Zaboravljene lepote istočne Srbije: Rajačke pivnice vode nas u neko drugo vreme

Istočna Srbija krije mnoga blaga. Nadomak Negotina, Hajduk Veljkovog grada, nalazi se jedinstveno mesto koje se ne može videti ni u jednom drugom kraju Srbije. Rajačke pivnice smeštene su na oko 200 metara nadmorske visine, a posetioce čeka posebna draž na putu kroz gustu šumu i krivudavi put uz brdo do kamenih kuća u kojima spava vino.

Kamene kućice specifičnog izgleda, nastale sredinom 19. i početkom 20. veka, skrivaju tajnu tradicionalnog pravljenja vina i uzgoja vinove loze. Svaka pivnica namenjena je čuvanju vina.

Izgrađene su od tesanog kamena, sečenika, a prekrivane su isključivo ćeramidom. Zanimljivo je da na pivnicama nema dimnjaka jer se tamo nikada nije živelo, koristile su se isključivo za čuvanje i preradu grožđa. Ukopane su oko 1,5 metra kako bi se prirodno održavala temperatura pogodna za čuvanje vina.

Kamen koji se koristio za njihovu igradnju kopan je u majdanima u šumi iznad samog sela. Kopalo se ručno, a kamen se prevozilio volovskim kolima.

Obavezno treba videti staro Rajačko groblje od ogromne kulturne vrednosti.

Smatra se da spomenici datiraju od polovine 18. veka. Specifični su zbog samog kamena od koga su pravljeni, ali i zbog raznih simbola kojima su bogato ukrašeni.

Autentičnost ovog vinskog sela, sačuvana je i sa dolaskom nekih modernijih vremena. Tako je struja u čitavom kompleksu sprovedena ispod zemlje i na taj način duh prošlosti živi i prožima čitave pivnice. Zbog svoje autentičnosti oduvek su privlačile pažnju, a na pivnicama su snimane razne serije, emisije i filmovi, kao što su Timočka buna, Čarlston za Ognjenku, Senke nad Balkanom, Nečista krv, Enklava, Hotel Beograd i mnoga druga ostvarenja.

ISTOČNA SRBIJA I PROCVAT SRPSKOG BORDOA

Kada je u Francuskoj izbila filoksera, crv koji napada vinovu lozu, iskusni Francuski vinogradari dali su se u potragu za područjem sličnim njihovom Bordou i tako su se obreli u Rajačkim vinogradima i okolini.

Naišli su na vinsko selo čija se jedinstvenost ogleda u tome što se nigde nisu podizala čitava sela u kojima će živeti samo i isključivo vino.

Rajac kao naselje donjeg Timoka, otvoreno je dolinom Timoka i prema Podunavlju i Negotinskoj niziji. Nešto je zaklonjeniji od vetrova Belim Bregom i Rujevicom, kao i površinama desne obale Timoka. Površine atara predodređene su za gajenje vinove loze. Površi, terase, prisojne strane, peskovito zemljište i aridna klima savršeni su da zemlja na Rajačkim brdima bude idealna za uzgajanje vinove loze. Sa preko 265 sunčanih dana u godini i optimalnim provetravanjem, vinogradi daju najkvalitetnije grožđe u ovom kraju. Vinogradarska tradicija u ovom kraju je jako stara. Smatra se da je ovde gajena vinova loza još u doba starih Rimljana.

Tako se sedamdesetih godina 19.veka, Negotinska krajina pokazala kao idelno područje sa kog su Francuzi rešili da dobavljaju vina.

Negotinska Krajina je svoja vina izvozila u Francusku, Austrougarsku, Nemačku i Rusiju, jer je domaća loza, uzgajana na živom pesku uz obale Dunava, odolela filokseri.

Francuzi su plaćali u zlatu. Jedan dukat za čabar vina. Tako je ovaj kraj procvetao u tadašnje vreme. Domaćini su se obogatili, zasadili nove sorte i podigli selo na veći nivo proizvodnje.

Nekada je stanovništvo u ovom kraju funkcionisalo na drugačiji način. Ljudi su se međusobno pomagali, zajedno radili i ulagali. Postojali su plaćeni čuvari (pudari) koji su čuvali vinograde i pivnice. Svaki vlasnik pivnice davao je čuvarima po 3 litara šire iz kace kao nagradu.

Interesantne su takozvane pecare, mesta u samim pivnicama gde su postavljani veliki kazani za pečenje rakije. Koristili su i kazanije. To su pivnice koje su služile za pečenje rakije. Tamo su se čuvali mali kazani, kakvi se mogu videti i danas, a svi meštani su mogli da ih koriste. Nažalost ovo je ostalo samo kao još jedna priča iz prošlosti. Turisti danas od ovoga mogu videti samo pivnice koje su služile kao kazanije i saznati zanimljive priče meštana o nekom boljem vremenu.

Pored Rajačkih pivnica tu su Rogljevačke i Smedovačke pivnice koje nikako ne treba zaobići.

Čitav ovaj put predstavlja jedno nezaboravno iskustvo koje nikako ne treba propustiti. U proleće, kad se priroda budi, bude se i pivnice. To je idealno vreme da ih posetite i uživate u prirodi.

Ipak najbolje vreme za posetu pivnica je svakako tokom letnje sezone. Tada je većina pivnica otvorena i svaka ima svoju jedinstvenu priču gostoljubivih domaćina i mirisno vino kojim će vas namamiti.

Naša preporuka je i septembar, početak berbe grožđa, kad sve vrvi od marljivih vinogradara i pruža onaj pravi doživljaj pivnica.

Rajačke pivnice ostale su dosledne tradiciji i svako domaćinstvo se i dalje bavi vinogradarstvom, a po recepturi starih majstora pravi se mirisno, jako i gusto vino.

Meštani tvrde da njihovo vino ne opija, već podstiče da se bolje misli, govori i još bolje peva.

Ovaj mali raj sakriven na samom rubu Istočne Srbije, između šumovite Alije i ogoljenog Belog brega, uokviren krivudavim Crnim Timokom, čvrsto prkoseći zubu vremena, čeka neka bolja vremena.

Nemojte zavoraviti i lepote koje krije Vojvodina, ali i jug Srbije!