Čini se da je u današnje vreme tradicionalni pristup nastavi stranih jezika prevaziđen. Kada kažemo tradicionalni pristup, poznato je da se učenje stranih jezika, barem u školama i na kursevima jezika kod nas, najviše svodila na forsiranju gramatike i gramatičkih pravila. Međutim, današnje aspiracije u nastavi stranih jezika naginju ka tome da se učenje svodi najviše na komunikativnom pristupu, odnosno komunikaciji između učenika na tom stranom jeziku koji uče. Na ovaj način, više se približava kako jezik, tako i kultura nacije čiji se strani jezik izučava, a takođe učenici se i osposobljavaju da se lakše snađu i započnu razgovor sa izvornim govornicima tog stranog jezika koji uče, ukoliko igrom slučaja putuju ili odluče da žive u inostranstvu.
Komunikativni metod
Komunikativni metod/komunikativna nastava stranih jezika, svoj vrhunac doživljava osamdesetih godina 20. veka. Iako je fokus ovog metoda na samoj komunikaciji, ovaj pristup ne podrazumeva samo jezičku, tj. razgovornu kompetenciju. Posebno se ističe i naglašava značaj razvijanja komunikativne kompetencije. Drugim rečima rečeno, tačno poznavanje kada i kako kome šta reći.
Komunikacija i nastava
Komunikacija u komunikativnom metodu predstavlja proces koji se izvodi u određenoj situaciji sa određenom svrhom, između konkretnih sagovornika. Zato nije dovoljno samo puko usvajanje vokabulara i učenje pojedinih fraza, već je neophodno naučiti iskoristiti i upražnjavati to znanje u zadatim situacijama.
To je razlog zbog kog učenici učestvuju u rešavanju stvarnih zadataka, u kojima jezik predstavlja sredstvo za postizanje određenog cilja, a ne sam cilj. Na taj način, kako bi se zagarantovala stvarna, realna komunikacija među onima koji uče određeni strani jezik, bitno je da profesor zada i organizuje odgovarajuće aktivnosti. Prema tome, postoji podela na dve glavne vrste aktivnosti: funkcionalno-komunikativne i društveno-interaktivne aktivnosti.
~Funkcionalno – komunikativne aktivnosti
U ovim vrstama aktivnosti učenici treba da reše određeni jezički problem koristeći strani jezik kao sredstvo. Preciznije, treba da dopune određenu informaciju, prilikom čega nije značajno da li će ono što će reći biti u potpunosti gramatički ispravno.
Glavni cilj ove aktivnosti je da učenici koriste nivo jezika koji imaju kako bi uspeli da na što efikasniji način razumeju određenu informaciju i reše zadati zadatak. Zbog toga aktivnosti funkcionalne komunikacije teže ka razmeni informacija među učenicima. Neophodno je naći odgovarajuća rešenja za zadate probleme, čime se osnažuju kako timski rad, tako i individualni.
Takođe, učenici treba da motivišu i budu ubedljivi prema svojim kolegama i da opravdavaju svoje odgovore. Sa druge strane, postojanje više mogućih tačnih odgovora pruža učenicima dovoljno prostora da iskažu sopstvenu individualnost. To rezultira većim stepenom ličnog uključivanja učenika u rešavanje određenog zadatka, kao i razvijanje kritičkog mišljenja.
Zadaci za razvijanje funkcionalno – komunikativnih aktivnosti
Neki od mogućih zadataka koji savršeno oslikavaju funkcionalno – komunikativne aktivnosti, a za koje se preporučuje da se rade u paru ili u manjim grupama, mogu biti:
- identifikacija crteža (poređenje različitih crteža ističući međusobne sličnosti ili razlike)
- potraga za elementima i informacijama koje nedostaju na određenoj mapi ili crtežu
- rekonstrukcija određene priče pomoću različitih crteža ili slagalice
- učenik daje uputstva drugom učeniku za crtanje crteža ili kompletiranje mape
- otkrivanje određene informacije (otkriti ,,skrivenu” informaciju koju poseduje drugi učenik postavljajući mu pitanja)
- rešavanje određenog problema deleći informacije među sobom
~Društveno – interaktivne aktivnosti
U društveno – interaktivnim aktivnostima posebno se vrednuje i ističe način ponašanja u određenim društvenim situacijama. Ne traži se isključivo da učenici budu sposobni da razumeju funkcionalno, tj. ispravno značenje određenih lingvističkih i jezičkih formi, već je bitno da razumeju društveni kontekst u kome se nalaze. Važno je da umeju da izaberu odgovarajuće reči i jezik koje će koristiti prilagođene društvenoj situaciji u kojoj se nalaze. Jezik i u ovoj vrsti aktivnosti predstavlja glavno sredstvo izražavanja, a učenici ce simulacijom mogu prilagođavati različitim situacijama i kontekstima koji se odvijaju i van učionice.
Aktivnosti koje se mogu sprovoditi na času svode se na organizovanje različitih razgovora, dijaloga, intervjua, diskusija, improvizacija, simulacija, reprezentacija, debata i sl. Bitno je da obuhvataju raznovrsne teme iz života. Ovako se učenicima omogućava iskazivanje sopstvenog mišljenja na stranom jeziku kao i razvijanje argumentovanih stavova. Takođe, jača se motivacija i samopouzdanje prilikom izlaganja, kao i sposobnost ubeđivanja.
Učenici na ovaj način postaju spremni da preuzmu inicijativu i da govore na stranom jeziku više nego što je potrebno. Čak i ako određena pitanja zahtevaju intimnije odgovore, učenici su spremniji da iskažu sopstveni stav i mišljenje.
Komunikativna nastava
Treba spomenuti zajedničke odlike obeju vrsta aktivnosti komunikativne nastave, ali i istaći pojedine različitosti, zahvaljujući kojima se dopunjuju i predstavljaju zaokruženu celinu.
Pored toga što je kontekst učionice i situacija u njoj veoma bitna za održavanje komunikativne nastave, ona ipak predstavlja jednu ograničenu prostoriju. Učenicima se mora pružiti šansa da razgovoraju i sa nekim drugim osobama na stranom jeziku, i u nekim drugim okolnostima.
Npr. da traže nešto na šalteru u banci ili da naruče hranu u restoranu. Sve ove i slične situacije se dešavaju van učionice. Prema tome, simulacije i improvizacije predstavljaju važne tehnike koje omogućavaju stvaranje raznolikih situacija i društvenih odnosa u kojima se čovek može naći.
Ono što je zajedničko za obe vrste aktivnosti komunikativne nastave jeste davanje mogućnosti učeniku da bude kreativan na jeziku koji je tek usvojio. Ovo se posebno vidi kroz razne igre u komunikaciji – crteži, slagalice, mape i sl, ali i kroz različite igre uloga u raznim zadacima. Na ovaj način učenici vremenom razvijaju bogatiji vokabular i veću sposobnost usmene komunikacije. To mogu primenjivati kako na času, tako i u raznovrsnim specifičnim životnim situacijama u kojima se u budućnosti nađu.
