanturu.

Kako bi stigli do ovog skrivenog bisera Djerdapa, morate krenuti iz Kladova za Brzu Palanku. Na samom ulazu u Palanku mali znak je jedino obeležje da se vodopadni nalaze sa vaše desne strane, obratite pažnju kako vam ne bi promakao. Nakon skretanja vozite do sela Reka, pa izlaskom iz sela nastavljate makadamskim putem kojim ste mislili da nikada nećete ići. Do vodopada ima svega 4 kilometara od sela Reka, ali zbog lošeg puta vožnja će trajati dugo.

Jedna od draži ovog vodopada je svakako i put do tamo. Prelazićete preko potoka, preko dva mostića, za koja će vam se činiti da nećete moći da ih pređete bezbedno. Ne plašite se, izdržljivi su ,proverili smo. Na kraju kroz gustu šumu stižete do ove male skrivene lepote. Za sve one koji uživaju u avanturama i prirodi, ovo će biti poseban doživljalj.

Magičan prizor iz bajke, svežina i vodena zavesa visoka 7 metara oduševiće vas. Vodopad se spušta u maleno jezero tirkizno zelene boje u kome možete uživati u vrelim letnjim danima.

Ako ste se u nekom trenutku pokajali zbog puta, ovaj prizor će sve to potisnuti.

Reka Blederija izvire na 190 metara nadmorske visine, teče ka jugoistoku, a nizvodno od vodopada prima vode Sokolovice i Suvaje i nastavlja kao Blederija do spoja sa Ravnom rekom, odakle nastavljaju tok ka Dunavu kao Reka ili Rečka reka.

Rozarijum porodice Minh

Planina Rtanj krije mnogo bogatsva i izuzetnu lepotu prirode, ipak postoje i mesta koja nisu toliko poznata i popularna.

Jedno od njih je i selo Rtanj koje krije tajne, nade i snove jedne stare porodice.

Porodica Minh važila je za uglednu porodicu, bavili su se proizvodnjom tekstila. Na nagovaranja sina, Samuilo Minh postaje vlasnik rudnika u podnožju Rtnja.

Rudnik Rtanj otvoren je 1902. godine, rudari su obavljali svoj posao uz veliku muku, a ugalj su prevozili do Paraćina volovskim kolima.

Minhovi su bili privrženi meštanima koji su ih primili i prihvatili kao svoje. Zahvalni lokalnom stanovništvu, vodili su računa o svemu, sagradili žičaru, planinsku železničku prugu kojom su vagoni prevozili ugalj iz kamenoloma, bolnicu, prvu školu…

Važili su za vredne ljude, dobre i plemenite koji su pomagali lokalnom stanovništvu. Borili su se za njihovu kao za svoju dobrobit, otvarali su privatne škole za decu radnika i rudara, prvi bioskop, kafanu…

Ipak, kako to obično biva dobrim stvarima uvek dođe kraj. Ovogo puta harmoničnu životnu sredinu prekida rat i dolazak Nemaca. Godine 1915. Nemci zauzimaju rudnik, a Minhovi bivaju primorani da napuste Srbiju.

Rudnik je bio u rukama Nemaca tri godine, a kada su se povlačili odavde, uništili su mašine, ugljenokop zapalili i poplavili ostavivši za sobom pustoš.

Nakon oslobođenja Srbije, 1918. godine, porodica Minh se vraća na Rtanj i zatiče stravičan prizor. Sve što su godinama stvarali uništeno je u vihoru rata.

Ne odustajući od Srbije, Minhovi uz ogroman trud ponovo oživljavaju selo i rudnik i vraćaju mu stari sjaj.

Ipak, osnivač rudnika i glava porodice, Samuilo Minh, 1919. godine podleže bolesti i umire. Tada sve prelazi na najstarijeg sina Juliusa, koji nakon očeve smrti preuzima upravljanje rudnikom.

Julius se oženio Greto, bolničarkom poreklom iz Austrije jevrejskog porekla. Kako nisu imali dece, Greta je svu svoju pažnju posvećivala deci rudara i radnika.

Greta Minh 1920. godine gradi rozarijum na vrhu samog rudničkog naselja. Rozarijum je bio okružen parkom, površine od 40-ak hektara u kome je bilo preko 150 vrsti drveća, rastinja i drugog cveća.

Greta je obilazeći svet sa svakog putovanja donosila razne biljke i tu ih sadila. U parku je bilo zasađeno preko 3000 sadnica ruža iz celog sveta, a u centru parka Rozarijum.

Ubrzo su stigle teške godine krize i 1931. Julius Minh izvršava samoubistvo zbog nemogućnosti da ispuni obećanja data radnicima. U znak sećanja Greta je za Juliusa podigla spomen kapelu na vrhu Rtnja. Odolevala je vremenu sve do 1990. kada su je vandali srušili i uništili veći njen deo. Navodi se da je dosta ljudi tragalo za blagom za koje su mislili da je Greta namenila pokojnom suprugu i tako je iz godine u godinu kapela predstavljala sve ozbiljnija meta vandalima.

Za vreme drugog svetskog rata rudnik je ponovo bio pod Nemcima. Gospođa Greta je morala 1941. godine da se skloni od Nemaca i napusti svoju vilu i rudnik. Ono što je, po svedočenju meštana, njoj nateže palo bio je rastanak od Rozarijuma i njenih ružičnjaka koje je toliko volela.

Tako su Minhovi, nakon 40 godina, zauvek otišli sa Rtnja, ostavivši svo svoje bogatstvo. Greta je umrla 1947. godine u Ilinu.

Greta ostaje upamćena kao mirna dama koja je često sedela na klupi ispred Rozarijuma i posmatrala vagone koji prevoze ugalj.

Rozarijum se nalazi u samom selu Rtanj, u podnožju planine, kada krenete ka Soko Banji. Sada je zapušten, a od biljaka je ostalo svega nekoliko ruža. Ipak, kada posetite ovo mesto, zaraslo u travi i napušteno od svih, osetićete neku posebnu draž i duh prošlosti prožimaće sve oko vas. Prosto se može osetiti i zamisliti kako je sve izgledalo u punom sjaju i nećete se pokajati.

Zobnatica

Ravnice Srbije uvek su mamile osmehe i izazivale oduševljenje.
Na samom severu Srbije, 5 km od Bačke Topole i 25km južno od Subotice, nalazi se ergela sa tradicijom dugom dva veka. Ukoliko ste ljubitelji prirode i konja, ovo mesto nikako ne smete da propustite.

Osnovana davne 1750. godine, ergela Zobnatica, danas je jedinstven centar konjarstva i konjičkog sporta. Ergela već dve stotine godina neguje tradiciju odgoja rasnih konja. Ergela je ime dobila je od reči ,,zobnica“, što se odnosi na pletenu torbu iz koje su se hranili konji.

Ipak, prva pisana dokumenta o ovom mestu potiču iz vremena Marije Terezije koja je ovaj posed, kao nagradu za vojne podvige, poklonila Beli Vojniću, koji se smatra osnivačem ergele i zvanično postoji od 1779. godine

Danas posetiocima nude turističko jahanje, vožnju fijakerom, druženje sa konjima. Takođe, gosti mogu videti i jedinstven muzej posvećen konjima, koji predstavlja atrakciju sam po sebi jer je izgrađen u obliku kopita.

Porodica Terlei, koja je osnovala ergelu, uživala je u kaštelu izgrađenom u duhu Austrijske arhitekture, raskoš i lepota enterijera podseća na dvorske salone.

Zobnatičko jezero napravljeno je 1976. godine u dolini rečice Krivaje. Sa površinom od 226 ha i dužinom od 5km pruža celoj ergeli posebnu draž. Ono što će vas posebno oduševiti je pogled sa kule kaštela, sa kog se pruža pogled na celo imanje i jezero.

Isčezava topot konja

Nekada je ergela bila dom preko 200 rasnih konja, danas tamo živi oko 70 konja, među kojima i poneki galoperi koji se koriste za galopski sport i preskakanje prepona.

Dok šetate kompleksom društvo vam prave pauni koji se slobodno šepure ergelom. Takođe, postoji i mini zoo vrt, te možete videti papagaje, divlje svinje, srne, nojeve…

Ukoliko vas put nanese na sever naše zemlje, Zobnaticu ne smete da zaobiđete. Neće vas puno koštati, a sigurno nećete ostati ravnodušni njenim lepotama.

Mokranjske stene

Vraćamo vas na krajnji istok Srbije i sasvim obično selo Mokranje. Ipak, ono po čemu je ovo selo jedinstveno su Mokranjeske stene.

Nalazi se na svega petnaestak kilometara od Negotina, put do tamo predstavlja pravi izazov, ali kao i uvek na kraju puta vas čeka nezaboravno iskustvo. Ukoliko volite offroad avanture, ovo je pravo mesto za vas.

Za ljubitelje planinarenja ovo će biti posebna poslastica.

Kroz Mokranje protiče Sikolska reka, koja nastavlja dalje ka Timoku. Vijugajući kroz guste šume, Sikolska reka stvorila je vodopad i malo jezero u koje se sliva. Dok pratite put i tok reke, čitav prizor delovaće nestvarano, pravi mali raj koji je ostao skriven.

Navodi se da je iznad stena sa kojih se spušta vodena zavesa, postojao rimski most i spajao dve stene. Ispod stena, nalazi se pećina koja nosi naziv ,, Hajdučka pećina”, a meštani imaju zanimljive priče vezane za skrivenu pećinu. Iznad vodopada, nalazi se još jedno jezerce, dosta dublje od donjeg. Oba jezera bogata su ribom, a možete se okušati i u ribolovu.

Na desetak kilometara od Negotina, nailazite na skretanje za Mokranje, a nakon toga stižete do samog sela. Ipak, do samih stena moraćete produžiti makadamskim putem, znatno lošijim. Ovu deonicu možete preći i pešaka, prolazićete kroz atare sela i uživati u prirodi.

Nedaleko od sela Mokranje, produžite pravo prema Zaječaru gde ćete naići na Rajačke pivnice. Jedinstveno kameno selo u kome živi jedino vino.

Skokovi

Da jug Srbije krije najlepšu prirodu pokazuju mnogo izletišta koja se tamo nalaze, ali koliko je samo onih za koja se tako malo zna.

Jedno od takvih mesta su takozvani ,,Skokovi” u zabačenom i usamljenom selu Strelac, nedaleko od Babušnice. Do sela Strelac možete lako doći, nalazi se na oko 20 kilometara od Babušnice. Krivudav put, ali dobro očuvan, vodiće vas kroz fenomenalne predele netaknute prirode. Nakon 20 kilmetara uočićete putokaz koji vas vodi do sela. Ipak, do samih skokova je nešto teže doći i tu već morate potražiti pomoć meštana.

Živopisni ,,Skokovi” na Raljinskoj reci dobili su ime po skakanju vode preko stena i slobodnog pada od 2 do 5 metara.

Na kraju svakog skoka formira se jezerce i tako duž celog kanjona. Reka je bogata ribom, a zbog svoje čiste i prozirne vode u letnjim mesecima pravo je uživanje okupati se u jednom od skokova.

Ipak, strane kanjona su strme i skoro pa neprohodne, a teško da ćete se sami snaći kako doći do njih ukoliko vas ne upute.

Zbog guste vegetacije, najbolje je ići putem do mahale Laleševac, gde se nalazi ušće Raljinske reke u Murgovicu i gde počinje kanjon.

Ovaj deo Srbije prepun je prirodnih lepota i kad krenete tim putem doživećete pravu avanturu. Zvonačka banja, selo Zvonce, Studena, zatim prema Sukovu dolinom Jerme, čeka vas nezaboravno iskustvo.

Provansa sa juga Srbije

Još jedan biser sa juga, nedaleko od Bele Palanke, svakako su polja lavande u selu Tamnjanica kojim se širi opojni miris eteričnog ulja.

Na više od 200 hektara zemlje, između Stare i Suve planine, šire se purpurna polja lavande, ruža i borovnica. Do sela Tamnjanica je lako stići, dovoljno je da pratite oznake na putu.

Klima je slična mediteranskoj i pogodna je za uzgoj lavande. Topli vetrovi preko dana dopiru sa Egejskog mora, a zemljište je siromašna crvenica prepuna kamena. Preko noći planinska klima, kad temperatura vazduha pada i tako ne dozvoljava eteričnom ulju da se razlaže.

Nepregledna purpurna polja u srpskoj provansi ostaviće vas bez daha.

Krupajsko vrelo

U zapadnom podnožju planine Beljanice, sa desne strane Krupajske reke, na oko 35 km od Žagubice, između sela Milanovac i Krupaja, nalazi se Krupajsko vrelo.

Do samog vrela je lako stići. Nakon znaka za Krupajsko vrelo možete ostaviti auto, spremiti foto aparate i nastaviti pešice.

Priroda Homolja jedna je od najlepših u našoj zemlji. Njena raskoš i lepota privlače i plene, jedan od najlepših krajeva Srbije mora se naći na vašem planu za putovanje kroz našu bogatu zemlju.

Krupajsko vrelo je izvorište, sakriveno gustišem stvara kraško jezero. Svojom jedinstvenom lepotom neodoljivo mami da se opustite u carstvu šuma, voda i čistog planinskog vazduha.

Ovaj mali raj u sred zemlje okružen je šumom i u podnožju Beljenice otkriva vam pravi egzotični prizor vrela u kome se mešaju nijanse zelene i plave boje.

Jezero je dugačko 40, a široko 17 metara. Ronioci su uspeli da se spuste na 123 metara dubine i otkrili podzemne lavirinte koji čekaju da budu ispitani.

Tako i legenda ovog kraja kaže da se u Homoljskim planinama nalazi blago na dnu zlatne pećine, a meštani i dan danas neumorno za njim tragaju.